Mercedes je svrgnut sa trona. Oboren je rekord trokrake zvezde, koja se do sada hvalila da je postigla najniži aerodinamički koeficijent u svom najluksuznijem električnom modelu. Mercedesu EQS je oduzeta titula najaerodinamičnijeg serijskog električnog automobila u korist novog modela Lightyear 0.
Proizvođači automobila se ne hvale samo rekordima brzine na stazama, već i drugim specifikacijama, kao što je aerodinamika. „Mečka“ se već nekoliko meseci hvali kako ima najaerodinamičniju limuzinu na svetu, što je jedan od kvaliteta novog Mercedesa EQS-a, koji je predstavljen pre godinu i po dana.
Od tada, kompanija je mogla da se pohvali jednim od najnižih aerodinamičkih koeficijenata na svetu među električnim automobilima nove generacije, sa koeficijentom otpora od samo 0,20, zahvaljujući svojoj karakterističnoj silueti u obliku luka. Ali sreća nije dugo potrajala za trokraku zvezdu, jer su Holanđani iz Lightyeara objavili vrednost otpora vazduha znatno koji je znatno manji od luksuznog nemačkog „električara“, sa koeficijentom otpora od samo 0,175. Vrednost koja Lightyear 0 postavlja kao lidera na tržištu, a to čini stvari veoma teškim za konkurente.
Kompanija objašnjava da su aerodinamika, otpor kotrljanja i sistem grejanja ključni delovi u potrošnji električnih automobila, a takođe i u automobilima koji imaju i solarne ćelije na krovu kao što je novi Lightyear 0, o čemu smo već pisali, tako da je postizanje izuzetno niske vrednosti aerodinamičkog otpora od suštinskog značaja za postizanje maksimalne efikasnosti i maksimalno korišćenje energije i, prema tome, autonomije, produžavajući je dopunom preko PV panela.
Lightyear 0 je prvi model nove serije električnih automobila, dok je drugi već u razvoju, Lightyear 2, tako da će sve akumulirano iskustvo biti preneto na ovaj budući model. Kompanija je navela da su izvršena četiri testiranja koja su sprovedena u naprednom aerotunelu u Nemačkoj, sa ciljem postizanja maksimalne efikasnosti i visokog nivoa udobnosti.
Prvi je test pritiska, u kome su snažni senzori pričvršćeni na karoseriju za merenje raspodele pritiska koji vrši vazduh, posebno na ključnim delovima površine. Drugi test se odnosi na aeroakustiku koja, zahvaljujući sofisticiranim mikrofonima postavljenim spolja i iznutra, meri buku izazvanu strujanjem vazduha, eliminišući neprijatnosti putnicima u kabini.
Treći test je proračun sile otpora i podizanja, postavljajući automobil u različite uslove skretanja, nagiba i brzine kako bi se procenila njegova osetljivost. Četvrti test su merenja nestalnog toka strujanja, jer koristi rešetkaste strukture postavljene na Lightyear koje procenjuju brzinu i pritisak vazduha, kao i pokazuju protok vazduha preko vozila.
Rekord koji nije oborio samo EQS, već ga je oborio i Mercedes Vision EQSS. Električni prototip sa 1000 km autonomije pokazuje Cd od 0,178 do kojeg je Lightyear 0 nadmašio vrlo malo.
Pogledajte i video…
AutoRepublika
(847)
I onda opleteš 72 tamo gde je dozvoljeno 50 i drot te pita: Momak, čemu žurba? Ode vozačka na oročenje
…
Moćne brzine za dilde
Naravno da je aerodinamika veoma bitna za “perfomanse”, pa i za samu “energetsku efikasnost”, nivo buke, maksimalnu brzinu … I koliko god nekada pomislim da bih jednoga dana mogao sebe da vidim u Yaris Cross-u ( jer, Bože moj, to je Toyota i njena kupovina je uvek kao ulaganje u zlato u krizna vremena ), nikako ne mogu da progutam koeficijent otpora vazduha tog vozila od 0,35 ( 0,36 ). Jer, od svih kola koja sam imao, gori koeficijent od toga je valjda imala smao Lada Niva, ali, mislim I da je ona kao model neznatno starija i da Rusima… Pročitaj više »
👍
Gledaj to sa druge strane, aerodinamička vozila su „ležeća“ a tebi to ne odgovara, dakle uzmeš kao kriterij što veći koeficijent i udri…
Ko mu je kriv kad nije Crnogorac 😺
Mislim da samo Jurkovic moze da smisli apologiju za to
Ako smijem da dam jedan drugi osvrt na aerodinamiku. Najvažnija stvar u pogledu ekonomije jeste kako voziš. Ako je neko gledao i sjeća se epizode Top Gear-a u kojem su upravo dokazali da je najbitniji faktor kako voziš. Prius je kružio oko staze najbrže što može dok ga je BMW m3 e92 pratio. I na kraju je bmw m3 imao manju potrošnju.
Imate ljude u ekonomičnim i aerodinamičnim vozilima koji voze i koče na mjestima gdje ustvari treba dodavati gas. Malo je ljudi koji zaista znaju kako treba zaista voziti.
