Tržište Australije nikada nije bilo preterano veliko za automobilske proizvođače, ali je tokom poslednjeg veka, tamo debitovao veliki broj zaista kultnih modela. To se pre svega odnosi na Ford Falcon i Holden Commodore, koji iako u američkim rukama, se i dalje smatraju domaćim brendovima, a svoje fabrike na ovom kontinentu su imali i Chrysler i Leyland.
Kao što se očekivalo, najskuplji klasični primerci su oni sa trkačkom istorijom u takozvanom šampionatu V8 Supercars, a rekord drži Ford Falcon GTHO Phase III iz 1971. godine koji je pre nekoliko godina prodat za nešto više od 1,15 miliona australijskih dolara (890 hiljada američkih „zelembaća“). O njemu ste mogli da čitate ovde.
Ovih dana država kengura slavi još jednog velikana i to Holden VK Commodore SS iz 1985. godine. Takođe je bio poznat pod nadimkom „Blue Meanie“ (Plavi zloća) i jedan od primeraka je upravo prodat za 1,057,509 australijskih dolara (oko 818.500 američkih najmanjih zelenih novčanica).
„Zloća“ nije uspeo da nadmaši rivala iz Forda, ali i dalje mu pripada srebrna medalja među najskupljim vozilima na ovom kontinentu. A šta tačno čini ovaj automobil drugačijim od miliona drugih Commodorea na ulicama?
Holdenov velikan je ipak najprodavaniji četverotočkaš u istoriji australijske automobilske industrije i tokom godina smo videli mnogo specijalnih izdanja. Ali „Blue Meanie“ je specifičan po tome što je proizveden 1985. godine za svrhe homologacije u spomenutom takmičenju V8 Supercars, i fabriku je napustilo svega 502 primerka.
Ovaj konkretni je onaj sa serijskim brojem šasije pet, i do sada je prešao svega 77.500 kilometara. Ako to nije dovoljno, onda ćemo reći i da je pripadao legendi ovog takmičenja Piteru Broku. Ovo ime možda nije poznato izvan Australije, ali na najmanjem svetskom kontinentu uživa u kultnom statusu među ljubiteljima Holdena. Pobedio je na svim najvećim trkama i osvojio tri šampionske titule (1974, 1978. i 1980) pre nego što se oprobao i kao vlasnik tima.
Tokom osamdesetih godina, Holden je gubio rat na stazama ne samo od Forda, već i od inostranih rivala, pa je odlučio da razvije novo izdanje SS (Super Sport) modela VK Commodore. Najveća izmena je bila ona ispod haube, gde je novi V8 motor zapremine 4,9 litara razvijao 268 „konja“, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog ili petostepenog automatskog menjača.
Ovaj automobil je bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za manje od sedam sekundi, i da dostigne maksimalnu brzinu od 215 km/h.
Naravno, nije samo agregat bio nov, već je SS dobio i veće kočnice, modifikovano ogibljenje, 16-inčne felne i veliki broj aerodinamičnih dodataka.
Predstavljao je Holden u šampionatu Supercars od 1985. do 1992. godine, ali nije uspeo da osvoji titulu. Tek njegov naslednik VP Commodore će doneti prvo zlato za kompaniju posle čak četrnaest godina.
Brok je preminuo pre petnaest godina u saobraćanoj nesreći, ali je Blue Meanie ostao u vlasništvu njegove familije sve do nedavno. Tada su odlučili da ga prodaju, a kao rezultat te odluke, ovaj Holden je umalo nadmašio Fordov rekord po dostignutoj vrednosti.
AutoRepublika
(1924)
Australijska verzija Opel Rekorda.