Zanimljivost dana: Da li se sećate kada je Mitsubishi bio kul?

I ne, ne pričamo o modelima kao što su Pajero ili Lancer Evolution koji su nekada dominirali stazama u Svetskom reli šampionatu (WRC) ili Dakar reliju, pa čak ni njihovim uličnim izdanjima. Naravno, postojao je i model GTO/3000 GT i verovatno bismo pronašli još dosta sličnih primera ukoliko bismo ih tražili. Ali, u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na pomalo zaboravljeni model Starion koji je označio ulazak Mitsubishija u takozvanu GT kategoriju sportskih četvorotočkaša u kojoj su već dominirali Datsun/Nissan Z, Mazda RX-7 i Toyota Supra.

Iako nije uspeo da ponovi njihove uspehe, u jednom momentu je pružao najbolju kombinaciju stila i performansi za svoju cenu.

Mitsubishi Motors je deo mnogo veće korporacije koja je u svom vlasništu imala firme u mnogobrojnim industrijama. Kompanija se u automobilskom svetu mogla pohvaliti kamionima, dok je prvi četvorotočkaš u serijskoj proizvodnji debitovao 1960. godine. Mitsubishi je kasnije realizovao saradnju s američkim Chryslerom, i uspeo da se probije i na svetska tržišta, a u ponudi je uvek bilo mesta i za sportske kupee.

Međutim, oni nikada nisu bili preterano moćni da privuku pažnju kupaca sa dubokim džepom, a nakon uspeha spomenutih modela Z i RX-7, firma je shvatila da bi morala da debituje i sa svojim automobilom iz segmenta GT, ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog imidža.

To se konačno desilo 1983. godine kada je svetlost dana ugledao Starion. Bio je veoma dopadljivog stila i sa skrivenim farovima, a masa od svega 1.260 kilograma je označila da ima i pozavidne performanse. Mitsubishi je ciljao na američko tržište kao ono ključno, pa je Starion prvo debitovao upravo „preko bare“.

Pokretao ga je 2,6-litarski turbobenzinac sa četiri cilindra u linijskoj konfiguraciji, a razvijao je 145 „konja“. Snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Spomenućemo da je ovo bio jedan od prvih pokušaja da se ubaci turbo punjač u motor sa direktnim ubrizgavanjem goriva.

Kupci u Japanu, Australiji i Evropi su mogli da biraju samo 2,0-litarski turbobenzinac sa 108 „grla“. Kasnije će debitovati i takozvano izdanje GSR-V s maksimalnih 197 konjskih snaga. Prema fabričkim podacima, ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je trajalo 6,3 sekundi uz maksimalnu brzinu od 240 km/h.

Međutim, Starion nije bio novi u onoj meri u kojoj je Mitsubishi poželeo od kupaca da poveruju, pa je generalna platforma pozajmljena sa modela Galant Lambda. Ali je takođe pružao i nezavisno ogibljenje, veće kočnice i naravno stil kojem bi stariji rođak samo mogao da pozavidi.

Najveći momenat slave se desio onog trenutka kada je ugledni američki magazin Motor Trend zaključio da je Starion bolja kupovina nego što je Porsche 944, iz razloga što ne zaostaje u ni u jednoj kategoriji, osim možda po završnoj izradi, dok istovremeno pruža bolje performanse i naravno značajno nižu cenu. Da bi promovisao svog velikana, Mitsubishi ga je ubacio u kultni film Cannonball Run II iz 1984. godine, gde je njegov vozač bio tada mladi i nepoznati Džeki Čen.

U želji da uspostavi bolju konekciju sa američkim kupcima, Starion se paralelno prodavao pod imenom Conquest preko Chryslerovih brendova Plymouth i Dodge, a kasnije i kao Chrysler Conquest. Američke verzije se nisu razlikovale u većoj meri, s izuzetkom novih značaka i opcionog četvorostepenog automatskog menjača, a svaki Starion na svetu je silazio sa iste pokretne trake u Okazaki u Japanu.

Američke verzije su koštale oko 17 hiljada dolara (oko 41.590 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), što iako je bila jako visoka cifra, opet je učinila Starion/Conquest pristupačnijim nego što su spomenuti RX-7, Supra i 944.

Kroz svoju istoriju, koja će trajati do 1989. godine, ovaj sportista je prošao kroz jako malo izmena. Debitovalo je takozvano „wide-body“, to jest širokotrupno izdanje s proširenim krilima, dok je snaga 2,6-litarskog motora porasla na maksimalnih 188 „konja“, odnosno devet „grla“ više kod 2,0-litarskog izvan Amerike. Razlog manjka snage i pored veće zapremine leži u strožijim zakonima o izduvnim gasovima „preko bare“.

Spomenućemo da je osvojio silna prvenstva širom sveta u kategorijama trka izdržljivosti, a Mitsubishi je planirao da ga koristi i u čuvenoj WRC Grupi B. Za tu priliku je proizveden specijalni prototip s pogonom na sva četiri točka i motorom sa 350 konjskih snaga, ali zbog gašenja ovog takmičenja nikada nije dobio priliku da pokaže svoje znanje. Kasnije je predstavljao japanskog proizvođača vozila u novonastaloj Grupi A gde je zabeležio dve pobede.

Nažalost, Starion neće uspeti da ostvari onaj komercijalni uspeh kojim se mogu pohvaliti ostali japanski rivali. Tokom sedam godina proizvodnje, na američku tlu je privukao tek nešto više od 34 hiljada kupaca, dok je prodaja u ostatku sveta bila značajno manja.

Kada je došlo vreme za planiranu zamenu, Mitsubishi je odlučio da krene u dva sasvim drugačija pravca. Umesto direktnog naslednika, Mitsubishi i Chrysler su debitovali s parom sasvim drugačijih modela. Jedan od njih je bio spomenuti Mitsubishi GTO/3000 GT i Dodge Stealth, koji su zadržali turbo motor i pogon na zadnje točkove, a za one sa nižim budžetom tu su bili novi Mitsubishi Eclipse, Plymouth Laster i Eagle Talon.

Oni su se prodavali značajno bolje, i to je išlo do te mere da japanski proizvođač vozila počne da koristi značku Eclipse do današnjeg dana.

Starion je bio u senci konkurencije kao nov, a slično mišljenje važi i danas kada ga ima u ponudi kao deo kolekcionerske kolekcije. Njegove cene su veoma pristupačne, pa tako i za model u perfektnom stanju sa najvećom dostupnom snagom ne treba izdvojiti više od dvadeset hiljada dolara.

Ipak, njegov značaj za sam brend je bio mnogo veći nego što prodajna statistika to pokazuje, a to je i nepobitna činjenica da je svojom pojavom i nastupom na tržištu otvorio vrata ostalim modelima Mitsubishija, od čega je sigurno najpoznatiji Lancer Evolution.

Ako ni zbog čega drugog, Starion zaslužuje svoje mesto na tržištu baš zbog tog „detalja“.

Zoran Tomasović

(952)