Po čemu ćemo mi iz redakcije AutoRepublike pamtiti automobilsku 2022.

Milan Grozdanović

Ove godine mi je nekako teže da odlučim koji su to modeli obeležili odlazeći dvanaestomesečni period. Svakako, ovu 2022. su obeležila velika poskupljenja automobila, što novih, što polovnih. Najverovatnije je da će taj trend da se nastavi i u tek pridošloj godini.

Elem, prvi model koji je po mom mišljenju obeležio 2022. godinu je još uvek nepoznat, ili je možda bolje reći delimice poznat, mada bi bolje bilo da se kaže da je u pitanju događaj, s obzirom na činjenicu da su država Srbija i Stellantis potpisali sporazum o proizvodnji novog modela.

Novi model Fiata će se proizvoditi u Kragujevcu i pretpostavlja se da će to biti nova Panda, o čemu smo već bili pisali. Nova Panda će biti deo B segmenta i biće električna, mada se ne zna se da li će biti ponuđena i verzija sa SUS motorom, naravno 1.2 PureTech.

Godinu 2021. je obeležio Yaris, a 2022. isto tako Yaris, ali sada verzija Cross. Ovaj krosoverčić se prodaje kao ‘alva, i pored basnoslovno visoke cene, pogotovo kad je hibrid u pitanju. Toyota je očigledno znala da pogodi pravo u centar (spavaš li mirno, Korakse?!), stoga i ne čudi što je nedavno lansirala i Corollu Cross. Iako je ponuda prostora mala, naročito kad se uporedi s Hondom Jazzom, Yaris Cross se bolje prodaje od zemljaka, bez obzira što je Hondica jeftinija od hibridnog Crossa.

Za kraj, moram da spomenem kineske proizvođače. Još uvek mi nisu toliko zanimljivi da bih im zapamtio imena, ali svakako je njihov uspeh vredan pomena. Za mnogo manje para nude pristojne automobile, bilo da su klasični ili električni. Konce može da im pomrsi birokratija EU i evropski proizvođači, kojima ne odgovara da imaju mnogo jeftinije alternative sa istoka, s obzirom na njihovu novu doktrinu da proizvode manje proizvoda, a zarađuju više para.

Dejan Stanković

Kad se postavi pitanje šta je obeležilo 2022, ne mogu baš reći da bi to bio neki određeni model a nije baš da nije bilo onih vrednih pomena, već – cene.

Od pojave EV-a cena „klasičnih“ modela je malo skočila. Ta cifra je oslikavala ulaganje proizvođača u istraživanje i razvoj koje je trebalo da bude pokriveno od strane potršača, i to u potpunosti. Vrlo brzo, cena je otišla severno još malo da bi se smanjio jaz između te dve vrste. Jer, EV je bez problema bio skuplji i za 10.000 dolara/evra/žele zeka.

Onda je došla korona. Opet na gore. Pa nestašica poluprovodnika. Još ka gore. Pa Rusi i Ukrajinci. Cene opet na gore. Pa činjenica da se automobili nešto slabije prodaju usled velike količine zabrinutosti kod ljudi šta će biti sutra. I naravno, negde veće – negde manje inflacije. Pad obima prodaje, nadomestili su povećanjem cene po jedinici. Ponovo!

Kad sam pitao Zvezdana otkud X7 u priči, čovek smireno ekonomski reče: pa vidi, jedan šugavi Golf je poskupeo nenormalnih 3 puta (200%). A ovi uslovno rečeno veći i skuplji jedva desetak hiljada evra, ako i toliko (oko deset procenata). Kad pogledamo tako, računica je tačna, kristalno jasna i u isto vreme- potpuno poražavajuća.

Ovakva dešavanja sa novim modelima se direktno preslikavaju i na tržište polovnjaka. Ako sada kupujete nešto, budite spremni da ono što ste pre par godina plaćali na primer 5.000 danas platite 7.000. Ono što ste kupili pre par godina sad bez problema prodajete za iste ili veće pare. I ne mislite da će se smiriti. Jer neće. Već dve godine pričaju kako će se tržište stabilizovati, a ništa od toga. Sve prognoze su se dosad pokazale samo kao zabavne priče koje su završile daleko od onoga što se desilo.

