AR pijaca klasika: Nikada veći motor sa nikada manje snage

Sigurno ste se barem jednom u životu zapitali, „kako su američki proizvođači sposobni da izvuku tako malo snage iz tako velikih motora“ i bili biste sasvim u pravu. U poređenju sa kompanijama iz Evrope i Azije, Jenkiji su uvek pružali manju „snagu po litri zapremine“. Ne zato što nisu sposobni da razviju više, što potvrđuju mnogobrojni slučajevi, već jednostavno u državi gde zapremina motora ne igra nikakvu ulogu u cenama registracije i osiguranja, jednostavno nisu imali razloga da tako nešto rade.

Amerika je takođe država gde mušterije vole da imaju rasterećene motore, sa visokim vrednostima najvišeg obrtnog momenta na niskim rpm, i mogućnosti da takvi motori večno traju bez održavanja na vreme.

Ali početkom sedamdesetih godina prošlog veka su predstavljena dva nova zakona na američkom tržištu. Jedan od njih su bile nove mere u vezi izduvnih gasova, koje je bilo moguće ostvariti samo snižavanjem kompresije motora. Amerikanci su se konačno pozabavili i s bezbednosnim standardima, a kao rezultat ove dve promene, automobili su postali sve veći, teži i manje moćni. Ovo je ujedno bio period kada su i debitovali četvorotočkaši sa početka priče sa smešnom snagom za svoju zapreminu.

Jedan od takvih motora je bio čuveni Cadillacov radne zapremine 500 kubnih inča (8,2 litre). Do današnjeg dana se smatra najvećim benzincem sa osam cilindara, ikada viđenim u masovnoj proizvodnji.

Debitovao je 1970. godine i razvijao odličnih 400 konjskih snaga i maksimalnih 746 Nm obrtnog momenta. Ali narednih godina je snaga počela da pada iz već opisanih razloga, da bi dostigla svoj najniži nivo 1976. godine, koja je ujedno bila poslednja godina za ovaj motor. Tada je razvijao pomalo smešnih 190 „konja“ i još uvek odličnih 488 Nm obrtnog momenta.

To nam daje cifru od svega 23 „grla“ po litri zapremine, a sumnjamo da ćemo ikada više videti nešto slično. Mnogi se pitaju zašto je Cadillac imao baš takvu zapreminu, a razlog leži u konkurenciji. Cadillac se u svoje vreme smatrao „svetskim standardom“ i morao je da pruža motore veće od Lincolna i Imperiala. Fordov premijum brend je „pripretio“ sa svojim agregatom radne zapremine 460 kubnih inča (7,5 litara), pa je Cadillac „morao“ da se izdvoji od rivala.

Predmet današnje priče je model Cadillac DeVille iz 1976. godine. Ovaj dugogodišnji model General Motorsa se u svoje vreme smatrao jednim od najluksuznijih automobila „preko bare“ i prodavao se veoma zadovoljavajuće. Takođe je bio jedan od najvećih novih automobila u Americi, sa dužinom od 5,9 metara i masom od 2,4 tone.

Takve brojke se odnose na limuzinu dok je na priloženim fotografijama kupe, ali ni on nije bio preterano lakši. Spomenućemo da je menjač trostepeni automatski. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 12,2 sekunde uz maksimalnu brzinu od 186 km/h. Ovakvo zadovoljstvo je koštalo 9.067 dolara ili 47.440 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Ovaj čuveni V8 se ugrađivao u nekoliko modela Cadillaca i definitivno nije redak, ali i pored toga privlači pažnju kada se pojavi u oglasu. DeVille koji vidite na priloženim fotografijama se nalazi u gradu Davenport unutar američke savezne države Ohajo i do sada je prešao tek 27 hiljada kilometara.

Poseduje sve ono što se moglo očekivati od jednog premijum automobila tokom sedamdesetih godina, kao što su krov prekriven kožom, klima uređaj, sve funkcije na dugme, velika kožna sedišta i još mnogo toga. Uglavnom je u originalnom stanju sa izuzetkom potrošnih materijala.

Aukcija je tek započela, a trenutno najviša od pet ponuda iznosi 9.976 američkih dolara.

Zoran Tomasović

(22548)