AR pijaca klasika: Prodaje se 42 godine star AMC koji nikada nije registrovan
Iako sam zakleti Fordovac u duši, moram da priznam da sam uvek imao određenu slabost prema brendu American Motor Company ili AMC. Ne zato što su njegovi modeli bili, kao nešto posebno dobri, već više iz razloga što su bili jedini koji se nisu bojali da budu drugačiji, barem na američkom tržištu. Dok su se svi takmičili u tome ko će pružiti veći i moćniji automobil tokom šezdesetih godina prošlog veka, AMC je još proizvodio kompaktne četvorotočkaše.
Kada su svi prešli na efikasnije motore i pogon na prednje točkove dvadesetak godina kasnije, AMC se još nije predavao i nudio je one „detroitske lenje“. Ruku na srce, treba reći da je to uglavnom radio ne zato što je želeo već jednostavnije nije imao finansijske mogućnosti da se modernizuje, ali i pored svega toga uvek mi je drago kada ugledam neki zaista retki primerak.
U periodu od 1968. do 1970. godine, najmoćniji i najpoželjniji model kompanije je bio AMX (American Motor Experimental). Nudio je samo dva sedišta, prelepi stil i moćni V8 zapremine 390 kubnih inča (6,4 litre). A onda u želji da unovči slavu, isti paket je ponuđen i u periodu od 1977. do 1980. godine na modelima Hornet, Concord i Spirit.
Za razliku od originog AMX-a, oni primerci iz kasnih sedamdesetih godina prošlog veka nisu pružali ništa posebno sa izuzetkom grafika, branika, više opreme i najvećeg motora, inače već dostupnog na modelu na kojem je zasnovan. Primerak iz današnjeg priče potiče iz 1979. godine što nam govori da je pozajmio bazu od heča Spirit, a zanimljiv je podatak da do današnjeg dana nije registrovan.
Originalno je naručen od strane izložbeno-prodajnog salona Bowen-Fischer lociranog u gradu Muskegon unutar savezne države Amerike koja se zove Mičigen. Njegov vlasnik je bio čovek po imenu Greg Fišer čiji je deda osnovao salon još 1938. godine i prethodno je prodavao modele brendova kao što su Studebaker i Packard.
Kada je Spirit AMX debitovao 1979. godine, toliko mu se dopao da je odlučio da naruči jedan primerak. Spomenute godine kupac je mogao da bira između dva benzinca i to onog zapremine 258 kubnih inča (4,2 litre) sa šest cilindara i 110 konjskih osnaga, odnosno moćnijeg V8 zapremine 304 kubna inča (5,0 litara) sa 125 „grla“. Snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog i trostepenog automatskog menjača.
Iako nije bio preterano moćan, AMX je imao malu masu i kratko međuosovinsko rastojanje, pa je čak zauzeo prve dve pozicije u svojoj klasi na legendarnoj trci 24 sata LeMansa iste godine kada je predstavljen.
Fišer je želeo posebnu plavu boju koja je bila najređa u izboru. Ne znamo koliko je konkretno jedinica završilo u takvoj boji, ali kada je zna da je prodaja AMX-a iznosila samo 3.657 primerka spomenute 1979. godine, nema sumnje da je retka.
Ali zašto ga je kupio i nikada ga nije registrovao? Razlog leži u tome da je Fišer koristio automobil za demonstracije kupcima i poslovnu upotrebu koja u Americi ne zahteva privatnu registraciju već vlasnik može da koristi one tablice od strane salona.
U protekle 42 godine je prešao svega 48.280 kilometara, a kada je AMC bankrotirao 1987. godine, salon je nastavio da prodaje njegov podbrend Jeep, i to uspešno radi do današnjeg dana. AMX je dugo godina bio parkiran u hangaru sve do 2011. godine, kada ga je Fišer osvežio i opet odlučio da koristi kao poslovno vozilo.
Ipak, posle svih ovih godina spreman je da ga ustupi novom kupcu, što nam govori da će morati da ga registruje pre nego što promeni vlasnika. AMX iz kasnije sedamdesetih godina nije preterano cenjen klasik, ali neki od njih u ovakvom stanju bi mogli da budu poželjni.
Ako ništa drugo, za njim će se sigurno okrenuti svako na ulici i pitati se šta je u pitanju, što nam govori da duh AMC-a još uvek živi među kolekcionarima.
Zoran Tomasović
(1313)
