AR pijaca klasika: Rekorder po zapremini motora među „mišićavim“ automobilima

Svi smo upoznati sa činjenicom da su američki proizvođači vozila debitovali s nekim od najvećih benzinskih motora ikada viđenih tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Kombinacija jeftine snage i još nižih cena goriva u vremenima kada se činilo da svako dvorište u Teksasu ima svoj izvor nafte, je rezultirala time da vidimo legende kao što su Plymouth Road Runner, Dodge Charger, Chevrolet Chevelle, Pontiac GTO, Ford Torino i mnoge druge.

Većina njih je pružala bazni motor sa šest cilindara, koji se uglavnom prodavao na nivou statističke greške, i bogatu ponudu benzinaca sa osam cilindara. Da li ste se ikada zapitali ko je tačno bio rekorder?

Postoje dva odgovora i oba nam stižu iz General Motorsa. Jedan od njih je Oldsmobile 442, a drugi model iz današnje priče, to jest Pontiac Trans Am. Oba su se mogla pohvaliti radnom zapreminom od čak 455 kubnih inča (7,5 litara), što je bila ogromna brojka čak i za američke standarde.

Pomalo ironično, General Motors je imao zabranu na motore veće od 400 kubnih inča (6,6 litara) u manjim modelima sve do 1971. godine. Ukoliko želite da saznate zašto je bilo tako, preporučujemo vam da pročitate jedno od ranijih izdanja u našoj sekciji zanimljivosti dana gde smo detaljno o tome pisali.

A kada je pravilo konačno ukinuto, Oldsmobile i Pontiac su se dali na posao i debitovali s čuvenim modelom „455“ koji će da opstane u proizvodnji od 1971. do 1976. godine. U početku je razvijao čak 400 konjskih snaga i glomaznih 680 Nm obrtnog momenta, ali je snaga padala narednih godina, pošto su stupili novi zakoni po pitanju izduvnih gasova koji su primorali proizvođače da smanje kompresiju i da na taj način „ubiju snagu“.

Ali čak i 1971. godine, kada je model Trans Am iz ove priče ugledao svetlost dana, i dalje se mogao pohvaliti sa veoma respektabilnih 335 „grla“.

Trans Am je inače bila verzija visokih performansi popularnog Pontiaca Firebirda, a ovde je reč o drugoj generaciji koja se sa određenim izmenama proizvodila od 1970. do 1981. godine. Reč je o veoma poželjnom automobilu i spomenute godine je privukao 53.125 primeraka, a danas je veoma redak i poželjan klasik među kolekcionarima.

U oglasu se navodi da je navedene 1971. godine naručeno samo 885 primeraka sa četvorostepenim manuelnim menjačem, čime vrednost skače u još većoj meri. Ovaj Trans Am se inače nalazi u gradu Los Anđeles unutar američke države Kalifornije, ali je iz nepoznatog razloga registrovan u Montani.

Pretpostavićemo da je jedno vreme proveo i u Nebraski, pošto informacije kažu da je baš tamo prošao kroz detaljan proces restauracije. Bogato je opremljen pošto stiže sa 15-inčnim felnama, takozvanom „shaker“ haubom, disk kočnicama, servo volanom, menjačem marke Hurst i s još dosta toga.

Na satu trenutno stoji brojka od 50 hiljada milja (80 hiljada kilometara), što nije visoka cifra kada znamo da ovakvi „neopterećeni“ motori mogu većno da traju. Spomenućemo da prema fabričkim podacima ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h traje 5,4 sekunde, ali je maksimalna brzina ograničena na veoma razočaravajućih 193 km/h.

Ovaj podatak i nije toliko iznenađenje kada znamo da su Jenkiji uvek mnogo više pažnje obraćali na ono „0 to 60 mph“ i na kategoriju zvanu „četvrtina milje“, nego što su se obazirali na maksimalnu brzinu.

Do kraja aukcije je ostalo još dva dana, a trenutno najviša ponuda iznosi 80 hiljada američkih dolara.

Zoran Tomasović

(1438)