Zanimljivost dana: Kada je Volkswagen otvorio svoju fabriku u Americi

Nije retkost da danas vidimo gotovo svakog ozbiljnijeg proizvođača vozila kako poseduje fabriku u državi ili barem na kontinentu gde igra veliku ulogu. Štaviše, neke države čak imaju i ograničen broj vozila koje strana firma sme da uveze i na taj način zaštiti domaće proizvođače, pa samim tim zapravo jedini način na koji može da prodaje dosta četvorotočkaša, jeste taj da ih tamo direktno i proizvodi.

Ali situacija nije uvek bila takva. Ako za primer uzmemo američko tržište, videćemo da svaki gigant iz Evrope i Azije poseduje nekoliko velikih fabrika iz kojih svake godine izađe milioni i milioni vozila. Da li ste se ikada zapitali od koga je započelo? Pa verovali ili ne, od Rolls-Roycea, ali je Volkswagen bio taj koji je ostavio najveći trag.

Britanski proizvođač Rolls-Royce je otvorio fabriku u gradu Springfild unutar američke savezne države Masačusets još 1919. godine i u njoj je zapošljavao oko 1.200 radnika. Bio je to prvi slučaj da neki inostrani automobilski brend proizvodi svoje modele direktno u Americi, a fabrika je opstala svega desetak godina, pre nego što je bankrotirala tokom Velike depresije.

U posleratnom periodu se mnogo više isplatilo proizvoditi vozila u razrušenoj Evropi i Aziji, gde je radna snaga bila daleko jeftinija. Volkswagen je godišnje isporučivao preko pola miliona primeraka „preko bare“ baš zahvaljujući podatku da je bio u stanju da ih jeftino proizvodi u Nemačkoj, a onda jednako jeftino prodaje u Americi.

Ali kao što znamo, nemačka ekonomija se u značajnoj meri oporavila do kasnih šezdesetih godina, a do sredine sedamdesetih godina je cela ideja postala neisplativa. Primera radi, cena Bube je skočila do 3.295 dolara do 1975. godine što iznosi nešto manje od 18 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Buba ne samo što je postala dvostruko skuplja nego samo desetak godina ranije, već je za nju bilo potrebno izdvojiti daleko više novca nego za veće, moćnije i modernije rivale iz Amerika i Japana.

Tada se neko u Volkswagenu dosetio da bi možda bilo efikasnije proizvoditi automobile direktno „preko bare“. Sjedinjene Američke Države su ipak bile drugo najveće tržište za nemačku firmu i većina skupljih vozila je završavala baš tamo.

Izgradnja potpuno nove fabrike se pokazala kao finansijski veoma zahtevna ideja, pa su „Švabe“ odlučile da je kupe od jednog od rivala. To nas dovodi do fabrike koja se zvala Westmoreland Assembly po opštini u saveznoj državi Pensilvaniji gde se nalazila. Izgradila je korporacija Chrysler još 1969. godine, ali nikada nije korišćena, iz razloga što je popularnost novih vozila naglo opala nekoliko godina kasnije.

Volkswagen kupuje fabriku 1976. godine za „svega“ 40 miliona dolara i odlučuje da uloži još 250 miliona dolara da je modernizuje, a i političari Pensilvanije su pružili poveće poreske olakšice uz nade da će posao pronaći oko 20 hiljada radnika. Krenula je sa radom 10. aprila 1978. godine kada je model Rabbit sišao sa proizvodne trake. Rabbit je zapravo bio prepakovani Golf prve generacije, ali je „amerikanizovan“ da zadovolji takve kupce. Pružao je udobnija sedišta, nešto mekše ogibljenje, veće branike, kockaste farove i još mnogo toga zbog čega je često dobijao kritike.

Međutim, nije trebalo da prođe mnogo vremena pre nego što su problemi nastali. Jedan od njih je važio na temu satnica, pa dok su radnici u General Motorsu i Fordu bili plaćeni 11,42 po satu, oni u Volkswagenu su se morali zadovoljiti sa „samo“ 10,76 najmanjih zelenih novčanica. U današnjoj vrednosti novca razlika je simboličnih 1,85 dolara po satu, ali je očigledno bila dovoljna da tokom prvih dvadeset meseci poslovanja fabrike, radnici stupe u štrajk čak šest puta.

Spomenućemo da je svega 20% zaposlenih ranije radilo u automobilskoj industriji, a Volkswagen ih nije zaposlio prema radnom iskustvu već nekoliko dugo su bili bez posla. Protestvovali su uz natpise „no money, no bunny“ ili u prevodu „nema novca, nema zeca“ što se odnosilo na samo ime Rabbita koje je na engleskom jeziku značilo „zec“. Tek kada nemački gigant potpiše ugovor sa sindikatom United Auto Workers će se zaposleni vratiti na svoja radna mesta. Kompaniju će kasnije zadesiti još jedan problem kada su tuženi za diskriminaciju prema crncima. Volkswagen će 1989. godine isplatiti sumu od 670 hiljada dolara na račun 800 radnika.

Ali barem na papiru proizvodnja se odvijala prema planu. Tokom ranih meseci, oko 800 Rabbita je dnevno silazilo sa traka da bi brojka kasnije povećana na 1.000. Ponuda je kasnije proširena i pikap izdanjem i vremenom će dobiti zvanično ime Caddy, ali će se u Pensilvaniji proizvoditi samo do 1982. godine. Nakon toga je prebačen u Jugoslaviju, a zanimljiv je detalj da su sve mašine potrebne za proizvodnju prebačene baš iz ove američke fabrike u Sarajevo. Tokom prve godine je isporučeno 214.835 vozila  dok je pikap zabeležio najbolju prodaju 1981. godine sa 33.879 jedinica.

Ali, do sredine osamdesetih godina gorivo je ponovo bilo jeftino i Jenkiji su se ponovo okrenuli većim i moćnijim modelima. Debitovanje druge generacije Golfa (sada se zaista zvao Golf, a ne više Rabbit) prodaja pada na minimalni nivo i nikada se neće oporaviti. Volkswagen je kasnije dodao i proizvodnju modela Jetta od 1987. do 1989. godine. Kada fabrika bude zatvorena 14. jula 1988. godine, sa pokretnih traka će sići 1.197.411 četvorotočkaša, a veruje se da su godišnji gubici iznosili oko 120 miliona dolara.

Volkswagen će kasnije tvrditi da proizvodnja zapravo nije funkcionisala onako kako je originalno želeo. Mnogobrojni delovi su stizali iz ostalih američkih saveznih republika i Nemačke, a čelnici firme će reći da je proizvodnja Rabbita koštala oko dve hiljade dolara (današnjih 5.500 „zelembaća“) više nego što je to bio slučaj kod Honde Civic.

Takođe se ispostavilo da fabrika mora da radi na 85% kapaciteta da bi bila na „pozitivnoj nuli“ umesto ranije planiranih 50%. Bilo je tu i drugih problema, kao tvrnja medija da je Golf/Rabbit upropašten modifikacijama za američko tržište i da je slabijeg kvaliteta od nemačkog rođaka, ali ga ništa nije sahranilo kao jeftin benzin.

Fabrika će kasnije biti prodata firmi Sony i u njoj će se proizvoditi televizori, a danas pripada firmi Aquion Energy i iz nje izlaze baterije. S druge strane, Volkswagen će poslati mašineriju iz Pensilvenije za Kinu, a kasnije će otvoriti novu fabriku u Meksiku. U Sjedinjene Američke Države će se vratiti tek 2011. godine i to u saveznu državu Tenesi gde posluje do današnjeg dana.

Zoran Tomasović

(1774)