Porsche se još sudi oko toga ko je dizajnirao originalni model 911

Nemački automobilski gigant Porsche je spreman da izađe na berzu i po prvi put dopusti „običnim smrtnicima“ da kupe akcije kompanije i na taj način postanu vlasnici malog dela firme. Kao jedan od uslova inicijalne javne ponude akcija, Porsche mora da objavi mnogobrojne poslovne „tajne“ koje u prošlosti nije bio dužan, dok je poslovao kao privatna kompanija.

Većina njih se odnosi na finansije, ali je automobilskoj javnosti jedan drugi detalj privukao pažnju. O njemu se znalo i ranije i svi smo očekivali da će slučaj biti odavno rešen, ali kao što ćemo videti u ostatku ove priče, sudski proces bi mogao da se razvuče još dugo.

Situacija o kojoj pričamo se odnosi na tužbu protiv nemačkog proizvođača vozila na temu toga ko je dizajnirao njegov legendarni model 911. Zapravo, tužba se odnosi na njegovog prethodnika pod imenom 356, ali kako su 911 i mnogi drugi modeli Porschea nasledili njegove generalne dizajnerske linije, tako su i oni obuhvaćeni tužbom.

Sve je započelo od strane osobe koja se zove Ingrid Stajnek. Ona je kćerka legendarnog dizajnera Ervina Komende i tvrdi da je njen otac, a ne Ferdinand „Butci“ Porše, zaslužan za model koji je služio kao dizajnerska baza za gotovo svaki Porsche u istoriji.

Komenda je radio za nemačku firmu još u vreme kada ona nije bila zvanični automobilski proizvođač već samo savetnik za imućne mušterije. Zvanično je zaposlen još 1931. godine i vodi se kao zvanični dizajner modela Volkswagen Buba i Porsche 356.

Komenda je još uvek radio za nemačku firmu kada je Porsche započeo sa razvojom modela 911 i preminuo je 1966. godine, nedugo nakon što je sportista počeo da stiže u izložbeno-prodajne salone. Zasluge za njegov dizajn se pripisuju Butciju Poršeu, unuku osnivača kompanije, ali se Ingrid ne slaže sa ovom tvrdnjom.

Ona tvrdi da je Porsche pokušao da izbriše njenog oca iz svojih arhiva, iako su njegove fotografije i zasluge redovno predmet objavljivanja u zvaničnom muzeju brenda kao jedne od najbitnijih osoba u istoriji Porschea. Dva suda su odavno odbacila njene tvrdnje, ali nedavno objavljena javna dokumentacija pokazuju da slučaj još uvek nije zatvoren i da proces traje do današnjeg dana.

Ovde je potrebno reći da Porsche nikada nije ni tvrdio da Komenda nije igrao ulogu u razvoju 911, ali da njegovi crteži nisu pobedili u konkursu već Butcijevi. Takođe kažu da Komenda jeste bio zaposlen u nemačkoj firmi tokom procesa razvoja modela 911, i da je paralelno radio na nekoliko različitih projekata.

Porsche poseduje i dokumentaciju koju je Komenda lično potpisao i njom ostavlja sve svoje životne radove baš nemačkom gigantu. S druge strane, Ingrid tvrdi da je to urađeno nedugo pre njegove smrti kada ga je posetio Porscheov advokat u bolnici i podmetnuo dokumentaciju, a bolesni Komenda nije ni znao šta potpisuje.

Čak i da je sve to istina, da li Ingrid zaista ima slučaj posle toliko godina? Ona tvrdi da joj nemački zakon to dozvoljava prema pravilu gde proizvodi zabeleže dosta veći komercijalni uspeh nego što se originalno očekivalo. Kao i svaki drugi zakon, i ovaj ima vremenski period na koji se odnosi, pa se može vratiti samo određeni broj godina u prošlost, a u ovom slučaju reč je o cifri od petnaest godina.

U suštini, Ingrid smatra da je današnji 911 inspirisan navodnim crtežima njenog oca i da joj pripada 0,25% od svakog prodatog primeraka napravljenog nakon 2007. godine. Originalno je tražila dvadeset miliona evra da bi sada brojka bila za četiri puta manja. Neće vas sigurno iznenaditi kada kažemo da je prethodnih godina tužila Volkswagen iz istog razloga za model koji se u prevodu zove Nova buba, ali je poražena na sudu.

Bilo kako bilo, ne sumnjamo da će se ova priča uskoro završiti, posebno zato što Ingrid sada tvrdi da je Komenda rekao njenom suprugu kada je umirao kako je zapravo on zaslužan za 911. Ali, ako nam je spomenuti slučaj Volkswagena nešto pokazao, to je da će i ovaj put ostati praznih ruku.

AutoRepublika

(678)