Iskreno ne znam gde će ovaj rast cena da doživi kraj, ali definitivno živimo u vremenu koje će biti jedna velika prekretnica u istoriji automobilizma. Inače bih rekao da spremimo kokice i gledamo šta će biti ali nekako sam siguran da ovde i sada ne možemo a da ne budemo učesnici šoua koji opet svoje prisustvo direktno dotiraju – iz svog džepa.

Aleksandar Dragović

Kada je autoindustrija u pitanju, prošla godina mi je uglavnom ostala u mešavini tuge i besa. Savremeni automobili su u svetu mojih vrednosti sve gluplji i skuplji. Od kupaca se očekuje da sa osmehom na licu plaćaju sve više, a da dobijaju sve manje. Uglavnom, bitno je samo da dizajn bude „Vauu“, funkcionalnost vozila postaje bukvalno zadnja rupa na svirali, izbor SUS motora je sve tanji i uz sve veće nasilno forsiranje elektrifikacije, od kog pristupa mi je bukvalno muka.

Koga, primera radi, u autoindustriji briga što savremeni karavani od bitnih obeležja svoga roda imaju još samo formu karavana? I ništa drugo.

Razumem i imperativ da budu niski, pa da čak i oni imaju padajuću liniju krova, ali, u karavanu C segmenta dužine 4,64 cm sa međuosovinskim rastojanjem od 273 centimetara (kog je Peki prošle godine testirao u dva navrata) ja ne mogu pozadi da „sednem iza sebe“ na način koji bi bio saglasan klasi i ceni (ta kola sa trocilindričnim benzincem mogu u top opremi da prebace 35 – 36 hiljada evra bez opcija, a kao PHEV i desetak hiljada evra više), jer ne samo da mi je knap za kolena, već čak ni u patikama maltene nemam gde stopala da podvučem pod prednja sedišta, pošto su u donjem položaju jako nisko „zalepljena uz pod“ ( a ako bih bio na mestu vozača, sedište moram da spustim tako, do kraja, jer je visina prostora za trup neprilagodjena baš visokim osobama ) !?!

To je savremeni karavan ?

Pa, možda je savremeno dizajniran, ali, to je za mene samo španska čizma, a sve to po ceni spejs šatla. A to je samo jedan u nizu dizajnerskih noviteta koji su obeležili godinu iza nas.

Žao mi je, ali, ne znam šta bih baš pozitivno izdvojio iz godine iza nas, jer ništa od toga nije moguće razdvojiti od njegove cene. A cene novih vozila su baš postale divlje. Doduše, u svetu polovnih vozila ludilo cena je još i veće. Dranje i klanje. Na sve strane. Znam da će neko reći da je zapravo samo novac u međuvremenu izgubio na svojoj vrednosti, ali…

Bilo kako bilo, tako ja (dosta ružno) vidim godinu iza nas. Ali, nadajmo se boljem. Kažu da nada umire poslednja. Kao i da zdrav čovek ima mnogo želja, a bolestan samo jednu. Slika dole je urednikova asocijacija 🙂

Zoran Tomasović

Očekujem da će se kolege uglavnom orijentisati na modele za ostatak sveta, pa u mom slučaju posvetiću pažnju vozilim s područja gde živim već niz godina. To su Sjedinjene Američke Države, gde se ruku na srce, i nije nešto mnogo dešavalo u 2022. godini. Videli smo sve manje putničkih vozila, a veći broj bezličnih krosovera i električnih modela.

Za mene lično je udarna vest bila odluka Forda da nam podari još jednog izdanje modela Mustang sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem goriva. Nije tajna da mu već duži broj godina ne cvetaju ruže na polju prodaje, najviše iz razloga što mlađarija više nije zainteresovana za takozvane „muscle cars“, a oni koji jesu, ne mogu više da ga priušte.

