Zanimljivost dana: Sportski Volkswagen za koji sigurno ne znate – SP2

Volkswagen je svetski poznat brend, i to do te mere da, bez obzira kakvo mišljenje imali o njemu, šanse su velike da ste sigurno čuli za svaki model ove nemačke firme. Tokom poslednjih osamdeset i kusur godina, kompanija je izgradila imidž zahvaljujući, pre svega pouzdanom i jeftinom modelu znanom kao Buba, zatim tradicionalnom evropskom bestseleru Golfu, a onda je ishodovala i da se taj uspeh prenese i na ostale četvorotočkaše.

Jedna od kategorija koju Volkswagen možda nije izmislio, ali svakako jeste popularizovao, jeste ona koja obuhvata sportske hedžbek modele, ali kroz istoriju je zapravo, jako malo četvorotočkaša spadalo u sportsku kategoriju.

Tu pre svega mislimo na one kupee sa pogonom na zadnje točkove i sa sportskim imidžom, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju, baš na jedan takav automobil, koji se u stvari prodavao samo na tržištu Južne Amerike.

Još početkom pedesetih godina prošlog veka, čelnici Volkswagena su odlučili da prošire poslovanje izvan evropskog kontinenta. Prvo je 1949. godine otvorena severnoamerička divizija, a četiri godine kasnije i ona u Brazilu. Dok se neki pitaju zašto konkretno baš ova država iz Južne Amerike, razlog je sasvim očigledan, pošto je veliki broj Nemaca emigrirao na ovaj kontinent posle Drugog svetskog rata.

U početku je ponuda bila identična onoj iz Evrope, što znači da su kupci mogli da biraju između modela Type 1 („Buba“), Type 2 („Bus“) i kasnije Type 3 („1500/1600“), ali je vremenom brazilska divizija počela da razvija i neke svoje specifične modele. Tokom godina najveću slavu će steći modeli Gol (koji je tradicionalno najprodavaniji automobil u Južnoj Americi), Brasilia i SP koju ćemo sada predstaviti u kratkim crtama.

Krajem šezdesetih godina prošlog veka, brazilsko tržište je bilo relativno zatvoreno za strance, osim ako su bili voljni investirati u fabrike. Jedno od retkih domaćih sportskih vozila se zvalo Puma, i koristilo je Volkswagenovu mehaniku zahvaljujući ranijem ugovoru sa firmom DKW, a Nemci su smatrali da bi mogli poraziti Brazilce na njihovom terencu ukoliko predstave sopstveni automobil.

Raniji pokušaj sa modelom Karmann Ghia, o kom smo više puta pisali lepe članke, nije dao rezultate pa je osnovan poseban tim pod imenom „Project X“ čiji je posao bio da osmisli najbolji sportski automobil koji je Brazil ikada video.

Znajući da je tržište takvog modela verovatno malo, Project X je baziran na šasiji spomenutog modela Type 3 i koristio je većinu njegove mehanike. To znači da je motor trebalo da bude postavljen ispod prtljažnika, a da bi pogon bio na zadnjoj osovini. Po nekim pričama Project X je razvijan u tolikoj tajnosti da za njega niko u Nemačkoj nije ni znao, mada je takvom podatku stvarno teško poverovati.

Izbor imena je pao na SP, i do njega se došlo po gradu Sao Paolo gde se vozilo trebalo proizvoditi, a kada je debitovao u martu 1971. godine, publika je bila očarana. Iako je na istoj lokaciji predstavljen i čuveni Mercedes C111, SP je oduševio svojim sportskim stilom, razvijenim od strane Italijana koji se zvao Marcio Piankasteli, kao i niskim krovom. Tako je preko noći postao jedna od ikona u ovoj državi.

Spomenućemo da je visina iznosila 1.158 milimetara, što je bilo niže nego pomenuti Karmann Ghia, pa čak niže i od modela Porsche 914. Iako je za našu priču najbitniji SP2, Volkswagen je na kratko proizvodio i SP1 koji je pokretao 1,6-litarski benzinac sa 65 konjskih snaga. Posle samo 88 proizvedenih primeraka, kompanija je shvatila grešku i odlučila da je potrebniji veći, vazdušno hlađeni 1,7-litarski benzinac, iz gabaritnijeg modela 411/412.

On je bio za deset „grla“ moćniji i omogućavao ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 16 sekundi uz maksimalnu brzinu od 160 km/h. Jedini menjač u izboru je bio četvorostepeni manuelnu koji je prenosio snagu na zadnje točkove.

Navedene brojke su svakako bile zadovoljavajuće za svoje vreme, ali su i dalje bile lošije od Pume zbog njene manje mase. Oni koji su imali prilike da ga testiraju, hvalili su ponašanje na putu, završnu izradu i udobnost, a istovremeno kritikovali relativno skučeni prostor, iako je SP2 bio dugačak preko 4,2 metra. Većinski deo tih dimenzija je otišao na dugačku haubu, koja je zapravo služila kao prtljažnik, pošto se motor nalazio pozadi.

I pored svih pohvala na račun dizajna i pristupačne cene, SP2 nikada nije postao prodajni hit koji je Volkswagen očekivao. U periodu od 1973. do 1976. godine je prodato samo 10.205 jedinica, a većina kažu da su neadekvatan marketing i performanse lošije od Pume, ključni razlozi za neuspeh.

Neki su se čak šalili da slova „SP“ označavaju „Sem Petencia“, što u direktnom prevodu sa portugalskog jezika znači „bez snage“. Nema sumnje i da je nova strategija Volkswagena sa pogonom na prednje točkove i motorima postavljenim napred igrala veliku ulogu, pa se SP2 jednostavno činio kao zastareli četvorotočkaš čije je vreme prošlo.

U doba kada je odluka o gašenju pala, debitovao je i koncept pod imenom SP3, koji je pružao 1,8-litarski benzinac sa 100 „konja“ iz Passata, ali on nikada neće ugledati serijsku proizvodnju.

Kao što smo spomenuli, fabriku je napustilo samo 10.205 jedinica i većina njih je ostala u Južnoj Americi. Oko 670 primeraka je izvezeno u ostatak svega, a među najvećim tržištima (pored naravno Brazila) se našla Nigerija gde je prodato 155 primeraka sportskog modela SP2. Samo jedan je uvezen u Evropu i to u Portugal.

SP2 nikada neće dobiti direktnu zamenu, mada će Volkswagen kasnije debitovati s veoma uspešnim modelom Gol GTI, i to s identičnom formulom koja je proslavila Golfa u Evropi.

SP2 se danas smatra jednim od najlepših serijskih Volkswagena u istoriji, i pored problema sa snagom definitivno uživa status legende u Južnoj Americi. Ostale veliki žal što ostatak sveta gotovo i nije imao prilike da se upozna sa njim, ali prethodnih godina sve više Nemaca ih uvozi kao klasična vozila i definitivno se mogu primetiti na evropskim putevima.

Bolje ikada nego nikada, zar ne?

Zoran Tomasović

(1561)