Zanimljivost dana: Zašto Volvo svake godine tuži Severnu Koreju?

Naredna priča je toliko neverovatna da je verovatno ni Holivud ne bi mogao izmisliti. S jedne strane tvrdoglavi Šveđani koji ne žele da popuste ni posle pedeset godina da naplate novac koji im zakonski pripada. A s druge strane političari Severne Koreje se vode sa logikom „ma boli nas uvo za sve“. Ko će u takvoj priči izaći kao pobednik?

Priča zapravo počinje nedugo posle Drugog svetskog rata kada su mnogobrojne države pokušale da osveže svoj vozni park. Uspostavljene su diplomatske i ekonomske veze i saradnja između raznih republika sa (navodnim) ciljem da se živi u miru i zajedničkoj saradnji, sve da bi se svet učinio boljim mestom za život.

Naravno, kroz najveći pakao je prošla Evropa gde se većina ratovanja i odvijala, ali malo po malo (doduše sa velikom ekonomskom pomoći iz Amerike), i Stari kontinent se vremenom oporavljao.

To se odnosi i na automobilsku industriju, pa posle dugo godina nakon što je javnost mogla da bira uglavnom između Volkswagena „Bube“, Citroena 2CV „Spačeka“ i sličnih „sokoćala“, odjednom su počeli da dominiraju i veći, moćniji i luksuzni četvorotočkaši.

Među njima je bio i švedski gigant Volvo, koji je brzo stekao imidž i reputaciju veoma pouzdanog i neuništivog „tenka“. Nije trebalo da prođe dugo vremena pre nego što se Volvo izvozio i u Veliku Britaniju, Francusku, Zapadnu Nemačku, Ameriku, Japan i ostale sile, a čak su i političari iz komunističke Istočne Nemačke izabrale baš švedsku limuzinu kao svoje zvanično vozilo, o čemu ste ranije imali prilike da čitate na našem sajtu.

A onda je stigao poziv od strane Severne Koreje. Iako je period kasnih šezdesetih godina uveliko podelio svet na dve strane, Volvo još uvek nije bio spreman da zatvori vrata svakome ko je bio spreman da plati za njegove modele.

S druge strane, Severna Koreja je i dalje zavisila od strane pomoći, ali je kupovala mašineriju baš u Švedskoj, a spomenućemo da je ova država bila prva sa zapada koja je imala svoju ambasadu u najzatvorenijoj zemlji sveta.

Političari su naručili hiljadu jedinica modela Volvo 144. Onaj automobil se činio idealnim pošto je debitovao 1966. godine sa prelepim stilom, čvstvom konstrukcijom i visokom pouzdanošću. Pokretao ga je 1,8-litarski motor, a kasnije će biti dostupan i onaj zapremine 2,0 litre.

Volvo je ispoštovao svoj deo ugovora i na vreme isporučio svih hiljadu primeraka tokom 1972. i 1973. godine. Takva vest je odjeknula svetskim medijima i kompanija se uskoro nije mogla braniti od narudžbi iz država gde nikada ranije nije poslovala, kao što su Australija, Kanada, Malezija i Južna Afrika.

Ugovor je bio težak oko 124 miliona američkih dolara u današnjoj vrednosti novca, ali kada Korejci nisu usplatili novac na vreme, Volvo nije paničio. Svet je ipak prolazio kroz veliku recesiju početkom sedamdesetih godina i država koja je zavisila od strane pomoći kao što je Severna Koreja je imala „preča posla“.

Međutim, kada Šveđani nisu dobili ni dolara ni posle 1976. godine, odlučili su da ulože tužbu. Iako su izašli kao pobednici, komunistička partija ni dan danas nije otplatila dug, a jednom prilikom su čak spomenuli da nikada nisu ni imali plan da tako nešto urade već da su planirali prevaru od prvog dana.

Možda bi neki drugi proizvođači digli ruke i „shvatili poruku“, ali ne i Volvo, pa tako svake dve godine uredno dostavlja ispis računa. Današnja brojka je za oko tri puta veća zahvaljujući kamatama, i iako je Volvo u kineskim rukama, neki su očekivali da bi Severna Koreja konačno bila primorana da vrati dugove.

Ko zna, možda jednog dana i dočekamo taj dan, ali za sada je celokupni sukob jedna veoma zanimljiva, nesvakidašnja priča.

Zoran Tomasović

(1470)