Lexus IS-F s 416 „konja“ upakovan u Toyotu Corollu iz 1969. godine

Toyota i Lexus su česta tema na našem portalu, bilo da su naši tekstovi i testovi u pitanju, ili tekstovi i komentari gospodina Gorana Jurkovića, čuvenog balkanskog manekena Toyote.

Danas prenosimo jedan zanimljiv slučaj gde je izvesni Rajan Milen stavio Lexus IS-F iz 2010. ispod lima malog Toyotinog kupea da bi napravio magični mali „muscle car“.

Ako biste se našli u ovom prepravljenom kupeu, i pod uslovom da zaboravite na retrovizore, ignorišete tanke stubove i ne gledate iza sebe, možete stvarno pomisliti da ste u Lexusu IS-F. Ali, pošto je teško ignorisati prethodno navedeno, shvatićete da ste u Toyoti Corolli iz 1969. godine. A onda se aktiviraju 416 konjskih snaga…

I onda shvatate da vozite IS-F iz 2010. Jednostavno, nije kao bilo koji drugi IS-F koji ste ranije videli. Nakon što je pretrpeo udar u zadnji deo koji je uništio većinu karoserije, Millen Adventures je ovom Lexusu dao novi život — pretvarajući ga u prvu Toyotu Corollu KE11 generacije na svetu sa IS-F pogonom.

Projekat je naručio Havijer Kiros, koji vodi kostarikanskog distributera za Toyotu i Lexus. Kiros se pre nekoliko decenija utrkivao sa starom Corollom sa američkim V8 motorom koji je koristio kao marketinšku igračku. Sada, u nemogućnosti da povrati Corollu sa zamenjenim motorom koju je prodao pre mnogo godina, želeo je novu verziju. Ovog puta sa japanskom V8 mašinom.

Da bi se to desilo, obratio se Rajanu Milenu. Sin trkača Roda Milena, brat trkača Risa Milena i nećak trkača i tjunera Stiva Milena, Rajan je uspešan reli trkač i školovani mehaničar sa dubokim vezama sa Toyotom, koji je pripremao za trke, a i sam se trkao sa svim i svačim što Toyota proizvodi, od FJ Cruisera koji osvajaju nadmetanje zvano Baja 1000 do RAV-4 pripremljenog za reli, a koji može i legalno na ulici da se vozi. Njih dvojica su se upoznali kada ih je Akio Tojoda, predsednik Toyote Motor Corporation, pozvao u Vegas da voze Milenov reli automobil i Kirosov trofejni kamion.

Povezali su se oko trka i njihovog afiniteta prema Toyoti, na kraju su zajedno pokrenuli Baja 1000 i Mint 400. Dakle, kada je Kirosu bio potreban talentovani specijalista da svoju ludu Corolla ideju pretvori u stvarnost, Milen je bio prirodan izbor. Njih dvojica su blisko sarađivali na projektu, koji je tokom vremena uveliko evoluirao.

Gotov proizvod je na mnogo načina, očigledno Lexus. Automobil koristi IS-F električna sedišta sa grejanjem, presvučena alkantarom. Ima info-zabavni i sisteme za kontrolu klime donatorskog automobila. Uključuje čak i pokretanje modernog automobila pritiskom na dugme. Komande na volanu radija i dalje rade, a instrument tabla je iz 2010, a ne iz 1969. godine.

To nije ono što je Kiros prvobitno imao na umu. Počeo je sa željom da ima IS-F pogon u nečemu što je izgledalo i osećalo se kao Corolla, spolja i iznutra. Ali nakon mnogo istraživanja o tome, Milen i Kiros su shvatili da je pokušaj da Lexus V8 agregat funkcioniše besprekorno bez prikačenog ostatka automobila bio budalaština.

S dovoljno vremena i novca za razvoj, mogli su da prevaziđu elektronski neurotizam modernog motora, ali su odlučili da bi bilo mnogo lakše da sve bude povezano onako kako je bilo iz fabrike – prevlačeći starinsku Toyotinu karoseriju preko moderne Lexusove platforme i pogona.

Rezultat je i dalje zahtevao tonu rada. Milen je isekao 35,56 centimetara od međuosovinskog razmaka Lexusa kako bi mogao da stane ispod uredne karoserije Corolle iz 1969. godine. Čak i tada, morao je da doda 7,62 cm na karoseriju Corolle između instrument table i prednje osovine.