U prvih devet meseci ove godine je isporučen samo 40.471 primerak, a kada je objavljeno da će rivali kao što su Chevrolet Camaro i Dodge Challenger u penziju nakon 2024. godine, očekivali smo isto i od Mustanga. Ali desilo se suprotno i sedma generacija će stići u izložbeno-prodajne salone na proleće.

Sam automobil ne deluje kao da se mnogo izmenio, ali je zadržao ono što svi želimo i volimo. To su veliki V8 motor ispod haube i manuelni menjač, a najavljen je i povratak velikog Shelbyja GT500. Ova generacija će se proizvoditi do 2029. godine, nakon čega Ford planira da pređe na elektrifikaciju. Ne sumnjamo da ćemo videti nešto veliko kao „poslednje zbogom“, a na sreću, moraće proći još dosta godina pre nego što se to desi.

Na drugom mestu se nalazi jedna negativna vest, a to je da će modeli korporacije Chrysler pod imenom LX/LD uskoro u penziju. O tome se pričalo već neko vreme, a konačno je zvanično potvrđeno pre nekoliko meseci. LX/LD automobile trenutno čine modeli Dodge Charger i Challenger i Chrysler, a ranije i Dodge Magnum.

Originalno su debitovali još 2005. godine dok je postojala firma Daimler-Chrysler, a bazirani su na platformi koju je Mercedes razvio za generaciju W210 svoje E Klase još sredinom devedesetih godina prošlog veka. Platforma LD je bila unapređena verzija LX-a, ali i dalje bazirana na nemačkoj tehnologiji koja nije delovala zastarelo čak i posle toliko godina.

Na pitanje zašto bi neko koristio istu platformu toliko dugo vremena, odgovor leži u podatku da je nastavila da bude popularna u kategorijama koje Amerikanci najviše vole. Pričamo o udobnosti, niskim troškovima održavanja, pouzdanosti i mogućnosti da podnese dosta snage.

Spomenuti Charger i Challenger su lansirali i konfiguracije sa preko 800 konjskih snaga, a američka javnost je nastavila da ih kupuje. Iz ličnog iskustva mogu reći da će nam baš faliti, pošto se u mojoj garaži nalazi Chrysler 300, ali kao i sve drugo u današnjem automobilskom svetu, morali su u penziju da otvore mesto za električne četvorotočkaše.

I za kraj sam sačuvao jednu priču na račun onoga o čemu najviše volim da pišem, a to je klasika. Petog dana maja 2022. godine smo dobili najskuplji automobil ikada prodat na aukciji. Reč je o modelu Mercedes 300 SLR Uhlenhaut Coupe iz 1955. godine za koga je jedan privatni kupac platio čak 142 miliona dolara preko aukcijske kuće RM Sotheby.

Mercedes je napravio ovaj automobil radi dominacije u profesionalnom auto-moto sportu, a Uhlenhaut je konfiguracija sa laganom karoserijom, osmišljena s ciljem da se uštedi na masi. Samo dva takva primerka su postojala, a ovaj iz današnje priče se nalazio u Mercedesovom muzeju.

Automobil je inače ime dobio po inženjeru Rudolfu Unlenhautu koji je zaslužan za njegovu aerodinamičnu školjku. Kao što smo spomenuli, ime novog vlasnika se krije od očiju javnosti, a jedino što znamo jeste podatak da je ponudu poslao britanski kolekcionar Sajmon Kidston u ime svoje mušterije.

Onaj drugi primerak Uhlenhauta se još uvek nalazi u Mercedesovom muzeju. Koliko je ova cena impresivna možda najbolje demostrira podatak da je dosadašnji rekord na aukciji držao Ferrari 250 GTO iz 1962. godine i promenio je vlasnika za sumu od 48,5 miliona dolara. Godinu dana mlađi GTO je prodat privatno 2018. godine za 70 miliona „zelembaća“.

