Još jedan priuštivi klasik – Wartburg 353
Mada se o njemu često govori u pežorativnom maniru, ovaj automobil stekao je status legendarnog vozila. Dovoljno legendarnog da je postao klasik, i to onaj za koji potrebno odvojiti kamaru novca.
Wartburg 353 počeo je da silazi sa proizvodnih linija fabrike u Ajzenahu daleke 1966. godine. Kako Lars Leonard, kustos Automobilskoj muzeja u ovom gradu, kaže za Spiegel, tada je to bio moderan četvorotočkaš. „Kada je reč o dizajnu i prostranosti, bio je u skladu sa vremenom“, ističe Leonard.
Wartburg 353 mogao se pohvaliti sa čak 525 litara zapremine prtljažnika, a bio je i dobro motorizovan sa agregatom koji je isporučivao 45 ks. Mana je bila poprilično velika masa ovog nesvakidašnjeg sedana, koja je bila blizu tone! Već naredne, 1967. godine na tržištu se pojavila i karavanska verzija vozila, namenjena onima koji su želeli veći gepek.
Zapravo, 353 je bio zamišljen samo kao tranzicioni model. Trebalo je da bude u proizvodnji neko vreme samo dok ne stignu moderniji modeli 314 i P100. No, nijedan od potonjih automobila na kraju nije stigao na tržište…
Ipak, Wartburg 353 je bio ogroman uspeh na komercijalnom planu. Izvoz se nije bazirao samo na socijalističkim zemljama, već su vozila eksportovana i u Zapadnu Nemačku, Veliku Britaniju, Belgiju, Holandiju… Od 1969. godine dvotaktni motor je pojačan, pa je dostavljao 50 ks.
Unapređena su nastavljena i u narednim godinama, s tim da je poslednje ažuriranje izvršeno 1985. godine. Wartburg 353 se pokazao kao vrlo uspešan model, na godišnjem nivou proizvodnja je znala da dobaci i do 75.000 primeraka. Bio je u opticaju u limuzinskom izdanju do 1988. godine, dok je karavan potrajao godinu dana duže. Tokom 23 godine montaže stvoreno je oko 1,2 miliona jedinica.
Dostupnost, rezervni delovi i problemi
Što se tiče polovnjaka u Srbiji, Wartburg 353 se sa vremena na vreme pojavi na oglasima. Cene variraju od nekoliko stotina evra za slabo održavane primerke, do više hiljada evra za one koji su u dobrom stanju. U Nemačkoj je ponuda daleko raznovrsnija, ali je i tamo vrlo teško pronaći vozila u „mint“ stanju.
Kada je reč o rezervnim delovima, naravno, nema ih mnogo, ali situacija nije nije ni kritična. Iznenađujuće, neke komponente se i dan danas proizvode u Mađarskoj. Ipak, većina delova mora se potražiti na automobilskim otpadima. Cene, kako javlja Spiegel, nisu visoke. Tako za vrata treba platiti oko 200 evra, motor je oko 700 evra, kvačilo nekih stotinjak evropskih novčanica…
Naravno, za svako vozilo staro više decenije postavlja se pitanje rđe. Wartburg 353 je sklon koroziji, posebno na osetljivim delovima kao što su donji rubovi vrata, pragovi i lukovi iznad točkova. Ukoliko se želi posedovati jedan ovakav klasik, neophodno je proveriti u kakvom su stanju pomenuti delovi i ako je potrebno dodatno ih zaštiti od rđe.
Odličnu istorijsku priču o „istočnoevropskom Audiju“ kako su ga zvali, možete pročitati ovde.
AutoRepublika
(1611)
Danas videh jednog. 😀
Zaista prijatan prizor na ulici punoj više decenija mlađih modela, uz karakterističan miris dvotaktola.
Takozvani Ran-tan-tan.
Jedan žuti 353 Tourist veoma dugo stoji na parkingu ispred kafića Novaka Đokovića … Ima na krovu neko bure, kao reklamu 😊😊😊
Bio švabo zapadni ili istočni, on zna da napravi auto.Istočnom daš malo manje para i on napravi malo jednostavniji, ali ipak dobar auto.
Jakodimi.
Interesantno prevozno sredstvo!
Nije imao valjanih kočnica, ni motornog kočenja, vešanje i ležanje na putu su bili 0, a uz divlji cvajtakt koji iza masti, bilo je to strahotno voziti. Motor je otkidao tu šasiju a vožnja je izgledala kao u čamcu na talasima. Cvajo, je otkidao, ako bi ga neko znao podesti (što je bila retkost). Troje platinske dugmati, tri bobine tri kondezatora, a muka im priči. Pa ti pdesi zazor platina i predpaljenje za svaki cilindar posebno. Ako nešto trokelja, a ti nađi šta je. A stalno je nešto falilo. Ali za nas entuzijaste to nje bio problem. Kad daš gas,… Pročitaj više »
U rodnom selu mog oca bio je jedan momak koji je ke svakih nekoliko sedmica prevrtao po jedan Wartburg, a kako je vozio čudilo me je da to ne je bilo i češće. Mislim da je broj vozila koje je on promijenio bio veći od 25. Srećom pa je veliko selo pa nije morao da „odradi“ istinit vinu nekoliko puta, ali bilo je i takvih slučajeva.
Komšija je imao nekoliko, postao expert za održavanje, a na tavanu imao magacin rezervnih delova. Kupi „novog“, prepakuje sa starog, i tera par godina. Često ih je popravljao, ali je veoma jeftino prolazio.
Nekom prilikom sam ga vozio, ljulja ko brod, a kočnice…debelo unapred se pritiskaju…
Od kad sam položio vozački 98 god vozim Wartburga.Imam dvotaktnog karavana i limuzinu 1.3
U „mint“ stanju? Really? Ili je „kao nov“ ili „kao ispod čekića“ ali sigurno nije u „mint“ stanju. Could be that it is in mint condition, but that’s an entirely different story.