AR pijaca klasika: Riley Elf je bio luksuzni Mini
Britanski mališa BMC (British Motor Corporation) Mini je svakako jedna od najvećih legendi automobilskog sveta. Sa karijerom koja je trajala više od četiri decenije, postao je simbol ove ostrvske države u jednakoj meri kao kraljica, Bitlsi i fudbal. Većina primeraka su prodavani pod značkama brendova Austina i Morrisa, ali se Mini mogao pronaći u izložbeno-prodajnim salonima i kao Innocenti Mini, Wolseley Hornet i Riley Elf.
Za današnje izdanje pijace nam je posebno bitan ovaj poslednji. Riley Motor je jedan od najstarijih britanskih proizvođača i osnovan je 1896. godine, a deo spomenutog BMC-a je postao preko raznih spajanja i razdvajanja brendova unutar britanske automobilske industrije. Uvek je ciljao na luksuzne automobile sa sportskim duhom, pa zapravo nije iznenađenje što danas pravo na naziv „Riley“ poseduje niko drugi do BMW.
Ali vratimo se našem Miniju. Predstavljen je 1959. godine kao bazno i jeftino prevozno sredstvo razvijeno tokom naftne krize. Doneo je veliku revoluciju kako iskoristiti mali prostor do maksimuma, zahvaljujući popreko postavljenom motoru i pogonu na prednje točkove, pa je mogao „komotno“ da smesti petočlanu familiju iako je bio dugačak tek nešto više od tri metra.
Zahvaljujući takvoj konfiguraciji, Mini zapravo nije bio profitabilan model za BMC pošto je koštao svega 1.340 dolara (oko 13.064 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Nije trebalo da prođe dugo vremena pre nego što su debitovali i oni bolje opremljeni modeli sa višom cenom, a među njima su bili Wolseley Hornet i Riley Elf.
Prvi put sa njima smo se sreli 1961. godine. Elf je zadržao identično međuosovinsko rastojanje, ali je bio duži za oko 30 centimetara zahvaljujući većem prtljažniku. Masa od 618 kg je takođe bila za 38 kg veća. „Zadnjica“ zapravo nije bila jedina dizajnerska izmena između Minija i Elfa već je model Rileya imao i posebnu masku hladnjaka, veće farove i naravno bolje opremljeni enterijer. Nudilo se sa nekoliko motora od čega je najmoćniji bio onaj zapremine 998 kubnih centimetara sa 38 konjskih snaga. To je omogućavalo Elfu da dostigne maksimalnu brzinu od 124 km/h, a u periodu od 1961. do 1969. godine je isporučeno svega 30.912 jedinica.
Primerak iz današnje priče je iz 1967. godine i prošao je kroz detaljnu restauraciju pre šesnaest godina. Nalazi se u gradu Sikonk unutar američke savezne države Masačusets i do sada je prešao nešto manje od sto hiljada kilometara. Vlasnik napominje da se originalni kupac opredelio sa desetoinčne felne, drvene detalje u enterijeru, kožna sedišta i grejač, a pokreće ga spomenuti motor zapremine 998 kubnih centimetara. Menjač je četvorostepeni manuelni.
Ušli smo u poslednji dan aukcije, a posle dvanaest ponuda najviša od njih iznosi 27 hiljada dolara.
AutoRepublika
(241)