Šta da kažemo osim, „i Bog vozi Mercedes“… Ili, ipak ne, dodaje Zvezdan uz donju fotografiju 🙂

Perica Rajković

Za prosečnog vozača prohujala 2022 godina nije donela ništa posebno uzbuđujuće, naprotiv, automobili su sve skuplji, mnogima nedostižni! I to ne samo novi već i polovni, razloge za to treba tražiti u globalnoj ekonomskoj krizi i najvećoj posleratnoj inflaciji u razvijenim zemljama, kao i nedovoljnoj ponudi vozila sa SUS agregatima.

Pod pritiskom sve strožijih ekoloških normi proizvođači se sve više okreću elektrifikaciji vozila, hibrida i 100 % elektromobila nikada više. Previše, rekao bih, osim što su (pre)skupi i bez adekvatne infrastrukture (čitajte javnih punjača), običnoj „raji“, čak i na tom nazovi razvijenom zapadu, su nedostupni.

Istovremeno užurbano se ukidaju dizel agregati i snažni benzinski, izuzmemo li nemačke premijum predstavnike i ekstremne sportiste, sve je teže pronaći jedan „šestak“, kod proizvođača generalista čak i četvrocilindarski agregati bivaju zamenjeni malim trocilindarskim! Jednostavno na to su prinuđeni, u protivnom slede milionske kazne za prekoračenje globalne količine C02 na koje imaju pravo, na stranu što modeli s većim procentom štetnih izduvnih gasova ni ne mogu ući u takozvane zelene zone, koja svi veći evropski gradovi nameću.

U ovako sumornoj atmosferi održao se nakon četiri godine i Salon automobila u Parizu, gde nas je dočekao cunami kineskih proizvođača, svi do jednog skoncentrisani isključive ne elektromobile! Ostali ga bojkotovaše, na prste jedne ruke se mogu izbrojati evropski predstavnici, uglavnom domaći francuski.

Sve navedeno verovatno ste primetili kroz moje test vožnje, hteo-ne hteo uglavnom vas „smaram“ trocilindarskim motorčićima, tu i tamo po kojim malim dizelom i uglavnom raznoraznim hibridima, odnosno 100 % električnim modelima, često u SUV izdanju.

E da, ovi su i dalje najtraženija roba, nema tog proizvođača koji u ponudi nema više modela u raznim segmentima. Upravo zato, nakon pedesetak test vožnji u godini na izdisaju, ostade mi u sećanju jedan sportski kupe Alpina A110 S, ruku na srce opet s malim četvorocilindarskim 1.8-litarskim motorom, ali „navijena“ na bezmalo 300 ks!

Lele što sam „slatko“ navozao, maltene podmladio, no za svakodnevnu vožnju lepuškast blizanci Peugeot 308/Astra, svakako su interesantniji. Prijatno me je iznenadila i Dacija Jogger, porodični „van-karavan“, pre svega zbog izvrsnog odnosa cena/unutrašnji prostor. Jednostavan i „običan“ četvorotočkaš kakvih je sve manje!

Mogao bih spomenuti i par elektromobila koji su na mene ostavili snažan utisak, mali Fiat 500 koji bi apsolutno imao smisla kada bi koštao dvostruko manje, odnosno legendarni Ford e-Mustang, s tim da ovaj nema nikakvih zajedničkih tačaka s legendarnim SUS Mustangom!

Nova 2023. će po svemu sudeći nastaviti u istom pravcu, elektrifikacija je proces koji se sigurno neće završiti u dogledno vreme, bez obzira na sve poznate nedostatke i po koju prednost …

Zvezdan Božinović

Proizvođači automobila su uspeli da me umore, isisaju energiju i entuzijazam. Radost življenja u iščekivanju novih premijera, upoznavanja s aktuelnom ponudom i gustiranja kilometara za volanom raznih četvorotočkaša je iščezla, a nisam kriv. Moja naklonost je građena decenijama, ne naprasno, i zaista je nije bilo lako dovesti u stadijum indiferentnosti. Kako su u tome uspeli?

