Zanimljivost dana: Kada je General Motors imao više divizija nego čovek pari čarapa

Možda naslov zvuči smešno na prvi pogled, ali teško da je ijedan automobilski proizvođač imao više različitih brendova od General Motorsa. Da, verovatno ste čuli za Chevrolet, Pontiac, Cadillac, Opel, Holden i još po koje zvučno ime, ali da li znate za Cartercat, Elmore, Ewing, Reliance, Rapid, McLaughlin, Beaumont, Scripps-Booth, Sheridan i ostale nepoznate brendove? Sigurno ne, jer ih je kroz istoriju prošlo izuzetno mnogo i retko koji je uspeo da preživi.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na pomalo bizarnu situaciju tokom godina Velike depresije kada je najveći američki proizvođač pokušao da reši problem tako što je svaki aktivni brend dobio svoju poddiviziju.

General Motors (GM) je osnovan 1908. godine od strane čoveka po imenu Vilijam Durant, koji je imao dugogodišnje iskustvo sa proizvodnjom kočija i koji je pritom bio većinski vlasnik automobilskog brenda Buick. Jedan od načina na koji je Durant stekao veliko bogatstvo leži u tom što je nudio za svakoga po nešto, pa je smatrao da bi identičan trend mogao da posluži i u automobilskoj industriji.

U naredne dve godine je kupio i Oldsmobile, Oakland i Cadillac, ali je proteran iz kompanije kada nije uspeo da vrati velike bankarske kredite. To ga nije moglo obeshrabriti pa je osnovao Chevrolet i do 1918. godine ponovo stigao do vođstva GM-a kada je pripojio ovu diviziju, ali samo tri godine kasnije je po poslednji put proteran.

Na vođstvo tada stiže Pjer Dupont i do kraja dvadesetih godina GM će prestići Forda i postati najveći automobilski proizvođač na svetu. Dupontove ideje zapravo nisu bile mnogo drugačije od Durantovih, ali je stabilizovao finansijsku situaciju i investirao dodatne sume novca u proizvodnji motora, brodova, vozova, autobusa, tramvaja i mnogih drugih industrija.

Automobilska strategija se odnosila na to da kupac startuje sa jeftinim Chevroletom nedugo nakon što dobije vozačku vozvolu, zatim da pređe na sportski Oakland, pa na mirniji i inovativniji Oldsmobile, pa na luksuzni Buick i onda jednog dana pred penziju da dostigne ultimativni cilj, tako što će postati vlasnik Cadillaca.

Međutim, čak i sa tolikim brojem brendova je postojao problem gde je prevelika suma novca razdvajala njegove kupce. Primera radi, bazni Oakland je koštao 1.145 dolara (oko 17 hiljada „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) ili čak 35% više nego Chevrolet, pa je već 1926. godine predstavio svoj podbrend. To je bio Pontiac koji je dobio ime po istoimenom gradu u američkoj saveznoj državi Mičigen, ali i čuvenom indijanskom poglavici.

Za sumu od samo 745 dolara (oko 11.100 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti dolara), kupac je dobijao benzinski motor u konfiguraciji sa šest linijskih cilindara koji je razvijao 60 konjskih snaga i izbor limuzina, kupea, kabrioleta i još mnoštvo drugim modela. Ovaj potez se pokazao velikim uspehom, pa je Pontiac već prve godine pronašao 75 hiljada kupaca, a do 1928. godine preko 200 hiljada Amerikanaca će potrošiti novac na njega na godišnjem nivou.

Nedugo nakon što je Pontiac osvajao srca Jenkija. i prvi čovek Cadillaca Lorens Fišer je posetio izložbeno-prodajni salon u američkoj saveznoj državi Kaliforniji koji je bio veoma poznat po tome što je isporučavao veliki broj jedinica holivudskim zvezdama. Tu je upoznao dizajnera Harleja Erla, a on je na Cadillacovim šasijama proizvodio sopstvena dela i zatim ih preprodavao po višim cenama. Fišeru se toliko dopao urađeni posao da ga je odmah zaposlio da predvodi GM-ov prvi dizajnerski studio, a zatim i Cadillacov podbrend LaSalle.

Po mnogim karakteristikama LaSalle je ličio samo kao umanjeni Cadillac, ali je bio za 35% jeftiniji.

Tokom marta 1929. godine, i Oldsmobile je debitovao sa svojim podbrendom kog je nazvao Viking. Ali dok se Oldsmobile mogao pohvaliti sa samo šest cilindara i 60 „konja“, Viking je imao osam cilindara sa 80 „grla“ i cenu od 1.595 dolara (današnjih 23.700 „zelembaća“). Šest meseci kasnije i Buick je dobio svoj podbrend Marquette.

Nažalost za GM, Velika depresija je u velikoj meri smanjila potrašnju za svim novim četvorotočkašima, a kompanija ne uspeva da vrati bankarske kredite za ove nove kompanije. Prvi se predao Viking posle manje od godinu dana, mada je preostala zaliha delova iskorišćena da ime preživi sve do kraja 1931. godine. Pratio ga je Marquette nakon što je pronašao oko 35 hiljada kupaca tokom jedine godine na tržištu.

LaSalle je poslovao izuzetno dobro i 1929. godine će čak nadmašiti i Cadillac po prodaji, ali period tridesetih godina nikako nije prošao u pozitivnom svetlu. Ime je preživelo sve do 1940. godine samo zahvaljujući tome što je spomenuti Erl imao jako „mekano srce“ za njega, pošto je baš u njemu započeo karijeru.

Jedini brend koji se pokazao pozitivom u ovom poslovnom planu je bio Pontiac. Do ranih tridesetih godina se prodavao oko tri puta bolje nego matični Oakland, pa je GM odlučio da od njega napravi glavni brend. Poslednji Oakland je sišao sa proizvodne trake 1931. godine posle čega je Pontiac prihvatio ulogu divizije visokih performansi.

Mnogi će reći da je recesija kriva što ovaj ekperiment nije dao rezultate, i da bi u nekim drugim vremenima GM uspešno poslovao sa barem desetak brendova. Kompanija je izgubila velike sume novca i dugo godina će koristiti ovaj primer kao razlog da se fokusira na postojeće brendove umesto da stvara nove.

Štaviše, na američkom tlu prvi novi brend GM-a će debitovati tek tokom osamdesetih godina kada je stigao Saturn. Neko će reći da je GM upropastio više automobilskih firmi nego bilo koji rival i možda će biti u pravu, ali istovremeno moramo reći i da ih je stvorio. Jer napraviti tri nova brenda tokom svega tri godine je podvig koji ne može baš svako…

Zoran Tomasović

(644)