Zanimljivost dana: Uspon i pad (mog) omiljenog retro automobila
Chrysler sigurno nije brend koji nam prvi padne na pamet kada pomislimo na one koji imaju petlju da predstave nešto neočekivano. Štaviše, tokom svoje istorije koja traje evo već skoro celog jednog veka, samo jednom su tako nešto uradili i to tokom tridesetih godina prošlog veka kada su prošli ko „bosi po trnju“, a nakon toga su se koncentrisali uglavnom na sigurne poteze.
Ali, krajem devedesetih godina je predstavljen model PT Cruiser za koji su se mnogi pitali „šta ovo treba da predstavlja“. Da li je nov ili retro? Mini terenac ili neki kombi? Pa njegova istorija je zapravo poprilično zanimljiva i to se ne odnosi samo na dizajn.
Krajem prošlog i početkom ovog veka smo videli veliku navalu retro automobila. Svako ko je imao legendarnog pretka se vraćao u prošlost i tražio inspiraciju u onome što je pre bilo popularno, a spomenućemo sledeće modele: Volkswagen Nova „Buba“, Mini Cooper, Ford Mustang i Thunderbird, a tu su i mnogi drugi.
U isto doba je korporacija Chrysler prolazila kroz nesrećni brak sa nemačkim Daimlerom, a nakon dosta loših godina poslovanja, troškovi su morali biti sniženi kako se znalo i umelo. Iz nekog razloga, oni gubitnički brendovi u smislu finansija, poput Smarta i Maybacha su preživeli, dok su Nemci počeli da pišu čitulju za Plymouth.
Znajući da je potrebno čudo da se sačuva ovaj brend koji je osnovan još 1928. godine, dizajneri i inženjeri su odlučili da predstave nešto neviđeno. To se odnosilo na model Prowler, za koji su dizajneri potražili inspiraciju u nekadašnjoj hot rod kulturi, a debitovao je 1997. godine.
Zbog svoje visoke cene se nije prodavao nešto posebno (11.702 primerka u pet godina proizvodnje), ali je postalo jasno da Plymouth ima dovoljno jaku prošlost, onu kojom bi mogao da obezbedi svetlu budućnost. Još tokom sredine devedesetih godina prošlog veka, Chrysler je predstavio revolucionarni gradski koncept nazvan CCV koji se danas često navodi kao „američki Citroen Spaček“, a na istoj bazi smo kasnije videli još nekoliko sličnih prototipova pod imenom Pronto Cruizer. Nažalost, Nemci nisu smatrali da Plymouth ima budućnost i nestao je sa tržišta posle 2001. godine.
I pored toga, reakcije publike su bile dovoljno pozitivne da Chrysler nastavi sa razvojom. Izbor imena je pao na PT Cruiser i nikada neće biti potvrđeno šta su ova dva slova označavala. Većina izvora će reći da je to bila skraćenica za „Personal Transport“, ali se na dosta mesta može pronaći i ono „Plymouth Truck“.
Dizajneru Brajanu Nezbitu su date odrešene ruke da pokaže svoje znanje dok je inženjerima dopao značajno teži posao. Naime, u tadašnja vremena su debitovali strožiji zakoni po pitanju potrošnje goriva, ali su oni bili nešto blaži za komercijalna vozila. Inženjerima je rečeno da mogu da pozajme platformu sa kompaktne limuzine Neon, a da pritom naprave PT Cruiser koji će biti plasiran u komercijalnu platformu bez da se naruše brojke koje ilustruju potrošnju.
Oni su uspeli u tom poduhvatu zahvaljujući visokom krovu (visina vozila je inače iznosila 1,6 metara) i zadnjim sedištima na šinama koja bi se lagano vadila iz vozila. Tako da se PT Cruiser, verovali ili ne, tokom cele svoje istorije vodio kao komercijalno vozilo i omogućio Chrysleru da balansira s proizvodnjom velikih terenaca i pikap kamioneta sa motorima sa osam cilindara.
Spomenuti dizajner Nezbit će kasnije reći da je koristio model Chrysler Airflow iz tridesetih godina kao inspiraciju uz moderne detalje. Pomalo ironično, upravo je Airflow bio jedan od retkih rizika firme kroz istoriju i smatrao se kao proizvod koji je daleko ispred svog vremena, ali je primljen izuzetno slabo na tržištu. S druge strane, PT Cruiser je imao drugačiju sudbinu, pa ćete ga redovno pronaći na listi najgorih automobila u istoriji, ali je uvek privlačio veliki broj mušterija i svako se okretao za njim na ulicama. Nezbit će kasnije preći u Chevrolet i tamo će dizajnirati veoma sličan model HHR.
PT Cruiser će se prodavati širom sveta, ali sasvim očekivano njegovo glavno tržište će biti domaće. Proizvodiće se u Meksiku i većina prodatih primeraka će dolaziti sa 2,4-litarskim atmosfercem sa 150 konjskih snaga. U Južnoj Americi se nudi i 1,6-litarski benzinac (90 KS), u Evropi 2,0-litarski benzinac (140 KS) i 2,2-litarski dizel (148 KS) uz izbor četvorostepenog automatskog i petostepenog manuelnog menjača.
