Olivije Lombar, koji je iskoristio događaj organizovan u Parizu, a nazvan Nedelja Viva tehnologije da bi prošlog utorka predstavio projekat pod imenom Machina, kao automobil koji je pet metara dug i koji koristi vodoničnu tehnologiju, smatra da je baš vodonik budućnost automobilske industrije.
„Baterijski automobili su samo tranzitorni korak ka vodoničnim vozilima“, smatra bivši pilot koji se sa trideset i nešto godina osmelio da uđe u svet preduzetništva. Ako se za ovog čoveka može reći da je veoma ambiciozan, onda to mora biti i zbog toga što je učestvovao na trci izdržljivosti, čuvenom nadmetanju 24 sata Lemansa, pa čak i odneo pobedu u jednoj kategoriji, i doprinoseći razvoju prototipa Mission H24 koji će i poslužiti kao osnova za razvoj vodoničnog trkačkog vozila u Sartu, tokom 2024. godine.
Projekat koji je napustio, kako bi mogao da se u potpunosti koncentriše na razvoj marke Hopium je osnovan 2019. godine. Od tada, rođeni takmičar se u potpunosti posvetio cilju, ne gubeći ni časa uludo. Uspeo je da za samo dve godine prikupi fondove dovoljne da finansijski utemelje projekat i da izradi prvi prototip, nastao, što se kaže „od praznog parčeta papira“.
Za konfiguracijski oblik je izabran sedan sa najefikasnijom arhitekturom u smislu parametara koji se tiču aerodinamike. Očito je da su linije prvenca inspirisane modelima Porsche Taycan, Tesla i Lucid. To nikako nije slučajnost, autor Machine, francuski dizajner Feliks Godar je bio kod sva tri proizvođača.
Sada je mladi stručnjak uposlen u novoj fazi razvoja koja bi trebalo da ishoduje s više razvojnih prototipova. U timu radi tridesetak stručnjaka na lokaciji koja uključuje stazu Montleri, dok je inženjering studio uspostavljen u Minhenu, uz još jedno angažovano tehnološko čvorište sa sedištem u Los Anđelesu.
Olivije Lombar smatra da je veliki potencijal u vodoničnim automobilima. Najavljuje domet od oko hiljadu kilometara zahvaljujući rezervoariu za vodonik koji prima deset kilograma energenta. U obliku je slova T, i postavljen je ispod poda vozila. Vreme dopune je limitirano na svega tri minute.
„Nikada baterijski automobili neće biti u stanju da se dopune ovako brzo, bez obzira na sav očekivani tehnološki napredak“, ubeđen je on. Machina cilja na najvišu brzinu kretanja koja je bliska cifri od 230 km/h, zahvaljujući snazi pogonskog sklopa od 500 „konja“.
Konstruktor nema nameru da promoviše novitet pre početka 2026. godine, a zamišljena prodajna cena noviteta bi bila od 120 hiljada evra pa naviše. Ipak, Hopium je već otvorio registre za porudžbine uvodne serije od hiljadu vozila. Automobil se može rezervisati uplatom od 410 evra.
Startap kompanija s pretenzijama da postane francuska Tesla, planira da proizvodi od 1.700 do 2.000 vozila godišnje, barem za početak. Ideja je da do 2030. godine broj sklopljenih primeraka dostigne cifru od 8 hiljada jedinica, na godišnjoj osnovi. Ambicija konstruktora dakako nije neutemeljena niti daleko od ostvarive. Ipak, Hopium će se nadmetati s modelima iz Toyote i Hyundaija, dok je i BMW najavio proizvodnju maloserijsko broja primeraka velikog krosovera X5.
Dok ove teme ne budu aktuelizovane u glavama osnivača, Hopium će verovatno imati i mesto gde će biti sklapan, to jest fabriku.
AutoRepublika
(399)
