AR pijaca klasika: Sofija Loren automobilskog sveta

Ako bismo istraživali istoriju marke Alfe Romeo brzo bismo došli do zaključka da je gotovo svaki model kompanije uvek bio dizajnersko remek delo. Neki su bili lepši od drugih, ali teško da bismo ikada mogli pronaći neki za kojim se ne bismo okrenuli na ulici.

Pouzdanost limarije i mehanike često nije mogla da parira onom poslu obavljenom od strane dizajnera, ali ako je Alfa pogodila direktno u centar sa jednim modelom, to je svakako originalna Giulia.

Pojavila se u prodaji 1962. godine i tokom narednih šesnaest godina će nam podariti dosta različitih konfiguracija. Razlog tako dugačke istorije je bio onaj da automobil jednostavno nije imao zamerki, i ostvarivao je veliki komercijalni uspeh čak i u vremena kada je pokazivao godine.

Masovno je korišćen od strane policije za obavljanje najtežih poslova i možda je najbolja Alfa u istoriji ako bismo sagledali celokupni paket – od stila do mehanike, limarije i performansi.

Najpoželjnija verzija Giulije je bila ona sa značkom Sprint GTA, ali su takvi primerci masovno korišćeni za profesionalni auto-moto sport, pa se retko kada pojavljuje u prodaji. Čak i u takvim situacijama je potrebno potrošiti mnogo novca da bi automobil nekako završio u vašoj garaži.

Odlična alternativa su Sprint GT/GTV modeli, gde se možda nije dobijala aluminijumska školjka i motor velikih performansi, ali nije postojao bolji četvorotočkaš za uloženi novac. Ovaj model je bio deo ponude gotovo tokom celokupne istorije Giulije, i promenio se jako malo, a za današnju prijacu smo izabrali primerak iz 1966. godine.

Bila je to druga serija popularnog kupea i nije teško zaključiti zašto uživa u tolikoj popularnosti. Dizajn je privlačan do te mere da se Sprint GT često nazivao „Sofijom Loren automobilskog sveta“, a jednako revolucionaran je bio i ostatak vozila.

Spomenimo 15-inčne felne, disk kočnice na sva četiri točka, sportska sedišta i još mnogo toga. Ispod haube se originalno krio 1,6-litarski benzinac, ali ga je neko nekada zamenio modernijim motorom radne zapremine 1,75 litara.

I on se mogao naručiti uz GT, samo ne spomenute 1966. godine. Razlika zapravo i nije neka velika, a spomenućemo da razvija 111 „konja“ i snagu prenosi na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Fabričke informacije kažu da ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h traje 9,1 sekundu uz maksimalnu brzinu od 187 km/h.

O samom automobilu nemam mnogo informacija osim onih da je originalno prodat u Italiji dok se danas nalazi u gradu Monterej unutar američke savezne države Kalifornije. Na satu stoji cifra od 95 hiljada milja (152 hiljade kilometara) i mehanika je nekoliko puta osvežavana.

Dva dana pre kraja aukcije najviša ponuda iznosi 32.216 američkih dolara. Kao što nam je poznato, italijanski proizvođač vozila će nekoliko puta da koristi značku Giulia, uključujući i današnju limuzinu, ali niti jedan od njih neće imati šarm ove „Sofije Loren“…

Zoran Tomasović

(744)