AR pijaca klasika: Omiljeni vojni terenac

Svi mi koji smo odrasli na ratnom Balkanu smo se sigurno barem jednom sreli s čuvenim Pinzgauerom. Proizvodio se od 1971. do 2007. godine i pokazao se izuzetno popularnim i sposobnim za sve terene, do te mere da je bio omiljen kod vojnih jedinica širom sveta. Nekadašnja Jugoslovenska Narodna Armija je u svom vlasništvu imala 3.975 primeraka, u verzijama sa pogonom 4×4 i 6×6, a mnogi od njih su nakon vojne karijere prodati privatnim kupcima i prerađeni u kampere i ekstremne terence.

Pinzgauer je naziv dobio po istoimenoj vrsti konja i zajedničkim snagama je razvijen od strane tri partnera. To su Steyr, Daimler i Punch i tokom većine karijere se proizvodio u Austriji, mada ćemo ga kasnije videti na proizvodnim trakama montiranim i u Velikoj Britaniji.

Pokazao se veoma popularnim širom sveta najviše iz razloga što je mogao da savlada sve terene i istovremeno da poveze vojsku ili opremu. Prva generacija se proizvodila od 1971. do 1980. godine i pokretao je 2,5-litarski benzinac (na kratko i 2,7-litarski) sa 87 konjskih snaga i maksimalnih 180 Nm obrtnog momenta.

Kasnije će da uslede i benzinci sa pet i šest cilindara, ali tek kada na tržište stigne druga generacija. Snaga se prenosila na sva četiri ili šest točkova preko petostepenog manuelnog menjača. I pored svih spomenutih vrlina, Pinzgauer je često kritikovan zbog nesrazmerno velike potrošnje goriva, kao i zbog relativno niske maksimalna brzine koja je iznosila tek 110 km/h za model 4×4, odnosno 100 km/h za verziju 6×6.

Ali sve dok je bezbedno prevozio vojsku i opremu preko neasfaliranih puteva, niko se nije zaista i dubinski žalio, što je ujedno i razlog zašto je Pinzgauer uspeo da opstane na tržištu sve do 2007. godine.

Pinzgauer se nikada nije prodavao na američkom tržištu. Određeni broj primeraka je uvezen početkom sedamdesetih godina prošlog veka za svrhe testiranja, da bi još veći broj primeraka detaljnije testiran dvadesetak godina kasnije pred sukob u Kuvajtu.

Ali, kada bi vojni primerci završili svoju karijeru i pritom postali stariji od 25 godina, čime su dobijali status klasika, ni Jenkiji nisu mogli odoleti želji da ih poseduju u svojoj privatnoj kolekciji. Takva priča je Pinzgauera sa priloženih fotografija.

Proizveden je 1973. godine i trenutno se nalazi u gradu Bridžport unutar američke savezne države Konektikat. Do sada je prešao 69 hiljada kilometara.

U oglasu se navodi da zapravo nije bio vojno vozilo, već da je služio u vatrogasnoj brigadi u Švajcarskoj. To objašnjava zašto je ofarban u crvenu boju sa žutim platnenim krovom, a iako školjka definitivno pokazuje godine, vlasnik nas uverava da je sa mehanikom sve u redu.

Doduše, ispod vozila možemo da primetimo koroziju u velikoj meri i pneumatici su poslednji put zamenjeni još 2005. godine. Ovo je inače primerak sa većim 2,7-litarskim motorom i sa šest točkova koji je „preko bare“ uvežen pre dve godine i postoji verovatnoća da je dugi niz godina stajao parkiran napolju.

Posle deset dana aukcije i dvadeset i jedne ponude, najviša je iznosila 25 hiljada američkih dolara. Možda nije velika brojka, niti je ona na koju smo navikli da vidimo kod Pinzgauera u Americi, ali na kraju dana, i takva kakva je, opet oslikava koliko poštovanje Jenkiji imaju prema njemu, što važi čak i u situacijama kada je u ponudi u ovakvom, ne baš savršenom stanju.

Zoran Tomasović

(2092)