Skroz korodirala ali efektno poentirala: Honda CR-X sa 1.613.325 km

Sigurno se sećate one čuvene tvrdnje da postoje tri karakteristike automobila – jeftin, pouzdan i brz. Međutim, kupcima bi bilo rečeno da je moguće izabrati samo dve od tri karakteristike i zavisno od izbora ona poslednja bi bila ignorisana. Primera radi, ukoliko bi kupac izabrao jeftin i pouzdan automobil, on ne bi mogao da bude brz. Sa druge strane, pouzdan i brz nikako nije jeftin, i tako dalje.

Ali s vremena na vreme bi se pojavio neki velikan koji bi zaista zadovoljio sve uslove, a odličan primer takve priče je Honda CR-X iz ovog izveštaja.

Maleni japanski dvosed je bio veoma popularan na američkom tržuštu krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, a posebna pažnja je bila usmerena ka verziji nazvanoj Si. Pokretao je atmosferski 1,6-litarski benzinac koji je razvijao 108 konjskih snaga i maksimalnih 136 Nm obrtnog momenta.

Uparen sa petostepenim manuelnim menjačem, CR-X je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za samo 9,4 sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 204 km/h zahvaljujući masi od svega 986 kilograma. Cena je iznosila 9.689 američkih dolara ili 19.420 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Znači za jednog (m)učenika u srednjoj školi, ovaj sportista je bio dovoljno brz i pristupačan.

A ako bismo morali da sagledamo onu poslednju karakteristiku, to jest pouzdanost, interesantna novost stiže iz američke savezne države Floride, gde izložbeno-prodajni salon Tampa Honda poseduje CR-X iz 1991. godine sa neverovatnih 1.002.474 milja (1.613.325 km) na satu.

Automobil se zapravo nalazi u izlogu salona još od 2015. godine kada je pozajmljen  od strane čoveka po imenu Rendal Skot, a neće nas iznenaditi ukoliko je dobio neku novu Hondu u zamenu za ovaj dotrajali primerak. Priča se pročula internetom tek kada je jedan od vlasnika luksuzne Acure TSX servisirao svog ljubimca u Tampa Hondi i tu primetio ovaj CR-X, a zatim ga je uslikao i podelio fotografije na društvenim mrežama.

Naravno, nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što su mediji kontaktirali vlasnika, a ovaj im odgovorio da su motor, menjač i celokupni enterijer još uvek oni koji su bili aktuelni i kada ih je Honda ugradila na pokretnoj traci pre čak tri decenije.

S druge strane, limarija je uvek bila boljka japanskih automobila pa je tako ovaj primerak prošao kroz popravke svega onoga šta je pojela korozija i ofarban u originalnu crvenu boju pre nekih osam ili devet godina. Rendal napominje kako „tajna“ dugovečnosti zapravo i nije neka tajna, pa sve šta je radio tokom decenija jeste servisiranje baš onako kako uputstva kažu.

Naravno, sada očekujemo komentare kako je „svaki Golf dvojka dizel na Balkanu prešao toliko pa i više“ i ne sumnjamo da je to istinito, ali je lepo videti i neki model sa sportskim duhom, i sa sličnom kilometražom.

AutoRepublika

(4646)