Zanimljivost dana: Britanski tenk koji je preokrenuo tok Prvog svetskog rata

Prvi svetski rat je bio onaj koji su eksperti najavili kao “rat koji će završiti sve ratove“, ali kao što nam je poznato, to ne samo što se nije desilo, već su neke odluke direktno prouzrokovale naredni svetski rat. Svet je po prvi put doživeo rekordne gubitke sa svih strana, i velike promene granica, a za ovu našu priču je ipak najbitnija tehnologija koju je ovaj sukob doneo.

Industrijska revolucija je i ranije doprinela razvoju oružja kakav svet nikada ranije nije video, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo sagledati jednu od takvih tehnologija. Reč je o tenku i to konkretnije, o britanskom modelu Mark koji se proizvodio u čak devet generacija.

O samom razvoju tenkova smo zapravo već uveliko pisali u priči o modelu poznatom kao Little Willie. Britanski inženjeri su ga napravili tako što su na gusenice i platformu američkog traktora Holt stavili oklopnu školjku.

Nasuprot verovanju, rani tenkovi nisu toliko služili za napade već za prevoz vojnika i opreme preko rovovskih linija nakon što su se protivničke snage ukopale, i svaki drugačije organizovan napad bi rezultirao u velikom broju žrtava saveznika. Rad na njima, to jest njihov razvoj je započeo upravo iz tog razloga, onda kada je Vinston Čurčil osnovao grupu s ciljem da se pronađu rešenja u pogledu toga kako probiti nemačke rovove, bez većeg broja smrtnih ishoda.

Spomenuti Little Willie je masovno testiran, ali se pokazao problematičnim iz više razloga. Ključni je bio onaj koji je otkrivao da se motor nalazio u istom delu tenka gde bi bili vojnici, pa nije bila retkost da oni izgube svest, pa čak i da umru zbog trovanja ugljen-monoksidom. I pored toga, Little Willie je bio u stanju da pređe preko rovova širine do 2,4 metra, pa je odobrena serijska proizvodnja.

Zanimljivo je da je izraz „tenk“ nastao da se zavaraju špijuni snaga centralne osovine pošto se identična reč koristila i za rane cisterne za prevoz robe, a prvi prototip kasnijeg modela Mark I je bio spreman u decembru 1915. godine. Nakon što je predstavljen političarima naredne godine, oni su naručili prvu seriju od 37 jedinica.

Mark I je bio veoma čudnog romboidnog oblika i pružao je gusenice koje su se prostirale u visini tenka. Iz tog razloga bio je izuzetno visok (2,5 metra), uz dužinu od 9,9 metara i širinu od 4,3 metra. U samom početku je postojao plan da se na njega ugradi i pokretna kupola, ali je ova ideja kasnije eliminisana iz razloga što je već bio izuzetno visok i postojao je rizik da bi se mogao prevrnuti na neravnim terenima.

Postojale su dve verzije, zavisno od naoružanja. One koji su imale top kalibra 57 mm su se smatrale „muškarcima“, dok su „ženke“, od naoružanja pružale samo mašinske puške Hotchkiss. Oba je pokretao Daimlerov (britanska firma, a ne Nemačka) 16,0-litarski benzinac sa šest cilindara koji je razvijao 105 konjskih snaga. Mark I je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od šest kilometara na sat i da prevali 38 kilometara s jednim punjenjem rezervoara od 230 litara benzina.

Kao što smo spomenuli na početku, mane sa modela Little Willie su prenete i na Mark I, pa je ključni problem za vojnike bio taj što agregat nije bio odvojen od mesta gde su vojnici sedeli. To je rezultiralo u temperaturi koja je nekada dostizala i do 50 stepeni, uz već opisani problem sa ugljen-monoksidom, do te mere da su vojnicima davane i gas maske.

Ali tenk je u početku uspevao u svojoj osnovnoj svrsi, a to zahvaljujući oklopu debljine od osam milimetara, sve dok Nemačka nije razvija municiju većeg kalibra, kojom je bilo moguće probiti oklop. Čak i u idealnim uslovima ovaj tenk nije bio previše brz, ali je pružao dovoljnu zaštitu za vojnike u njemu u želji da probiju nemačke rovove. Spomenućemo i podatak da u navedeno vreme, još uvek nije postojala radio tehnologija između tenkova pa su masovno korišćeni golubovi za deljenje informacija.

