Želite da kupite plug-in hibrid? Trebalo bi da razmislite o ovim stvarima…
Elektrifikacija je uzela maha u poslednjih nekoliko godina i plug-in hibridi su češći prizor na srpskim drumovima. No, iako marketinška mašinerija automobilske industrije silno se trudi da pokaže baterijska vozila kao idealna prevozna sredstva, istina je daleko od toga.
Za početak, ne zavaravajte se da električni ili plug-in hibridni automobil može biti ekološki, makar ne u Srbiji. On je “zelen” samo ukoliko se električna energija dobija iz obnovljivih izvora, a kao što znamo, u našoj zemlji struja dolazi većinom iz termoelektrana.
Plug-in hibridi zapravo su viđeni kao prelazno rešenje, odnosno međukorak između klasičnih SUS vozila i nadolazećih i sve naprednijih električnih četvorotočkaša. Dakle, ovi priključni hibridi kombinuju termički agregat sa jednim, a negde i dva elektromotora.
Od klasičnih hibrida razlikuju se po tome što imaju mogućnost spoljašnjeg punjenja baterija, a kad smo već kod nje imaju i daleko veći kapacitet iste. Veći kapacitet neophodan je zbog toga što PHEV modeli imaju mogućnost kretanja uz isključivu upotrebu električne energije.
Autonomija kretanja varira od veličine vozila i baterije, ali u najboljem slučaju “na struju” se može prevaliti 100 km, kao što je slučaj kod nove Mercedesove C klase u PHEV izdanju. Naš prijatelj, Goran Jurković, navodi i da je njegov hibridni RAV4 uspeo da u nekoliko navrata da prevali više od stotinu kilometara samo uz pomoć električne energije.
EV režim vožnje je velika prednost za plug-in hibride jer im omogućava da se kreću u urbanim uslovima vožnje bez potrošnje benzina ili u retkim slučajevima dizela. No, fabričke podatke o dometu u ovom modalitetu trebalo bi uzeti sa ozbiljnom dozom sumnje.
Brojni testovi raznih plug-in hibrida koje je sproveo naš kolega Perica Rajković utvrdili su da su zvanične informacije mahom preterano optimistične, a da je realan domet najčešće oko desetak kilometara manji od deklarisanog.
Većina plug-in hibrida na tržištu nudi nominalnu EV autonomiju kretanja od oko 60-ak km, što bi u teoriji trebalo da bude dovoljno za one koji svoja vozila mahom koriste u gradu. Šta više, većina PHEV modela u stanju je da uz upotrebu električne energije dostigne maksimalnih 130 km/h na auto-putu, što govori da su u stanju i da održavaju tempo na ovakvim drumovima, doduše samo kratko, jer se tada brzo iscrpi baterija.
Dakle, za sada sve deluje ružičasto? Suštinski, osim što su papreno skupi, plug-in hibridi imaju jednu ozbiljnu manu – zahtevaju tačan profil kupca. Ukoliko ne posedujete garažu ili nemate prilike da bateriju vozila dopunite na poslu, kratko i jasno – zaboravite na plug-in hibride!
Jednostavno, u Srbiji je toliko malo javnih punjača, da se potraga za istima uopšte ne isplati, pogotovo ne na svakodnevnom nivou. U Beogradu ih ima u pojedinim tržnim centrima i javnim garažama, kao i kod nekih automobilskih salona, ali je sve to jednostavno premalo.
Kod većine modernih plug-in hibrida postoji mogućnost dopune baterija uz pomoć SUS agregata. No, tada potrošnja goriva odlazi “nebu pod oblake” i takav sistem eksploatacije nije rentabilan kod ovakvih vozila. Interesantno je da su proizvođači mahom predvideli da se baterija nikada ne isprazni do kraja, več da uvek ostane malo “rezerve”, tako da posle PHEV modeli u vožnji funkcionišu kao klasični hibridi.
Naravno, potrošnja goriva zavisiće samo od jedne stvari – koliko se često vozi na električnu energiju. Već je poznato da plug-in hibridi, pa ni klasični hibridi, ne vole naročito auto-put. Ovde struje brzo ponestane, a onda termički motor mora da vuče ogromnu masu vozila što drastično povećava potrošnju goriva.
Dakle, ko nema mogućnost da puni bateriju plug-in hibrida u svom domu, najbolje bi bilo da se odluči za neki drugi tip vozila, jer će razliku u ceni između SUS varijanti i skupocenih PHEV verzija teško nadomestiti…
A šta ćemo sa polovnim plug-in hibridima?
