Zanimljivost dana: Renault Clio Williams

Čak i ako niste ljubitelji profesionalnog auto-moto sporta, svakako morate da cenite i poštujete način na koji je trkanje promenilo i drumske četvorotočkaše. I ne pričamo samo o tehnologiji koja je kasnije debitovala i na serijskim modelima, već i o homologaciji gde su proizvođači bili primorani da ponude drumske verzije trkačkih automobila u slobodnoj prodaji da bi ih homologovali za profesionalne staze.

Primera takve strategije ima dosta, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo posvetiti pažnju legendarnom Renaultu Cliju Williamsu.

Francuski proizvođači vozila imaju bogatu istoriju s malim gradskim vozilima. Upravo je Renault bio taj koji je uspešno kombinovao praktičnost i sportske linije u B segmentu 1972. godine, kada je upriličen debi legendarne „petice“, da bi ga osam godina kasnije zamenio model Clio.

U proizvodnji je do današnjeg dana i prodaje se izuzetno uspešno i pored najezde krosovera. Paralelno sa vremenima kada je Clio silazio sa pokretnih traka, francuski tim je uživao i u velikom uspehu kao dobavljač motora u šampionatu Formule 1.

Nakon veoma uspešne sezone vožene 1992. godine s timom Williamsa, u kojoj je slavio na deset od voženih šesnaest trka, Renault odlučuje da ponudi specijalno izdanje Clija iz dva razloga. Jedan od njih je bila sama proslava osvojenih titula, ali je francuski tim želeo da homologuje svog mališana za takmičenje u reliju i različitim klasama sportskih četvorotočkaša. Bilo je potrebno napraviti najmanje 2.500 drumskih jedinica da bi uspeo u takvom podvigu, a ime je dobio Williams po spomenutom trkačkom timu, iako sa njim nije imao mnogo povezanosti.

Kao što nam je poznato, Clio je od prvog dana zamišljen kao jeftino prevozno sredstvo bez trunke posebno izraženih performansi, pa je tako i najmoćniji motor u ponudi, onaj radne zapremine 1,8 litara, razvijao svega 89 konjskih snaga.

Kasnije ćemo da vidimo i njegovo izdanje RSi sa dvadesetak „grla“ više, ali u momentu kada se rodila ideja za vozilom iz naše priče, još uvek nije postojao. Sam motor je inače takođe bio manje zapremine nego što je Renault želeo, pošto je cilj ove specijalne konfiguracije bilo takmičenje u reliju gde je maksimalna ograničena zapremina 2,0 litre.

Upravo se takav agregat našao ispod haube Williamsa i razvijao je 148 konjskih snaga. Možda spomenuta brojka ne zvuči impresivno za današnja vremena i Renault bi verovatno izvukao veću snagu da je kojim slučajem ugradio turbo punjač, ali za period ranih devedesetih godina prošlog veka, u gradskom mališanu sa masom od svega 980 kilograma, ovih 148 „konja“ se činilo kao fantastičan rezultat.

Snaga se inače prenosila na prednje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Fabričke brojke kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo manje od osam sekundi uz maksimalnu brzinu od 208 km/h. Ipak, Williams se nije proslavio zbog sirove snage, pa čak ni zbog ubrzanja na pravcu, već njegovog ponašanja u krivinama. Oni koji su imali prilike da ga provozaju kažu samo reči pohvale.

Ruku na srce, to i nije iznenađenje kada se zna da je francuski gigant zaista posvetio mnogo pažnje ovoj kategoriji i preuzeo je mnogobrojne detalje sa već postojećeg trkačkog vozila nazvanog Clip Cup. Williams se razlikovao i dizajnerski po drugačijim branicima, širim krilima i 15-inčnim felnama.

Enterijer je doneo sportska sedišta i generalno više opreme. Iako je možda izgledao kao svaki drugi Clio na putevima, Williams nije imao mnogo mehaničkih sličnosti sa svojim rođakom, pošto je morao da bude impresivniji u svakom pogledu.

Renault je planirao da ograniči proizvodnju na spomenutih 2.500 jedinica. Međutim, kako je popularnost bila velika, ona prva serija je napustila fabriku u 3.800 primeraka i poznati su kao Phase 1. Zbog velike potražnje kasnije će debitovati i Phase 2 i Phase 3 i razlikovaće ih tek po koja nova boja i modernije mere bezbednosti.

Nakon tri godine sa pokretnih traka će sići preko dvanaest hiljada primeraka. Naravno, ovakvo zadovoljstvo nikako nije moglo da bude jeftino i Williams će recimo u Nemačkoj koštati 34 hiljade maraka. Ako u obzir uzmemo inflaciju i prelazak sa marke na evro, dolazimo do zaključka da je ovaj automobil koštao 26.380 evra u današnjoj vrednosti novca, mada je ovo prevođenje krajnje diskutabilno usled nestanka nemačke marke i kasnije eksplozije cena.

Renault Clio Williams je do današnjeg dana izuzetno cenjen i poštovan među kolekcionarima, posebno onima koji se bave amaterskim i profesionalnim auto-moto sportom. Takođe je relativno pristupačan ako se uporedi s nekim drugim legendama segmenta „hot heč“ iz navedenog perioda, što ga čini još boljom kupovinom.

Francuski proizvođač vozila svakako nije završio sa specijalnim izdanjem Clija i kasnije će debitovati s legendama kao što je RS V6… Ali, to je priča za neki drugi put.

Zoran Tomasović

(2156)