Brzi punjači će uskoro biti profitabilniji od benzinskih stanica

Iz naftnog giganta, kompanije BP je stigla izjava koja govori o tome da su se terminali za brzu dopunu baterija električnih automobila, primakli na samo jedan korak od stanica za dopunu rezervoara konvencionalnih vozila benzina, kada se govori o profitabilnosti poslovanja.

Prekretnica će tako označiti veoma bitan momenat za BP, čija uprava se trudi da izvrši otklon od nafte i naftnih derivata i da proširi delatnost oslonjenu na električnu energiju i električna vozila (EV).

Dopuna baterija na EV je dugo godina bio visoko neprofitabilan biznis, kako za BP tako i za rivale kompanije, što je trajalo uporedo s realizacijom ogromnih investicija u širenje mreže. Od konkretne divizije koja se bavi razvojem tog tržišta, unutar firme BP, ni ne očekuje se da generiše dobit pre 2025. godine, ali što se tiče profitnih stopa u ovom trenutku, može se reći da su one sve bliskije pandanima u poslu točenja fosilnih goriva.

„Ako razmatramo profitabilnost koncepta dopuna rezervoara i poredimo je s brzom dopunom baterijskih ćelija, bližimo se momentu u kom će biti verodostojna tvrdnja da je druga alternativa ona koja donosi veću zaradu,“ kaže žena koja vodi odeljenje za brigu o kupcima i proizvodima unutar BP-a, a koja se zove Ema Dilejni. Ona je to izgovorila u mikrofon novinara Reutersa.

Snažna i rastuća tražnja za brzim punjačima, kako u Britaniji, tako i u Evropi je već uzdigla stope dobiti onima u tom sektoru, onima koje se ostvaruju i na tradicionalnim benzinskim stanicama, tvrdi ona.

Dilejni nije obelodanila da li terminali za brzu dopunu ostvaruju dobit ili gutak tokom punjenja, niti je navela kada bi delatnost brze dopune baterija mogla postati unosniji posao od tradicionalnih benzinskih stanica. BP je tokom 2020. godine prijavio bruto dobit iz posla maloprodaje naftnih derivata u iznosu od 3,5 milijardi američkih dolara, dok je divizija za brigu o kupcima i proizvode iskazala neto dobit od 2,6 milijardi dolara, i to tokom prvih devet meseci tekuće godine, što je oko 17% u odnosu na profit koji se ostvaruje na nivou kompanije.

Kompanija je takože navela da je prodaja struje putem brzih punjača za EV zabeležila uzlet od 45% u trećem kvartalu 2021. godinem u poređenju s prethodnim tromesečjem.

Prema navodima stručnjaka iz konsultantske kuće Thunder Said Energy, marža u maloprodaji naftnih derivata, na tradicionalnim pumpama iznosi 17 centi po galonu, odnosno 0,4 centa po kilovat satu. BP sa sedištem u Londonu planira da razvije posao s brzim punjačima u narednim godinama, do tačke da kontroliše oko 70 hiljada terminala za brzu dopunu. Sada ih ima 11 hiljada, dok je cilj iz prethodne rečenice oročen na 2030. godinu.

Angažman BP-a u maloprodaji, baš kao i kod rivalske firme Royal Dutch Shell, uključuje prodaju goriva, kao i artikala široke potrošnje, pa je veoma profitabaln i zauzima ključno mesto u energetskoj tranziciji.

„Sveukupno, osećamo ogromnu priliku u sektoru brze dopune baterija. Orijentisani smo tako ka individualnim kupcima, kompanijama i flotnim operaterima, gde se i sluti veliki potencijal rasta i gde miriše na zaradu,“ priča Dilejni.

Shell je izašao u javnost s objavom da cilja posedovanje 500 hiljada brzih punjača na svetskom nivou do 2025. godine. U četvrtak su iz ove kompanije otvorili prvi ultra brzi punjač za EV u Londonu, a taj je u stanju da bateriju elektromobila dopuni za svega desetak minuta, kada govorimo o rasponu od nula do 80% popunjenosti.

Dok rivali poput pomenutog Shella usmeravaju svoju misiju širenja brzih punjača, i ka sporijim rešenjima kojih su postavili već na desetine hiljada u Britaniji i drugde, dotle se BP usredsređuje jedino na brze i ultra-brze stanice za dopunu baterija.

„Opredelili smo se za što brže punjače, one koji su podesni za primenu tokom putovanja. Dajemo im prednost u odnosu na sporije punjače,“ dodaje Dilejni.

Brzo punjenje, koje se kao takvo prepoznaje po tome što je punjač snažniji od 50 kilovata, i super brzi punjač koji mora biti moćniji od 150 kilovata, su svakako skupi za montažu i zahtevuju ogromna ulaganja u elektromrežu koja bi bila u stanju da podnese takvo opterećenje.

„Istorijski posmatrano, može se reći da su mnogi operateri pokušavali da iscede novac iz biznisa brze dopune EV, što je bila kao najlošije čuvana tajna u celoj privredi,“ tvrdi Adrijan Del Maestro, direktor u čuvenoj konusltantskoj kući PwC.

Težnja ka proklamovanom cilju širenja mreže punjača takođe za cilj ima da obezbedi snažan dotok kupaca i na benzinske stanice kojim upravlja kompanija BP, kao i na pridruženim maloprodajnim punktovima gde se nude ostali artikli po izuzetno visokim cenama.

„Operateri punktova, uključujući i naftne gigante, prosto su se utrkivali u otkupu placeva kako bi izgradili infrastrukturu, a što bi im omogućilo snažan rast prihoda u budućnosti,“ govori Del Maestro.

AutoRepublika

(760)