Za one koji imaju preduslov da mogu da dopunjavaju bateriju kod kuće ili na poslu, i korišćeni plug-in hibridi postaju zanimljiva opcija.
Mahom su to u pitanju mlađa vozila, starosti 6-7 godina, jer je uostalom i PHEV tehnologija poprilično mlada u automobilskoj industriji. No, kod kupovine korišćenog plug-in hibrida postavljaju se dodatna pitanja.
Baterije sa vremenom degradiraju, odnosno opada im kapacitet. Potrebno je proveriti koliko je zaista kapaciteta ostalo u njima pri nabavci korišćenog plug-in hibrida. Proizvođači su nudili različite garancije, pet do sedam godina na baterije (da će u tom roku imati minimum 70% od izvornog kapaciteta) ili 100.000 prevaljenih kilometara.
Naravno, zavisno od toga kako je prethodni vlasnik koristio vozilo, i kako je dopunjavao bateriju u ogromnoj meri odrediće koliko je kapaciteta u istoj zaista ostalo. Sa tim u vidu, jasno je da nema šanse da se postignu fabrički podaci o EV dometu, on će biti značajno manji.
Ukoliko je kapacitet baterije isuviše opao, jedino rešenje jeste da se ista zameni. U tom slučaju, u zavisnosti od automobila, može se računati na više od 10.000 evra za nabavku nove baterije i proces zamene. Dakle, u tom slučaju, kupovina PHEV polovnjaka je potpuno nelogična sa finansijske strane.
U Srbiji se na oglasima sve više nude korišćeni plug-in hibridi. U poslednje vreme se često pojavljuje Golf GTE prethodne, sedme generacije ovog hečbeka. Najjeftiniji polovni primerak pomenutog Volkswagenovog modela startuje sa nešto niže od 13.000 evra, dok je za najskuplji ponuđeni automobil neophodno izdvojiti više od 20.000 evra.
Posebno se mora voditi računa o vozilima koja su bila predmet opoziva. Ne treba smetnuti sa uma da je bilo slučajeva da su cele serije automobila morale u servise da bi dobili nove baterije. Takav slučaj bio je sa Fordovom Kugom. Razlog – potencijalno samozapaljivanje! Stoga bi trebalo se uveriti da li je polovnjak bio deo nekog opoziva ili je trebalo da bude, a neophodne intervencije nisu izvršene.
Ono što se često zanemari, pogotovo ako se poslušaju saveti sa inostranih portala gde se insistira na EV režimu vožnje, to je SUS sklop. Naravno, ovde je potrebno proveriti u kakvom je stanju kompletan automobil, jer iako se u Srbiji promovišu kao novi, reč je o vozilima koja su mahom prevalila više od 200.000 km.
Summa summarum – ukoliko nemate uslove da punite bateriju kod kuće, a mahom se vozite u gradu, možda je neki klasični hibrid bolje rešenje za vas. Ako ste se nameračili da kupite polovni plug-in hibrid posvetite dovoljno vremena kompletnoj proveri automobila, jer bi vas eventualne skupocene popravke mogle baciti u ozbiljne dugove.
Đorđe Platiša
(7140)
Pošto svi znamo koliko fabrike vole da pišu suviše optimične deklaracije ( pa I o EV dometu kod Plug-In verzija, što nam i Peki potvrdio u više testova ), pitam se,, kako li Jurković uspeva da za preko 50 posto nadmaši fabrike deklaracije? Što se tiče pomenutog u tekstu, da u odnosu na uporedni SUS, hibrid ( pa I plug in) troši više od SUS-a na auto putu i uopšte pri velikim brzinama, ranije sam „lepio“ uporedne podatke za takve verzije kod RAV-a i Corolle sedan, a evo ispod i za Yaris i Yaris Cross, stim da sam više pobredio… Pročitaj više »
85km Toyota rav4 plugin ima deklariran domet. 18kwh je baterija. Koliko bi trebao domet biti?
Dvesta trista??? BTW, deklarisan, ne deklariran.
Čovek je Hrvat verovatno pa priča na svom jeziku, a ti lektore piči negde drugde…
Hibridi su odlični u gradskoj i sporijoj vožnji (iz iskustva sa više različitih), ali na auto putu i brzim cestama prilično loši, zbog benzinskih motora i velike mase. Na istoj relaciji auto ceste,više puta isprobano jer idemo poslovno: RAV4 hibrid 2020 pri cca 155km/h troši preko 12l a Hyunday Tucson 1.7 dizel 2017 pri istoj brzini 8.5l, dok u gradu RAV troši 2 do 3 litre manje od dizela. Slično je sa Yarisom, na otvorenoj cesti, prosjek cca 80 km/h troši više od limuzine srednje klase sa dizel motorom od 170ks. Za sve najidealniji PHEV dizel, u gradu struja na… Pročitaj više »
Hvala za info.
