1. Home
  2. Hedonizam & Adrenalin
  3. AR pijaca klasika: Porscheova crna ovca
AR pijaca klasika: Porscheova crna ovca

AR pijaca klasika: Porscheova crna ovca

875
1
Podelite sa prijateljima:

Odgovor na pitanje „koji je najgori Porsche u istoriji“ je sličan onome „koji je najgori svetski prvak u fudbalu u istoriji“. Neki su naravno bolji od drugih, ali u teoriji, svaki od njih je fantastičan na svoj određeni način.

U slučaju nemačke firme, svaki četvorotočkaš koji je napustio fabriku je krasilo vredno mašinsko znanje, to jest sjajan inženjering, savremeni dizajn i performanse kojima je malo koji rival mogao da parira.

Ali, i u takvim uslovima, neki od njih su manje popularni iz određenih razloga. Tu pre svega mislimo na pomalo zaboravljeni Porsche 914, koji se proizvodio od 1969. do 1976. godine.

Mnogi će ga kritikovati iz razloga što zapravo i nije pravi Porsche, već je razvijen u zajedničkoj znoju sa Volkswagenom. Porsche je želeo „narodni automobil“ koji bi zamenio model 912, dok je Volkswagen očajnički pokušao da stvori naslednika zastarelog modela Karmann-Ghia.

Krajnji rezultat je bio takav da je 914 imao mehaniku Volkswagena i cenu Porschea, ali i pored toga je isporučeno relativno visokih 118.978 vozila.

914 je u baznom izdanju razvijao svega 79 konjskih snaga, ali ako bi se kupac odlučio za veći 2,0-litarski benzinac, snaga je skakala na 109 „grla“. Možda takva cifra ne zvuči velika u današnja vremena, potrebno je reći da je 914 imao masu od svega 985 kg. To mu je oslobađalo ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 8,7 sekundi i maksimalnu brzinu od 207 km/h.

Možda još bitnije od svega je podatak na koji je nemački proizvođač vozila balansirao sportistu. Motor je bio centralno postavljen, petostepeni manuelni menjač je bio godinama ispred svog vremena (Porsche će kasnije da ponudi i četvorotostepeni automatik za američko tržište), a sve četiri disk kočnice bile retkost u industriji.

914 je bio relativno pristupačan za standarde jednog Porschea. Bazni model je koštao 5.400 dolara ili oko 32.600 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca, a opcioni 2,0-litarski je dodavao svega 700 najmanjih zelenih novčanica (4.227 dolara).

Primerak iz današnje priče je iz 1974. godine i trenutno se nalazi u gradu Pekin unutar američke savezne države Ilinois. Prešao je 107.200 km i uglavnom je u originalnom stanju sa izuzetkom jednog farbanja u originalnu boju.

Ono šta ga čini posebnim je podatak da je celu karijeru proveo u jednoj familiji. U oglasu se ne navodi ko i gde ga je kupio, ali s obzirom da je već jednom farban i imao problema sa limarijom, lako je zaključiti da je to bilo u hladnom i snegovitom Ilinoisu.

Kolekcionari inače jako vole da vide ono „originalni vlasnik“, pa je popularnost trenutno velika.

Tri dana pre kraja aukcije najviša od jedanaest ponuda iznosi 22.200 dolara.

Zoran Tomasović

(875)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

1 Komentar
Inline Feedbacks
View all comments
Matija

Ovaj model konstruisao je Porse po nalogu VWa. „Narodni sportski auto“ je veoma lepa tema, kada je vec investiran novac u projekat ostaje zagonetka zasto je napravljen ovako smesan i naivan auto? Drugo pitanje je: zasto je Porse uvrstio ovaj model u svoj program? Ovo je za njega cista blamaza!