AR pijaca klasika: Mlazni lovac na četiri točka

Teško da postoji jedan automobil koji je tokom svoje istorije menjao kategorije više nego Ford Thunderbird. Započeo je život kao sportski dvosed, zatim postao luksuzni kupe sa duža krstarenja sa sportskim duhom, pa veliki i teški predstavnik kategorije koju Amerikanci zovu „personal luxury“, pre nego što se vratio svojim korenima i dominirao u profesionalnom auto-moto sportu.

Malo je reći da je reč o legendi Forda i mogli bi da napišemo dugačku priču o svakoj generaciji. Za današnje izdanje pijace klasika smo izabrali treću generaciju i dovoljno je videti priložene fotografije da biste zaključili zašto su ga mnogi zvali „avionom lovcem mlaznog pogona na četiri točka“.

Treća generacija se proizvodila od 1961. do 1963. godine i u tom periodu je pronašao 214.375 kupaca. Dizajner Bil Bojer nije krio da je koristio avione iz navedenog perioda kao glavnu inspiraciju i to možemo da posebno vidimo u zadnjem delu vozila. Kategorija gde se Thunderbird posebno proslavio je po tome što je Ford uspešno spojio luksuznog svog brenda Lincoln u ovom pakovanju, a takođe je bio jedan od najnižih automobila na američkom tržištu u svoje vreme.

Kao i kod prethodnika, publici se dopadala kombinacija stila, luksuznosti i sportskog imidža. Thunderbird sigurno nije bio sportski kao Chevrolet Corvette, ali ni trom kao tradicionalni Cadillac ili Lincoln.

Thunderbird se nudio kao kupe i kabriolet, a Ford će ipak da dobije dosta kritika što je dodao zadnja sedišta 1958. godine i odlučio da eliminiše dvoseda. Iako je ova odluka svakako bila pozitivna na račun komercijalnog uspeha (model sa četvoro sedišta se prodavao šest do osam puta bolje od dvoseda), opet je bilo „mrguda“ sa kritikama.

Iz tog razloga, ponuda je proširena sa takozvanim „Sports Roadster“ 1963. godine. Stavljamo ovu reč u navodnike pošto zapravo nije bio pravi roudster već je samo imao deo razvijen od plastike ojačan ugljeničnim vlaknima da prekrije zadnja sedišta. On bi se lagano mogao skinuti i postaviti u prtljažnik kada postoji potreba za zadnjim sedištima, a ostatak vremena se dobijao vizuelni utisak da je reč o dvosedu.

Opcija nikako nije bila popularna i za nju se odlučilo svega 455 kupca jedine godine kada je bila u ponudi.

Samo jedan motor je bio opcija i to veliki „osmak“ radne zapremine 390 kubnih inča (6,4 litre). Razvijao je 300 „konja“ i maksimalnih 580 Nm obrtnog momenta dok se snaga prenosila na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača.

I pored mase od više od dve tone, Thunderbird je bio u stanju da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 8,7 sekundi i dostigne maksimalnu brzinu od 207 km/h. Spomenućemo da je ovo zadovoljstvo u svoje vreme koštalo 4.912 dolara ili 47.789 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak iz današnje priče se nalazi u gradu Loderhil unutar američke savezne države Floride i do sada je prešao 124.800 kilometara. Uglavnom je u originalnom stanju sa izuzetkom krova koji je nedavno zamenjen. Automobil pruža opremu kao što su 14-inčne felne, servo volan, prozore na dugme i još mnogo toga, ali na veliko iznenađenje, samo doboš kočnice.

Thunderbird je na kraju promenio vlasnika za sumu od 52 hiljade dolara nakon 32 ponude.

Zoran Tomasović

(523)