Koji senzori na automobilu najbrže stradaju tokom pljuska

Dani iznenadnih letnjih kiša u središnjem delu Balkana sve više podsećaju na tropske pljuskove. Mnogo vode se sliva sa neba, toliko da neretko poslednjih godina dolazi do poplava na putevima i u dvorištima. Takvo vreme može da izazove nevolje ne samo kada je automobil na putu, već i kada samo stoji u dvorištu. Automobilski senzori najviše pate od vlage i vlage. O tome ko od njih najpre može biti „ubiven“ po histeričnom vremenu, pročitajte ostatak teksta.

Najizloženiji stresu na kiši su svakako senzori iz sistema ABS, posebno ako je sam sistem protiv blokiranja kočnica već zastareo. Činjenica je da u ovom dizajnu postoji takozvani pasivni ABS senzor i zupčanik, koji se naziva i „češalj“. Zbog činjenice da voda pomešana sa blatom dolazi na češalj, i to onda kada se kreće kroz duboku lokvicu i dolazi do grešaka. Signal sa senzora slabi, izazivajući pojavu „kvarova“ u sistemu, a lampica indikatora kvara ABS-a se pali na instrument tabli. Pride, ako vlaga uđe u sam senzor kroz električni konektor, on će jednostavno izgoreti.

Na modernijim automobilima, gde je ABS jedinica povezana s magistralom CAN s drugim kontrolnim modulima, dijagnozu takvog kvara vrši isključivo skener. Stoga, ako se nakon vožnje kroz baruštinu, u automobilu upali lampica koja indikuje problem u sklopu sistema ABS ili ESP, poseta servisu je jednostavno neophodna. Bez stručnjaka koji će uspeti da razumeju uzrok problema neće uspeti da vratite osmeh na lice.

Još je jedno problematično mesto koje je posebno osetljivo na invazivnu vlagu. Naime, to je senzor izduvnog kolektora, koji je odgovoran za merenje pritiska i temperature. Nevolje počinju kada sam kolektor izgubi svoju nepropusnost. Najčešće se to dešava zbog napuklih creva, izgorelih zaptivki ili prodiranja vlage.

Neprijatna iznenađenja na kiši, vozaču mogu da donesu i senzori brzine okretanja točkova. Vlaga može ući u sam senzor i brzo ga „ubiti“, tako da može doći do problema sa ožičenjem. Razlog je isti – prodiranje vlage, na primer, zbog činjenice da su drenažne rupe začepljene, a voda je sposobna da kao i uvek pronađe rupu, prodrla u skrivene šupljine karoserije i stigne tamo gde nije bila potrebna. Ovo se takođe može desiti kada je automobil i samo parkiran na ulici koja je okupana pljuskom.

A ako četvorotočkaš, to jest klima uređaj u istom nema zaštitu od polena ili motornog prostora, voda može da dospe i do senzora uređaja za klimatizaciju. Možda neće biti poplavljen, ali će postati „problematičan“. Kao rezultat toga, klima uređaj se takođe može uključiti na kritično niskom nivou rashladnog sredstva, u kojim okolnostima se može reći da jedva hladi vazduh u putničkoj kabini. Ignorisanje problema će brzo će uništiti skupi mehanizam, jer je rashladno sredstvo ono koje igra ulogu maziva u njemu.

AutoRepublika

(3914)