Zanimljivost dana: Volvoov revolucionarni koncept VESC

Volvo je uvek bio automobil koji samo posebna grupa ljudi može baš da voli. Ruku na srce, njegov dizajn je uvek bio dosadan i pomalo penzionerski, mada su prethodnih godina učinjeni veliki napori da se privuku i mlađe mušterije, ali ako je nešto odlikovalo švedskog giganta, to je podatak da je uvek umeo da iznenadi. I to naravno u pozitivnom smislu.

Istorijske knjige će nam reći da je Mercedes doneo najviše inovacija po pitanju bezbednosti, dok ga vredno prati Volvo. U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na baš jedan skandinavski model i to VESC iz 1972. godine.

Kao većina premijum proizvođača tokom šezdesetih godina prošlog veka, i Volvo je uglavnom zavisio od američkog tržišta. Evropa se još uvek oporavljala od posledica Drugog svetskog rata, i njihovi kupci su većinom pazarili manje i pristupačne automobile. S druge strane, Jenkiji nisu imali takav problem, i do 1968. godine Volvo je zabeležio najbolji rezultat „preko bare“ kada je prodato 38.827 jedinica.

Švedski proizvođač je bio ponosan na svoju reputaciju s perfekcijom, i naširoko je razmišljao o tome šta budućnost donosi. Već tada se naslućivalo da će američki političari izglasati ekstremne zakone po pitanju bezbednosti i izduvnih gasova, i Volvo nikako nije želeo da bude nespreman.

Još krajem šezdesetih godina je osnovan poseban program s težnjom da se testira bezbednost. Tada je svetlost dana ugledao prototip nazvan P1560, ali mu mediji nisu dali veću pažnju najviše iz razloga što zakoni još uvek nisu bili na snazi i činilo se da je svako dvorište u Teksasu izvor nafte.

Međutim, pravila su predstavljena početkom sedamdesetih godina i trebalo je da stupe na snagu za nekoliko godina. Kako je mišljenje Amerikanaca bilo najbitnije, novitet je morao da bude poveći i sa V8 motorom, ali je ideja odbačena kada se naslućivala i naftna kriza. Volvo je na kraju odlučio da ostane veran svojim tradicionalnim postavkama i kao rezultat je debitovao s modelom VESC.

Ova slova su zapravo bila skraćenica za Volvo Experimental Safety Vehicle ili Volvoovo eksperimentalno vozilo za bezbednost. Za projekat je bio zadužen inženjer Nils Bohlin, koji je 1958. godine debitovao s modernim bezbednosnim pojasom koji koristimo do današnjeg dana, a takođe je zadržao i patent. VESC je debitovao na Sajmu automobila u Ženevi 1972. godine, zajedno sa još nekoliko velikana evropske industrije kao što su Ford Granada, Citroen GS Camargue i Ferrari Dino 246 GTS.

Već na prvi pogled nam je jasno da je VESC poslužio kao dizajnerska inspiracija za legendarni model 240. On će debitovati dve godine kasnije i privući će čak 2,9 miliona kupaca tokom narednih devetnaest godina. Većinu onoga što ćemo videti na ovom konceptu nije bilo novo, čak ni za period ranih sedamdesetih godina prošlog veka, ali istovremeno niko se nije setio da kompletnu opremu ponudi u jednom automobilu. Primera radi, volan koji bi se razdvajao na nekoliko delova u slučaju sudara je patentirao General Motors još tridesetak godina ranije i masovno koristio u svojim četvorotočkašima. Ali, hajde da spomenemo po čemu je VESC zaista bio poseban.

Za početak da kažemo da je imao vazdušne jastuke za sve putnike, uključujući i one bočne na zadnjim sedištima. Poveći branici su bili u stanju da „upiju“ bilo kakvu štetu pri sudaru na brzinama do 16 km/h. Ovakve branike ćemo videti u serijskoj proizvodnji godinama kasnije na gotovo svim modelima koji su se prodavali na američkom tlu.

Zatim stižemo i do zaštitne mreže, kaveza („roll cage“) u krovu i vratima, pa motor postavljen što dalje od vozača, a sve je rezultiralo ishodom u kom kabina ne pretrpi nikakvu štetu pri brzinama do 80 km/h. VESC se mogao pohvaliti i sa „anti-lock“ kočnicama (onima koje ne mogu da blokiraju), brisačima na prednjim i zadnjim svetlima i „zaključavanjem“ dovoda benzina iz rezervoara do motora, u slučaju sudara.

Čak i tada, motor je napravljen da „padne u pod“ vozila tokom direktnog kontakta umesto da završi u kabini kod vozača. Možda svi spomenuti detalji zvuče smešno u današnjim vremenima kada su očekivani, ali u to vreme, nije ih posedovao čak ni jedan Rolls Royce. Barem ne kao deo standardne opreme.

Po uzoru na američke limuzine, VESC je bio dugačak 5,5 metara. Spomenućemo da ga je pokretao 2,0-litarski benzinac sa 99 konjskih snaga. I on se pokazao tehničkim remek delom pošto je još 1972. godine zadovoljao stroge američke standardne o izduvnim gasovima koji su trebali da stupe na snagu tek četiri godine kasnije.

Svega godinu dana nakon što je VESC debitovao, Volvo je zabeležio svoju najbolju prodaju na američkom tržištu kada je isporučio 60.761 vozilo. Kao što smo spomenuli, njegov stil je inspirisao budući model 240 koji će se pokazati kao najprodavaniji Volvo u istoriji.

Na sreću, VESC je preživeo i danas se nalazi u zvaničnom muzeju kompanije. U budućnosti ćemo videti razne modele brenda koji će napisati istorijske knjige po pitanju bezbednosti, a sve je započelo ovim konceptom. Zato i mislimo da je prava stvar posvetiti mu jedno izdanje zanimljivosti dana.

Zoran Tomasović

(592)