Serijska proizvodnja je startovala 2001. godine za heč s petoro vrata, dok će kabriolet stići u izložbeno-prodajne salone četiri godine kasnije. Najpoželjniji PT Cruiser je bio onaj sa značkom GT. Pokretao ga je spomenuti 2,4-litarski benzinac na koji je dodat turbo punjač za maksimalnih 230 „grla“. Pored petostepenog automatskog menjača dodate su i veće kočnice, a modifikovano je ogibljenje, kao i 17-inčne felne i učinjeno još dosta dizajnerskih izmena. Mogao je da ubrza od nule do 100 km/h za 6,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 200 km/h.
Tokom svoje devetogodišnje istorije PT Cruiser se jako malo izmenio sa izuzetkom velikog broja specijalnih izdanja. Ipak, kada je karijera konačno završena, to jest kada ga je zamenio Dodge Caliber, pronašao je 1,35 miliona kupaca širom sveta, što ga čini jednim od najuspešnijih retro automobila.
Za zašto je onda redovno na listi najgorih četvorotočkaša u istoriji? Razloga ima nekoliko, a sve je započelo od spomenute platforme sa modela Neon. Ona je bila zastarela još krajem devedesetih godina, pa predstavljati novitet na njoj nije bio baš obećavajući potez.
Na to možemo da dodamo i izuzetno jeftin enterijer i neudobna šedišta koja su bila noćna mora za vožnju. Mnogi će reći da je Chrysler propustio zlatnu priliku da privuče više mlađih kupaca sa kupeom. Iako je originalni koncept Pronto bio baš takav, serijski PT Cruiser se nudio samo kao heč sa petoro vrata i kabriolet.
Ne možemo da ne primetimo da i pored svih kritika, na kraju dana je ovaj Chrysler ostavio veliki trag na tržištu. Teško da postoji neko ko ne zna za njega, a prodajni rezultati govore u kolikoj popularnosti je uživao kod kupaca.
Kao što smo spomenuli, Airflow i PT Cruiser su bila jedina dva riskantna pokušaja Chryslera kroz istoriju. Airflow je dobio pohvale, ali je prošao loše među kupcima, dok je PT Cruiser potražio u njemu inspiraciju i prošao kompletno suprotno. Ironično, zar ne?
Zoran Tomasović
(2680)
Sećam se kada su najavljivani, PT Cruiser i Airflow, koliko su dobro bili prihvaćeni. Prelep dizajn. PT je redak kod nas, ali zaista originalan. Retro moderan.
Zorane, opet si u meni probudio nostaligiju! 🙂 Ovo je bio uspesan model i veoma mi se dopadao! Bio je veoma popularan u narodu, na ulicama nemackih gradova bilo ih je ko Golfova! Sta mu zameram: – Ako je retro dizajn zasto onda nije bio i retro pogon? Tacnije, motor napred, pogon pozadi? Ovakav koncept pruzio bi mnogo vise mogucnosti za izbor motora nego prednji pogon sa poprecnim motorom koji je stesnjen izmedju tockova! – Zasto je morao da bide tako visok – 1,6 m? To je visina jednog minivena a ne limuzine! Nizi bi bio jos atraktivniji! Tih godina… Pročitaj više »
Spomenuo sam u neku ruku zasto je bio toliko visok – da bi se kvalifikovalo kao komercijalno vozilo. Jer u Americi postoje takozvani CAFE standardi o potrosnji, a PT Cruiser se vodio u istoj kategoriji kao i nekadasnji Dodge Ram (danas Ram Trucks). Tako da je svaka prodaja PT Cruisera oznacavala da korporacija Chrysler moze da prodaje toliko Ramova i na taj nacin balansira potrosnju brenda bez da placa kazne.
Nesto slicno se i danas desava, tipa Ford ima Maverick hybrid da balansira potrosnju velikog SuperDuty i slicno.
Razumeo sam. Komercijalna, tj. dostavna vozila su nize oporezovana. Nikada nisam video ni jedan Kruzer bez zadnjih sedista da bi bio „komercijalni“. 🙂
Godine 2005 kada smo napravili ovaj koncept – slika u fotoshopu – trudili smo se da zadrzimo duzinu ovog auta u nekim kompaktnim granicama – bio je dugacak oko 4,5 m. Danas bih napravio isti koncept ne osvrcuci se na dimenzije: bila bi to sportska limuzina 5,0 x 2,0 x 1,4 m! Priblizne dimenzije ima Audi A7. Elektro varijanta? Zasto ne, ko voli nek izvoli!
Od tog nekog američkog retro ludila meni jedino zanimljiv Plymouth Prowler. Moderan i retro istovremeno. I naravno rwd, kako i treba.