Zanimljivost dana: Manje je više – Ford Thunderbolt

Većina ljubitelja profesionalnog auto-moto sporta izvan Sjedinjenih Američkih Država će se složiti da trkanje na pravcu ne zahteva neko posebno umeće. Dovoljno je samo stisnuti gas do kraja i držati volan pravo, zar ne? Realnost je pomalo drugačija, posebno ako za primer uzmemo klasične četvorotočkaše bez ikakve električne tehnologije.

Kao vlasnik jednog starog Chevroleta iz 1971. godine sa kamionskim motorom (468 kubnih inča ili 7,7 litara), mogu vam reči da jakim pritiskom na gas ćete samo praviti „burnout“ na mestu, a kada konačno krenete toliku snagu u relativno maloj karoseriji je izuzetno teško obuzdati. Iz spomenutih razloga, američki šampionat trkanja na pravcu NHRA (National Hot Rod Association) je izuzetno popularan do današnjeg dana, a na vrhuncu slave je bio tokom šezdesetih godina prošlog veka. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo pogledati ka legendi ovog takmičenja, modelu Ford Fairline Thunderbolt i kako je on promenio NHRA kada je debitovao tokom sezone vožene 1964. godine.

Na prvi pogled se čini da Ford nije morao da pravi nikakve izmene za navedenu sezonu. Samo godinu dana ranije je model Galaxie Lightweight („lagani“ kada se prevede s engleskog jezika) je pobedio na 65 trka, uz postavljene još rekorde na čak 22 staze, ali je NHRA planirao da promeni pravila za 1964. sezonu.

Najmanja masa vozila je snižena na 1.440 kilograma dok je dozvoljen motor zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara). Ali Fordu konkurencija nije dala mira, i ona se zasnivala na modelima kao što su Chevrolet Impala Z11, Pontiac Catalina SuperDuty, Dodge RamCharger i Plymouth Max Wedge.

Iako je Galaxie mogao da im parira sa snagom, ipak je bio preko sto kilograma teži nego rivali. Kompanija se dala na tada neviđeno razmišljanje da se bori protiv konkurencije sa manjim modelom Fairlane. Kažemo „neviđeno“ iz razloga što je među Jenkijima vladalo pravilo da se bolje performanse dobijaju većom snagom, a nikako manjom masom.

Ali sa težinom od svega 1.360 kilograma, Fairlane je bio za čak 270 kg laki nego Galaxie, i pored toga je stavljen na strogu dijetu. Iz vozila je izbačeno sve što je dodavalo nepotrebnu masu kao što su izolacija od buke, grejači, radio uređaj i poveća sedišta, dok su prednja krila i hauba razvijeni od plastike ojačane staklenim vlaknima. Čak su i hromirani branici zamenjeni onim od aluminijuma, dok su standardna stakla ustupila mesto onima izvedenim od materijala zvanog pleksiglas.

Bilo je potrebno napraviti sve ove izmene iz razloga što je u Fairlane trebalo da bude ugrađen motor daleko veći od onih koji su bili u serijskoj proizvodnji. U spomenutom periodu, najveći agregat pod haubom je bio onaj zapremine 289 kubnih inča (4,7 litara) dok je model za takmičenje, za koji je odlučeno da će se zvati Thunderbolt, morao da pokreće V8 zapremine 427 kubnih inča (7,0 litara).

Automobil je takođe morao da prođe kroz detaljne modifikacije, ali je na kraju bio spreman za početak sezone vožene 1964. godine. Razvijao je 425 konjskih snaga na papiru, mada će oni koji su ga vozili reći da je brojka lažna barem za 20%. Spomenućemo da je konačan model zapravo bio nešto lakši od potrebnih 1.450 kilograma, zbog čega je hromirani branik postavljen pozadi. Iz tog razloga Thunderbolt je imao dva potpuno drugačija branika i to aluminijumski napred i hromirani pozadi.

Prvih pedeset jedinica je napustilo fabriku na vreme da bi se model homologovao za novu sezonu. Ford ih je koristio kao deo fabričkog tima, ali su i privatnici mogli da ih kupe po ceni od 3.780 američkih dolara (oko 33.890 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Konačna proizvodnja se zaustavila na cifri od sto primeraka, od čega je 51 posedovao trostepenu automatskz transmisiju, a preostalih 39 četvorostepeni manuelni menjač. S vremenom na četvrtini milje od samo 11,6 sekundi, Thunderbolt je bio za oko sekundu brži nego bilo koji rival i prošetao se do titule u pomenutoj takmičarskoj sezoni. U finalu su se našla dva njegova vozača i to Bač Lil i Gas Ronda, a slavio je ovaj drugi.

Nakon što je osvojio sve što se moglo osvojiti na svom debiju, Thunderbolt se povukao iz NHRA posle samo jedne sezone. Neki privatnici su nastavili da ih koriste zajedno s novim Mustangom, dok je fokus Forda sa svojim fabričkim timovima bio na LeMansu i NASCAR-u.

Većina proizvedenih primeraka je preživela i danas uživaju u velikom ugledu kod kolekcionara. Cene se obično kreću od 200 hiljada američkih dolara pa sve do nekoliko miliona „zelembaća“, zavisno od trkačke istorije i koja legenda profesionalnog auto-moto sporta je bio vlasnik.

Potez sa manjim dimenzijama su kasnije pratili i Chevrolet, Pontiac, Plymouth, Dodge i ostali velikani, a sve je započelo od Fordovog programa po imenu „Total Team“, onog koji je dominirao gde god da se pojavio tokom šezdesetih godina prošlog veka…

Zoran Tomasović

(254)