Zanimljivost dana: Prvi veliki promašaj General Motorsa

Više od osam decenija General Motors je bio najveći automobilski proizvođač na svetu i primer kako bi jedna firma trebalo da funkcioniše. Autori mnogobrojnih istorijskih knjiga će se složiti da je američka ekonomija u velikoj meri zavisila od (ne)uspeha General Motorsa, a pored automobilske industrije, firma se bavila i izgradnjom brodova, agregata za avione, vozova i ostale industrije.

Nije da nije bilo ni promašaja. Bezbednosni skandali tokom šezdesetih godina, problemi sa pouzdanošću dvadesetak godina kasnije i naravno čuveni odlazak u stečaj tokom recesije pre petnaestak godina su ono što pamtimo u velikoj meri. Ali zapravo, prvi veliki skandal se desio još 1923. godine kada je debitovao model Chevrolet Serija M Copper-Cooled i u jednom momentu doveo budućnost celokupnog General Motorsa u pitanje.

General Motors (GM) je osnovan 1908. godine od strane čoveka po imenu Vilijam Durant, koji je imao dugogodišnje iskustvo sa proizvodnjom kočija i koji je pritom bio većinski vlasnik automobilskog brenda Buick. Jedan od načina na koji je Durant stekao veliko bogastvo leži u tome što je nudio za svakoga po malo, pa je smatrao da bi identičan trend mogao da posluži i u automobilskoj industriji.

U naredne dve godine je kupio i Oldsmobile, Oakland/Pontiac i Cadillac, ali je proteran iz kompanije kada nije uspeo da vrati velike bankarske kredite. To ga nije moglo obeshrabriti pa je osnovao Chevrolet i do 1918. godine ponovo stigao do vođstva GM-a kada je pripojio ovu diviziju, ali samo tri godine kasnije po poslednji put je proteran.

Na lidersko mesto tada stiže Pjer Dupont i do kraja dvadesetih godina GM će prestići Ford i postati najveći automobilski proizvođač na svetu. Dupontove ideje zapravo nisu bile mnogo drugačije od Durantovih, ali je stabilizovao finansijsku situaciju i odlučio da pronađe način kako da snizi troškove.

To nas dovodi do čoveka po imenu Čarls Ketering kao predvodnika firme Dayton Engineering Laboratories Co ili Delco. Njegova kompanija nam je ponudila mnogo inovacija koje koristimo do današnjeg dana, kao što su električno paljenje (na ključ) i električne kase.

Zatim se okrenuo svojoj najnovijoj inovaciji, a to je motor s vazdušnim hlađenjem. Ideja svakako nija bila nova i delovala je veoma privlačno za automobilske proizvođače. Vazdušno hlađen motor bi eliminisao dosta delova i na taj način snizio masu automobila, ali je ideja Keteringa donosila nešto što nije bilo viđeno do tada.

Naime, umesto motora izrađenih od čelika, odlučio je da ih napravi od bakra i kontaktirao je General Motors sa svojim planom. Tada drugi najveći američki proizvođač je bio toliko oduševljen da je kupio Delco i napravio ga svojom divizijom za testiranje nove tehnologije.

Kompanija odlučuje da će svi njegovi automobili pružati motore izrađene od bakra sa vazdušnim hlađenjem, a serijska proizvodnja je planirana za 1922. godinu. Chevroletu je pripala čast da bude pionir, a malo je reći da njegovi čelnici nisu bili oduševljeni što moraju da koriste nešto što još uvek nije bilo testirano detaljno.

Posle Chevroleta je trebalo da usledi i Oakland, koji je tada u svojoj ponudi imao motore sa šest cilindara. Ali kada je Delco kompletirao prvi prototip i kada ovaj nije prošao zahtevne testove u novembru 1921. godine, odlučeno je da je ipak potreban malo duži period.

Kasnija dokumentacija će pokazati da je odluka o serijskoj proizvodnji doneta i pre nego što je ijedan primerak testiran i dok je cela Keteringova ideja postojala samo na papiru. Motor je inače bio sa četiri cilindra, a razvijao je dvadeset konjskih snaga iz radne zapremine 2,2 litre.

Prvi čovek firme Afred Slon je pokazao veliku zabrinutost iz razloga što General Motors još uvek nije imao rezervni plan u slučaju da vazdušno hlađeni motori ne zabeleže komercijalni uspeh. Iz tog razloga je odobrio eksperiment samo na Chevroletu, a odluka o ostalim divizijama bi usledila nakon što bi javnost pokazala šta misli o ovoj tehnologiji.

Zvanično ime vozila je bilo Chevrolet Serija M, ali su ga svi poznavali pod nadimkom Copper-Cooled. Premijera je zakazana za januar 1923. godine na Salonu automobila u Njujorku. Bilo ga je veoma lako prepoznati po značajno nižoj masci pošto nije imao hladnjak, a publika je bila očarana.

Glavni rival ovog automobila je bio zastareli Ford Model T, a tržište novih četvorotočkaša je eksplodiralo spomenute 1923. godine. Kako je proizvodnja Copper-Cooled kasnila, Chevrolet je odlučio da nastavi sa proizvodnjom i onog ranijeg modela s vodeno hlađenim motorima. To će se pokazati kao ključna odluka pošto je Copper-Cooled definitivno zakazao kod kupaca.

Da sve neće ići po planu su pokazali testovi nakon što su vozila kompletirana. Nakon što bi automobili sišli za pokretnih traka, radnici bi ih testirali na kratkim relacijama da utvrde da nema nedostataka i već tada je postalo jasno da Copper-Cooled ima velikih problema sa pregrevanjem i nedostatkom snage svaki put kada bi vanjska temperatura iznosila 21C.

Dok su se neki primerci proizvodili u tradicionalno hladnijim državama gde u zimskim mesecima temperatura biva često ispod nule, problem je otkriven tek nakon što je Copper-Cooled krenuo sa silazi sa pokretnih traka u Kaliforniji. Odjednom je zavladala velika panika i planirani modeli s vazdušnim hlađenjem pod ozakama bratskih brendova kao što su Oakland i Oldsmobile su odmah otkazani.

Iznenada je pala odluka da se Copper-Cooled brzo povuče sa tržišta i na taj način spreči negativna reputacija koju bi sigurno dobio sa sobom. Kao sreća u nesreći, svega 759 jedinica je bilo kompletirano, od čega se 239 primeraka još uvek nalazilo na parkinzima fabrika.

Svega sto jedinica je pronašlo privatne kupce i oni su otkupljeni od strane General Motorsa. Na kraju dana je preživelo samo dva vozila. Jedan je doniran muzeju National Automobile u gradu Rino (američka savezna država Nevada) dok je drugi kupio Ford za proučavanje, i odbio da ga ponovo proda. Trenutno se nalazi u The Henry Ford muzeju u gradu Dirborn unutar Mičigena.

Chevrolet je imao relativno uspešnu 1923. godinu i isporučio je 323.182 vozila, što je bilo više nego dvostruko u poređenju sa postignućem zabeleženim godinu dana ranije. Nije mogao da parira Fordu (1.831.128 vozila), ali je prestigao Dodge i Studebaker i učvrstio se na drugom mestu.

General Motors će kasnije reći da je naučio iz ovog iskustva da ukloni sve mane pre nego startuje sa serijskom proizvodnjom. Takan način poslovanja će doneti firmi titulu najvećeg automobilskog giganta na svetu… Sve dok se nisu vratili starim navikama. Ali to je priča za neki drugi put.

Zoran Tomasović

(644)