Zanimljivost dana: Kako je Hot Wheels prodao deset milijardi autića

Stara izreka kaže da muškarci nikada ne odrastu, već samo njihove igračke postanu veće i skuplje. Kao neko ko u svojoj kolekciji poseduje hiljade i hiljade automobilskih modela svih dimenzija, od 1:18 do 1:87, mogu samo da se složim sa ovom tvrdnjom, a teško da postoji veće ime od legendarnog Hot Wheelsa.

Ova serija autića osmišljenih od strane američke firme Mattel je do sada pronašla preko deset milijardi kupaca, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju kako je do toga došlo.

Mattel je osnovan 1945. godine i ime je dobio po kombinaciji reči „Matt“ (po osnivaču Haroldu Matsonu) i „El“ (po drugom osnivaču Eliotu Handleru). Kompanija je u početku uglavnom proizvodila dečije muzičke instrumente, ali je stekla slavu 1959. godine kada je debitovala s čuvenom lutkom Barbie. Za nju je bila zaslužena supruga spomenutog osnivača Eliota po imenu Rut Handler i do sada važi za jedan od najuspešnijih proizvoda u svetu igračaka.

Znajući sve to, nije teško zaključiti da je Mattel veoma veliko ime u ovoj industriji, ali za našu priču o Hot Wheelsu je potrebno da prvo pogledamo situaciju kod rivala zvanog Lesney Products iz Velike Britanije. U posleratnom periodu, kada se Evropa još uvek oporavljala od posledica, Lesney se bavio proizvodnjom metalnih materijala u izgradnji fabrika i automobilski delova.

Jedan od zaposlenih Džek Odel je iskoristio metalne otpatke, istopio ih, i za božićne praznike napravio model malog komercijalnog valjka. U navedenom periodu u britanskim školama deci još uvek nije bilo dozvoljeno da nose igračke osim ako mogu da stanu u kutiju šibica pa ga je Odel napravio dovoljno malog da uspe baš u toj nameri. Pomalo ironično mu je dao ime Matchbox ili „kutija šibica“ na engleskom jeziku.

Firma u početku nije imala neke velike uspehe i igračke inspirisane automobilima su uglavnom bile dostupne samo za Novu godinu. Ali tokom posete Sjedinjenim Američkim Državama početkom pedesetih godina prošlog veka, Odel je primetio veliki broj privlačnih četvorotočkaša i uspeo je da ubedi čelnike kompanije da investiraju u njegov san.

Prva serija od četiri modela nije bila veliki hit sve dok nije debitovao s legendarnim londonskim autobusom 1954. godine. Ono što je razlikovalo Matchbox od konkurencije je bilo nekoliko stvari. Pre svega, bili su umanjene verzije pravih automobila, i to veoma visokog kvaliteta, izrađene od metala umesto plastike koja je uglavnom viđana kod rivala.

Štaviše, čak i Mattel je imao svoju ponudu, ali je ona bila plastična i zahtevala se cena od čak 1,98 dolara (oko 20.60 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) dok je Matchbox koštao svega 39 centi (današnje oko četiri najmanje zelene novčanice). Do sredine pedesetih godina godišnja isporuka Matchboxa samo u Americi je dostigla brojku od 70 miliona primeraka zahvaljujući dodavanju raznih globalnih modela u ponudu.

U navedeno vreme Mattel nije previše obraćao pažnju na tržište autića pošto je uživao u velikom ugledu i popularnosti lutaka Barbie. Sve do jednog dana kada je osnivač i vlasnik Eliot primetio svog unuka kako se igra sa autićem Matchboxa. To ga je jako uvredilo pošto je posedovao najveću firmu igračaka na svetu i nije mogao da dozvoli da vidi članove svoje porodice kako troše novac na konkurenciju.

Eliot je proučio Matchbox i zaključio da je reč o veoma kvalitetnom autiću, ali sa nekoliko mana. Dok autići jesu bili umanjene verzije pravih četverotočkaša, glavne mušterije su ipak bila deca koja su volela da se igraju sa njima. Matchboxov model je bio veoma spor kada bi ga pustili da ide na pravcu i nije dolazio sa dodatnim „priborom“ kao što su trkačke staze i slično.

U prevodu na neki jednostavniji jezik – nije bio igračka za igranje i definitivno nije bio zabavan. Uz sve to, Matchbox je zaista dolazio u zatvorenom paketu sličnom kutiji šibica pa kupac nije znao koje je boje sve dok je ne otvori, dok bi Mattelov model bio u plastičnoj kutiji sa jakim bojama i samom pojavom je oduševio.

Eliot uspeva da modifikuje neke Matchboxove modela i oni definitivno postaju brži, što mu je dalo ideju da ipak može da pokori tržište. Ono što je preokrenulo situaciju se dogodilo kada je zaposlio pravog automobilskog dizajnera Herija Bredlija sa dugogodišnjim iskustvom rada u General Motorsu.

Od njega je zahtevao ne da mu napravi autić kao umanjeni serijski model već onaj modifikovani u stilu hot rod kulture. Bredli je takođe imao bliske kontakte u Chevroletu i nekako je došao do fotografija treće generacije modela Corvette koja je trebalo da debituje 1968. godine. Mattelova verzija nazvana Hot Wheels je debitovala godinu dana ranije kao paket od prvih šesnaest vozila, sa jakim bojama, modifikovanim točkovima i školjkama, ali i dodatnim priborom kao što su trkačka staza, benzinska pumpa i slično.

Prvi paket je prikazan čelnicima K-Marta, tada najvećeg lanca prodavnica robe na američkom tlu, a ovi su bili toliko oduševljeni da su odmah naručili pedeset miliona paketa. Potražnja je bila toliko velika da je Mattel bio primoran da otvori još jednu fabriku u Kini.

Matchbox je pokušao da uzvrati sa svojom kolekcijom nazvanom „Superfast“, ali do tada šteta je već bila učinjena i Hot Wheels je preuzeo dominaciju na tržištu koja traje do današnjeg dana. Daleko od toga da Britanci nisu imali svoje verne mušterije, ali su Jenkiji jednostavno bili popularniji. Ironično, Mattel će kasnije kupiti Lesney Product što znači da danas u svom vlasništvu ima i Hot Wheels i Matchbox.

Neki primerci dostižu veoma visoke cene, kao što je prototip Volkswagenovog kombija nazvanog Beach Bomb. Njegova vrednost iznosi oko 150 hiljada dolara, dok je prototip Chevroleta Camaroa nešto jeftiniji. Prema zvaničnoj statistici, Hot Wheels je najprodavanija igračka na svetu i svake sekunde pronađe oko desetak vlasnika, a do sada je isporučeno preko deset milijardi primeraka.

S druge strane, Matchbox se i dalje fokusira na realistične autiće i to veoma uspešno. Teško da je iko mogao zaključiti koliku će revoluciju napraviti na tržištu i jednog dana biti deo iste kompanije, ali ove firme su definitivno ikone, i to svaka za sebe.

Zoran Tomasović

(1105)