U granicama je mojih pretpostavki.
Možda je najbolji hibrid onaj što garbage ima, jedan dizel i jedan na struju 😂. Čudi me kako niko ne izbaci dildu sa 150-200 km dometa i sa lakim extender generatorom (po mogućnosti na skidanje). To ne bi trebalo biti puno teško jer nema previše baterija, moglo bi pokriti mm ge potrebe dnevne vožnje samo na struju a mogao bi bez straha da ga koristiš pun kapacitet pa čak laganije i na dug put. Zmam bio je i3, ali ljudi baš svugdje nalaze mane, pa tako nakon potrošene baterije nisi mogao potapati gas do kraja, kao da svi mi vozimo… Pročitaj više »
Pozdrav BB, takva je bila i Opel Ampera prve generacije. Prijatelj je kupio i3 PHV i prodao za 6 mjeseci… sad vozi “običan” i3. Kaže da je vožnja do Zadra bila kao na motokultivatoru…😁 Šalu na stranu, nije bio jeftin, a u realnom životu “bogati ne plaču”. Zato su i3, pogotovo PHV i Ampera, kao modeli bili neuspješni. Kupci danas od auta očekuju slične perfomanse bez obzira na stanje baterije.
Skupi u startu, ako vlasnik nije disciplinovan i ne dopunjava kući, poprilično skupo punjenje struje. Tih besplatnih punjača će svakim danom biti sve manje. Takođe će države, a sve imaju akcize i poreze na naftne derivate, da nadju mehanizam za dopunjavanje budžeta i od onih koji troše kućnu struju.
Ko svakodnevno vozi po 50 i više km, a ima mogućnosti da puni PHEV kući, sad mu je vreme za kupovinu. U buduće će biti sve manje razloga, ekonomskih, dok će države da nastave prinudni pritisak na SUS vozila.
Pozdrav S mile, mala napomena: na nekim tržištima (npr. Hr) i nisu skuplji od usporedivih dizela i benzinaca radi osjetno nižih poreza, ako uhvatiš subvenciju od 5.500 EUR mogu biti i jeftiniji. Sve ostalo se slažem! 🙂
Jako je zanimljiva situacija u USA/Texas … na parkinzima / garažama boljih apartmanskih naselja ima punjača na pretek , kod prijatelja dva na svakom spratu garaže i punjenje je za sada besplatno ! Nije da cepaju na renti apartmana , to sam proverio , politika je da je internet i punjnje besplatno i ulazi u cenu mesečnog najma. Koliko će to da traje niko ništa ne garantuje ali za sada je ovako. E sad ta autonomija od cca 60Km je u USA premala za dnevno komutiranje ali kako se ovde u severnom Teksasu gotovo stalno vozi nekim autoputem ni potrošnje… Pročitaj više »
Kupio sam pre 2 god. polovnog plug-in Priusa (Toyota). 2015 / 230.000km. Superiornost PHEV prema HEV nije samo u sposobnosti punjenja iz el. instalacije, već i u većoj bateriji. Moja baterija je 4,4kWh (mase 86kg) ali je tek u narednoj restilizaciji (2016.god.) povećana na prihvatljivu veličinu kapaciteta od 8,8kWh. Tek je taj kapacitet prihvatljiv bez primedaba pošto se tako (tim većim kapacitetom) izbegava situacija da ne može biti preuzeta sva raspoloživa energija nizbrdice. ((Meni se takva situacija desila prilikom spuštanja niz Kopaonik kada se rekuperacijom baterija napunila za 29km a mogla je još 7-8km (imalo je još nizbrdice) ali nije… Pročitaj više »
Meni se to desilo sa električnim biciklom, punio ga u kancelariji o krenuo nizbrdo, neće da koči motorom… Obiđem par krugova po parkingu da napravim mjesta u bateriji i onda krenem, e sada radi motorna kočnica 😀
Koliko m sećanje služi, jedan vlasnik RAV-4 Plug-in je ovde na AR pisao da je prethodno imao Lexus-a (hibrida) i da je menjao celi motor … Bio je na ispod 200.000 km.
Tako da ti je to oko nivoa pouzdanosti Toyota hibrida jako relativan pojam. Kako se kome zalomi. Tako je uvek.
Ali taj isti vlasnik ga napucava pun gas od semafora do semafora, možda sinjor karburator ga vozi normalno, pa je onda pouzdan 😉