AR pijaca klasika: Saab 900 SPG

Mnogi će reći da samo posebna grupa ljudi može da razume zašto je Saab bio poseban, i da vidi razlog zašto su za njegovim volanom uglavnom bili arhitekte, profesori i ljudi sa sličnim profesijama. Ok, možda i jesu, ali je takođe nesporna činjenica da se švedski proizvođač vozila nalazio u velikoj krizi krajem osamdesetih godina prošlog veka, i pitanje je da li bi uopšte i opstao da nije stigla preko potrebna investicija od strane General Motorsa.

Jedan od samo dva Saabova modela u navedenom periodu je bio model 900. Debitovao je 1978. godine i iako je pozajmio mnogo toga sa svog predstavnika 99, takođe se smatrao relativno modernim automobilom.

Bio je dostupan kao limuzina sa dvoje i četvoro vrata, zatim kao heč sa troje i petoro vrata, i na kraju mogao se pazariti i u obliku kabrioleta. Ono što je proslavilo model 900 jeste njegov motor sa turbo punjačem, pa iako nije bio prvi a ni jedini u spomenuto vreme, koliko-toliko je funkcionisao bez velike „turbo rupe“, što je bila retkost tokom ranih godina ove industrije.

Na kraju će fabriku napustiti 908.817 primeraka 900 u dve generacije, a jedan primerak iz 1989. godine je prešao čak 1,6 miliona kilometara i lično smo imali prilike da ga vidimo u muzeju u američkoj saveznoj državi Viskonsin.

Predmet današnje priče je specijalno izdanje pod imenom SPG koje se prodavalo u peiodu od 1985. do 1991. godine. U Evropi se ovako koncipiran model nazivao Aero dok su Jenkiji preuzeli tri slova kao skraćenica za Special Performance Group.

Takvo zadovoljstvo nikako nije bilo jeftino i primerak iz današnje priče je kao nov koštao čak 30.395 američkih dolara ili oko 63.315 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Radi poređenja, to je bilo više nego što se tražilo za BMW M3, ali treba spomenuti da je Saab takođe nudio više opreme bez ikakve finansijske nadoknade.

Za takvu sumu novca, kupac je dobijao 2,0-litarski turbobenzinac sa 185 „konja“, modifikovako ogibljenje i veće kočnice, a snaga se prenosila na prednje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. To je bilo dovoljno za ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 8,5 sekundi i maksimalnu brzinu od 208 km/h.

Tokom sedam godina proizvodnje će biti prodato svega 7.113 jedinica, od čega je najređi onaj iz 1991. godine kada se samo 254 kupaca odlučilo za njega.

Primerak iz današnjeg oglasa je baš iz 1991. godine i do sada je prešao tek 67 hiljada milja (oko 107.200 kilometara). Nalazi se u najvećem gradu američke savezne države Oregon, Portlandu. Navodi se da je relativno dobro opremljen sa 15-inčnim felnama, šiberom, klimom i premijum audio sistemom.

Vlasnik kaže da je reč o samo jednom od 105 primeraka koji su navedene godine napustili fabriku u crnoj boji. Originalno je prodat u Nju Džerziju, a nakon toga je imao vlasnike u Koloradu, Arizoni i sada Oregonu. Iako nikada nije bio u saobraćajnom udesu, dokumentacija kaže da je tokom devedesetih godina postojao određeni problem po pitanju kilometraže i da brojka na satu možda nije u potpunosti tačna.

Vlasnik je do trenutka kucanja ovih redova, dobio čak 45 ponuda, a najviša od njih je iznosila 57 hiljada američkih dolara.

Zoran Tomasović

(607)