Svi mi znamo u kakvom ugledu uživa komšijska marka Dacia kada se radi o parametrima bezbednosti vozila koja prodaje. Verujemo da nema čitaoca koji se nije iskidao od smeha kada je prvi (pa i svaki naredni) put video onu fotografiju gde se testna lutka grčevito drži za metalni stub dok je službenik organizacije EuroNCAP pokušava odvući u testnu Daciju, kako bi se krenulo s testovima bezbednosti.
U realnosti najsvežiji dokaz pronalazimo u činjenici da su modeli Sandero i Logan zaslužili samo dve (od mogućih pet) zvezdica na testiranju sprovedenom od strane tela Euro NCAP. Ovaj dvojac je još odlično i prošao, pošto su baterijski krosover Spring, baš kao i novi porodični sedmosed iz MPV segmenta Jogger, dobili samo po jednog „Bambija“. Da li ovo uzrokuje barem malo stida od strane direktora kompanije iz Rumunije? Ma ne, neki bi rekli „obraz – đon!“
Jedan od glavnih razloga, kako navode nadležni, za izostanak boljih rezultata na testovima bezbednosti Dacije, ogleda se u nedostatku aktivne bezbednosne tehnologije. Vozila su konstruisana bez, za današnje standarde uobičajenih pomagala, tipa „pomoć pri održavanju pravca unutar saobraćajne trake“ i slično. Ovo je učinjeno svesno i s namerom da cena ostane niska, ali i zbog toga što uprava zna da mnogi ljudi isključuju takvu tehnologiju. Ono što ovde bode oči je to što čelnici Dacije smatraju da je cena njihovih vozila ostala na niskom nivou (ako je ikada i bila, imajući u vidu implementacije izraubovane tehnologije), što naravno nije tačno.
Na ovu temu se izjašnjavao i izvršni direktor Dacije, Denis l Vot u razgovoru s novinarima redakcije poznatog automobilskog magazina Top Gear, pa je između ostalog (doduše malo slobodnije preneto) rekao i da:
„Mnogi ljudi isključuju sistem pomoći pri održavanju pravca kretanja unutar saobraćajne trake. To čine jer se ponašaju kao ljudska bića koja znaju šta rade. Zašto bismo im uvaljivali nešto što neće koristiti. Jel to pošteno?“
Sada se novinari koji imaju koristi od francuske grupacije Renault koja kontroliše Daciju, ili od trgovaca koji preprodaju vozila ove marke, trude da nam pojasne kako bi Sandero i Logan bili mnogo bolje ocenjeni da su imali namerno izostavljene sisteme bezbednosti, jer je „zaštita u slučaju udesa na zavidnom nivou, što bi se ogledalo u dodeli četiri zvezdice, a nije bilo propusta (koje smo naveli) u ostalim segmentima ocenjivanja.“
Ti isti navode i da je danas u opštoj skupoći, u Rumuniji moguće kupiti Daciju Sandero za svega 13.650 evra, dok veliki Jogger staje samo 15.890 evra, a juče smo preneli vest da uprav kompanije namerava da prodaje konvencionalna vozila do poslednjeg mogućeg časa.
Ima puno ljudi koji i dalje po inerciji misle da je Dacia pristupačna i da je u pitanju mali brend, ali je istina da rumunska marka na trećem mestu po popularnosti na Starom kontinentu, barem kada se radi o kupcima iz kategorije fizičkih lica (koja obuhvata i mikro preduzeća). Ovaj podatak je iznela redakcija lista Automotive News Europe, dok iz grupe ACEA tvrde da je u prvom polugođu 2022. godine, Dacia uvećala tržišno učešće sa 2,9 na 4%.
Nemojte sumnjati da će Jogger doneti novi impuls prodaji, a možda i više od toga SUV koji po gabaritima treba da nadmaši Duster, onda kada bude komercijalizovan, negde tokom 2025. godine.
AutoRepublika
(344)
Taj čovek prećutkuje činjenicu da je Renault-Nissan grupacija istovremeno razvila dve verzije CMF-B platforme: CMF-B LS (Low Specifications) i CMF-B HS (High Specifications). Samo jedna od razlika ( ali, jako bitna za predmetni tekst) je i to što Low Specifications verzija platforme koju koristi Dačija ( ali i Reno za neka manje zahtevna tržišta, poput Rusije ili Južne Amerike ), uopšte ne može ni da bude opremljena svim onim sistemima koje može da nosi High Specifications verzija platforme. I sada ovaj “mrsomud” u svojoj zameni teza veli da su kupci Dačije samo razumni ljudi koji uopšte ne žele da imaju… Pročitaj više »
Pošteno je čovek rekao, zašto bi iko davao brdo para za nešto što mu nije ni potrebno. Iskreno, to i jesu stvari koje značajno podižu cenu automobila. A što se bezbednosti tiče, bitna je pre strukturna čvrstoća karoserije, a zatim i sistemi kao što su airbagovi i ABS. Ovo automatsko kočenje, održavanje u traci i slične gluposti nisu ništa drugo nego samo način da se što više novca izvuče od kupaca. Kao da su vozači maloumni, pa ne znaju da ukoče na vreme ili da drže auto u traci. Onaj ko nije za to sposoban, ne treba ni da vozi.
A postoji li neka statistika povreda i fatalnih slučajeva koja bi dokazala razliku između „krševa“ i „pravih auta“? Da vidimo te zvjezdice kkao ubpraksi funkcionišu…