Mark I je imao vatreno krštenje početkom 1917. godine i doneo je veliku prednost saveznicima. Iako se Daimlerov agregat često kvario, oko trećina tenkova je uspela da ostvari zacrtane ciljeve, a nije bila retkost ni da probiju zidove kuća i unište mašinsko oružje. U kolikom ugledu je Mark I uživao, možda najbolje govori podatak da su i Nemci masovno koristili zarobljene primerka, čak i onda kada su razvili sopstveni model A7V.

Međutim, Britanci su znali da moraju odmah krenuti sa unapređenjima nakon što su Nemci razvili prvo protivtenkovsko oružje u vidu legendarnog modela Mauser 1918 T-Gewehr. Mark II i Mark III su se razlikovali po sitnim detaljima kao što je vrsta naoružanja, a prvo veće unapređenje je stiglo u maju 1917. godine, kada je svetlost dana ugledao Mark IV.

Dok je naoružanje ostalo isto, Mark IV je doneo oklop debljine do 12 milimetara uz još nekoliko mašinskih oružja. Takođe je naređena i njegova masovna proizvodnja i čak 1.220 primeraka će učestvovati u ratu. Nakon što je debitovao spomenuti nemački A7V, u aprilu 1918. godine smo videli prvi sukob dva tenka na svetu. Mark V je konačno zamenio problematični Daimlerov benzinac, i to onim od 19,0 litara kompanije Ricardo, što je povećalo snagu na 150 „grla“, a kasnije i na 225 „konja“.

Do 1917. godine Britanci su zatražili pomoć od Amerikanaca, pa je novi Mark VIII zapravo bio zajednički posao dve države. S težinom od 37 tona je bio za deset tona teži od originalnog Marka I, a takođe je bio dugačak 10,4 metara. Generalna ideja se nije izmenila, posebno po pitanju naoružanja, ali je motor bio odvojen od prostora za vojsku, pa je svakako bio civilizovaniji za upotrebu.

Spomenućemo da su „Jenkiji“ razvili i novi motor Liberty V12 s 300 konjskih snaga. Planirana je masovna proizvodnja od 1.200 jedinica, od čega je određeni broj trebalo biti doniran vojsci Francuske, ali kraj rata je zaustavio isporuku na svega 124 jedinice. Upravo je Mark VIII bio poslednji tenk u ponudi serije Mark, a spomenućemo da je postojalo i oklopno vozilo bez naoružanja pod imenom Mark IX.

Na kraju se postavlja pitanje koliko je Mark zapravo bio dobar. Pa zapravo, jako je teško dati odgovor na takvo pitanje pošto su tokom Prvog svetskog rata postojala samo dva konkurenta. Jedan od njih je spomenuti „Švabo“ A7V, a preostali francuski Char 2C. Oba su se pojavila preterano kasno da bi bila u stanju da naprave neku razliku, ali je Mark igrao veliku ulogu u razbijanju nemačkih rovova tokom 1917. i 1918. godine i omogućavao savezničkoj vojsci da se probije.

Istina, rani primerci su imali već opisane probleme, a u roku od nekoliko godina tehnologija je napredovala dovoljnom merom, da je Mark VIII recimo bio u službi kanadske vojske sve do Drugog svetskog rata. Prvi svetski rat nije bio njihovo jedino učešće, pošto je i Sovjetski Savez naručio određeni broj jedinica u borbi između crvene i bele armije. U poslednjim mesecima Drugog svetskog rata, dva primerka su pronađena i u Berlinu, a ispostaviće se da su ih nacisti zarobili tokom napada na Sovjetski Savez i zatim koristili u odbrani svog glavnog grada.

Do današnjeg dana je preživeo veliki broj jedinica, uključujući originalni prototip Little Willie, kao i nekoliko primeraka iz generacija Mark I i II. Najveći deo jedinica je od pokolenja Mark IV i V, što je sasvim usklađeno s očekivanjima, pošto su oni i prozvedeni u najvećem broju primeraka.

Neki od njih čak imaju i originalnu mehaniku, dok je kod drugih preživela samo školjka, ali nijedan nije u voznom stanju. Primera radi, jedan britanski muzej poseduje osam jedinica koje su bile u voznom stanju kada su parkirane, ali zaposleni odbijaju da ih voze iz razloga što je nemoguće zameniti originalne delove.

I da li je onda Mark najbitniji tenk u istoriji? Teško je reći, ali bi ishod Prvog svetskog rata možda bio sasvim drugačiji da nije postojao. Navedenu rečenicu možete da shvatite kako želite, pa bi onda možda i Prvi svetski rat zaista bio onaj „rat koji je završio sve ratove“.

Zoran Tomasović

(988)