Pa, ponašajući se poput onog koji non-stop priča o sopstvenoj premorenosti, ugroženosti usled organizovanja svakodnevnih atentata, žrtvi koju podnosi za bolje sutra svih nas. Kako inače protumačiti činjenično opadanje obima prodaje vozila uz paralelni rast profita, sve garnirano začinima o oskudaciji nužnih inputa u proizvodnom ciklusu. Da je još koja godina ovakve krize, gde bi im bio kraj? Ono što je svakako promućurnije od strane automobilskih brendova jeste to da su malo malaksali s pričama o nužnosti štednje u svojoj kući, uz simultana pojašnjenja kako je drakonski rast cena vozila opravdan i kako ne treba gledati na svaki dinar (kad izlazi iz tuđeg džepa).

Iako sam se ove godine susreo s brojnim novitetima koji su me (izgledom) dirnuli u srce, pri čemu ponajpre mislim na novitete iz Peugeotove kuhinje (308), a onda i DS-ove adute, kao i Mercedesov EQS, neću ih izdvajati posebno. Jednostavno, suludo su skupi, jer da nisu, ni zaposleni u tim firmama ne bi imali mesečne zarade koje umnogome premašuju godišnje plate Balkanaca, Mađara, Rumuna, Grka…

A onda… Onda sam „provalio“ motocikle! I cirkus se vratio u naš grad. Iz početka stidljivo, prvih kilometar – dva nenadano, bez ikakve opreme i s bezvrednim, trideset i kusur godina starim iskustvom. Dovoljno da iz stomaka shvatim da bi ovo mogla biti moja nova strast. I, postala je.

Krenulo je s jednim 17 hiljada kilometara voženim malim Kawasakijem R250, i trajalo je s njim možda i tri meseca (1,8 hiljada kilometara), uz jedan relativno (i srećno) bezazleni pad pri maloj brzini i nepromišljenog prelaska preko tramvajskih šina, da bi se potom prebacio na nešto mnogo veće, mnogo jače, i ono što je kritično važno, mnogo bezbednije – KTM 1290 Super Adventurer R.

Upravo je pomenuti pad bio prekretnica, a ne proba i premijerna vožnja motocikla, decenije nakon vojničkih dana i stečenog zvanja instruktora vožnje A (i C) kategorije. Nateralo me je da izučim kako i zašto sam ljosnuo, otkud od pada, maltene kao s bicikle, tolike modrice po telu i iscepane pantalone i rukav na motociklističkoj jakni. To je zaista bio trenutak koji menja sve – zapravo moja reakcija na nezgodu.

Nekada bih umesto reči „nezgoda“ napisao „udes“ ili „saobraćajna nesreća“, ali onda sam upoznao Vladu Jevtića iz Asocijacije za bezbednost motocikala i on mi je pokazao kako najbolje izgleda spoj obrazovanja (doktor nauka je) i prakse (višedecenijski, pa skoro isključivo moto vozač). Krenuo sam da učim, gledam edukativne materijale i da posećujem Smart treninge i radionice. Što više znam, to sam oprezniji, ali više i uživam. A tek sam na (novom) početku, jer iskustva od pre više desetina godina malo vrede u tome.

Ukratko, ono što motocikl može da ponudi, u praktičnom smislu (brzina kretanja kroz grad na koju ne utiču u velikoj meri zakrčenja saobraćaja) i u smislu uživanja u vožnji, da kažem da ne može nijedan automobil. Koji to ovozemaljski četvorotočkaš ubrzava do „stotke“ za neke tri sekunde? Dobro, dobro, a da nije egzotik i da je dovoljno dvadesetak hiljada evra za vrh ponude? Nema, bre.

Dakle, sve u svemu, automobilska godina nije propala i neće mi ostati u lošem sećanju, jer motociklu hvala! Hvala i maločas pomenutom čoveku iz Asocijacije za bezbednost motociklista, u više navrata su me njegovi saveti i vežbe na kojima je insistirao, spasile ozbiljnih nelagoda u saobraćaju.

Živeo kontrolisano upumpavan adrenalin – živela sloboda – živeli motori!!!

AutoRepublika

(729)