Još primetnije, Corolla je morala da postane 27,94 centimetara šira. To je zahtevalo izradu novog krova, haube i prtljažnika, kao i spajanje delova dve originalne Corolline maske hladnjaka da bi jedna bila dovoljno široka za prepravljeni automobil. Pored toga, blatobrani su prošireni tako da odgovaraju širim gumama Toyo Proxes R1R.

Neto rezultat svog tog istezanja je da je svaka ploča karoserije značajno promenjena, osim vrata. U stvari, vrata su najveći deo ove novostvorene Corolle. Ali očigledno, nije svaki Lexusov deo preživeo tranziciju.

Nestali su krov i stubovi modernog automobila, kao i vazdušni jastuci. Kiros je želeo da ova mašina živi kao Toyota, pa je volan odbacio brend Lexusa. Zadnja sedišta su „nestala u akciji“, kontrolna tabla je morala da se prilagodi, a neke moderne pogodnosti poput električnih brava na vratima i retrovizora su eliminisane. 19-inčni točkovi modela IS-F ne bi stali ispod Corolle. To nije žrtva samo po sebi, ali znači da su kočnice smanjene na specifikacije modela IS 250.

Dobra stvar je manja masa koju treba pokrenuti. Ova super-Corolla je teška oko 1.542 kilograma, oko 181,4 kilograma manje od standardnog primerka zvanog IS-F. U kombinaciji sa skraćenim međuosovinskim rastojanjem, okretniji je i lakši od bilo koje Lexusove sportske limuzine. Izduvni sistem marke Borla poboljšava već ionako sjajan zvuk iz auspuha IS-F-a dok „leti“ prema svojoj crvenoj liniji od 6.600 o/min, dok diferencijal sa ograničenim proklizavanjem drži automobil na mestu.

Podesivo ogibljenje Tein je previše meko za ovu snagu, ali Milen kaže da radi na učvršćivanju automobila. Učinak kočenja je adekvatan za ulicu, dok kočnice s modela IS 250 nisu baš adekvatne za stazu.

Upravljanje je precizno i dobro ponderisano, ali mu nedostaje onaj osećaj stare škole. Kao i kod svakog modernog Lexusa, jednostavno nema mnogo informacija koje se šalju sa podloge na volan. Menjač, koji je uvek bolna tačka kod ove generacije IS-F, deceniju kasnije deluje još prigušenije i sporije.

Corolla-F još uvek ima neke dečje bolesti koje treba da prevaziđe. Oprema za emisiju izduvnih gasova je još uvek tu, ali premeštanje komponenti i navođenje kompjutera automobila da prepoznaju sve te sisteme je bio izazov; za sada, na Lexus instrument tabli „gori“ lampica za proveru motora (check engine). Takođe smo imali grešku u kontroli proklizavanja, za koju je Milen rekao da je proizašla iz nekog ranog jutarnjeg petljanja po automobilu. Konačno, i posle šest meseci potrage, Milen još uvek nije uspeo da pronađe originalne sijalice za pokazivače pravca za Corollu tog godišta.

U suštini, Corolla-F je toliko smešna u svom radu, toliko neočekivana i nepredvidiva, da je nemoguće ne voleti je. Ako ne pogledate detaljno izbliza, pomislićete da je ovo ništa drugo do klasična polovna Toyota.

Nešto u tome je mnogo više „cool“ od bilo koje moderne sportske limuzine. Možda je to saznanje da krije moćnu tajnu. Možda se zna da je Akio Tojoda lično uticao na izbor boje. A možda je sama po sebi „cool“ zbog stare škole. Ali čak i ljudi koji ne znaju ništa o tome ne skidaju pogled s Corolle.

To nije savršen automobil, ali V8 super limuzina prerušena u Corollu iz 1969. godine, tačna je vrsta konstrukcije iz snova za koju živimo. Za volanom modela Corolla-F vozite nešto zaista posebno. I dok gledate u svoje retrovizore i podsećate se, još jednom, da je ovo Lexus sa 416 konjskih snaga, prokleto je nemoguće zaustaviti se a da se ne nasmejete.

Mi bismo za kraj hteli da damo ideju gorepomenutom gospodinu Jurkoviću da, s obzirom da ima iskustva s tjuningom, uzme neku staru Corollu i ugradi joj moderni hibridni sistem iz savremenih Toyota.

AutoRepublika

(335)