Nije isto ako ideš prvi i probijaš vazduh, i ako si drugi, a neko drugi umesto tebe radi to. Imamo mnogo primera na tu temu: trčanje, plivanje, biciklizam…, zašto ne bi bilo isto i sa automobilima.
(ako je rađen uporedni test – prvo jedan da vodi, a posle drugi – i na kraju izveden zaključak koji auto više troši, onda se izvinjavam)
Nisi dobro shvatio. Nije automobil bio tik iza automobila koji je bio prvi. Da bi imao efekat taj koji pominješ moraš biti na udaljenosti od oko 60 cm na udaljenosti od automobila ispred sebe da bi izbjegao „drag“ efekat (potvrđeno od strane Mythbustersa) Ukoliko si par metara iza automobila to može čak i da pogorša aerodinamiku na štetu auta koje prati (ko prati f1 zna šta pričam).
Svi pričaju o koeficientu aerodinamike, ali ono što je važno za otpor zraka (i potrošnju) je umnožak koeficienta aerodinamike i čeone površine koju proizvđači vrlo rijetko spominju. Tipičan primjer koeficient 0.30 x površina od 2 m2 = ekvivalent od 0.6 m2.
Kod SUV/monovolumen/kombi čak i ako ima dobar koeficeint ima veliku površinu i ukupno lošiju aerodinamiku od limuzine.
Sportski auti vrlo često imaju imaju samo prosječan koeficient aerodinamike, no obično su niski i sa malom čeonom površinom to nadoknađuju.
Naravno da je „u formuli“ ( i u konačnom rezultatu ) čeona površina jednako važna koliko i koeficijent otpora vazduha. Ali, ako eventualno hoćeš neki veći komfor ( „headroom“ ) u kolima, treba ti (uz isti klirens ) i malo veća visina vozila ( pod pretpostavakom da je isti položaj sedišta u odnosu na pod vozila ), a veća visina vodi većoj čeonoj površini 😊 I u finalu i većoj potrošnji. Naravno, auto industrija je prepuna primera gde ti povećaš visinu i čeonu površinu vozila, a komfor ( „headroom“ ) ti se maltene uopšte ne poveća. Povećao si otpor vazduha,… Pročitaj više »
Da imam kose na glavi, opala bi mi kad vidim izjave ljudi oko aerodinamike. Morao bih pogledati index da vidim kako je išlo to nekad, mislim da je pisalo aerodinamika 1, 2, visokih brzina , računalna aerodinamika 1 i 2, onako po sjećanju…pa onda radis diplomski u zračnom tunelu…e, ne sjećam se vise, davno bilo, bem ti komu.😾
Sve ti je oprošteno, godine čine svoje 😊
Znači, ti sa tvojim „oblikom glave“ imaš manji koeficijent otpora vazduha ? 😊 A ja mislio da si „seda glava“ 😊
Ne krećem se toliko brzo, jedino kad u tramvaju vidim slobodno mjesto :-)))
Za takve situacije oko „hvatanja mest“ u gradskom prevozu ti je uz oštar vid i očuvane reflekse mnogo bitnije dobro ubrzanje ( tj, „odnos“ tvoje snage i mase ) nego li aerodinamika tvoje glave 😊😊😊
Si si, poslušaj zato savjet sta će ti čiča dati …..legendarni Djole…😺😺 znali smo rec, znas li sta je brzina svjetlosti? To je ono kad penzioner spazi prazno mjesto u tramvaju
😊😊😊
Jbg, sve u svoje vreme.
Pre ili kasnije sve nas dočeka faza „Stari vuk, pasja sprdačina“ …
To ti je zadnja faza, onda opet ide ispočetka, kosa raste ko luda.😺
Koeficijent aerodinamike? Imas sreće da je Kesic umro, da te čuje ne bi dobro prošao.
Zaboravlja se i da aerodimačni otpor određuje i brzina kretanja. Što se brže krećeš fluid postaje gušći. Zato za neki sportski automobil možeš vidjeti cd od 0.32 ili 0.36 jer često ima komponente (difuzore i spojlere) koji su namjenjeni da urade upravo suprotno, a to je da kreiraju otpor kako bi povećali aerodinamički potisak radi stabilnosti.
Sjećam se diskusija sa prof. Dolinerom kad smo radili na projektu jednog broda,da je pričao kad bi Rusiji neko plaćao sve one proračune turbulentnog sloja, Rusija bi stala na noge. Započeli smo tako kako zapadni brodovi kad sijeku more, imas vode i pjene koliko hoces (proračun rade samo na par metara laminarnog strujanja) dočim kod ruskih brodova to nije bio slučaj. E lijepa vremena…šmrc..
Lep uspeh, svaka cast! Ako na autoputu vozi u koloni sa kamionima, 100 km/h, preci ce 100 km vise. Iskustva stecena na ovom automobilu nece moci da se prenesu na ostale – jer je njegova aerodinamika zasnovana na proporcijama: velika duzina, 5,08 m, i mala visina, 1,44 m. Kada bi se ovaj auto skalirao na duzinu od 4 m dobila bi se visina od samo 1,13 m, sto je nize od Lamborghinija. Znaci neupotrebljivo iskustvo. 🙂
Lepe si paralele povukao 😊 Tačno se vidi da nismo učili istu školu 😊
Ono „headroom“ prepisao sam od tebe! 🙂