Zanimljivost dana: Mephisto – jedini nemački preživeli tenk iz Prvog svetskog rata

Prvi svetski rat je trebalo da bude ono što su eksperti nazivali „rat koji će završiti sve ratove“, ali kao što znamo takvo predviđanje se nije ostvarilo. Međutim, istovremeno je bio prvi događaj koji je demonstrirao modernu ratnu tehnologiju, među koja dostignuća spada i tenk. Tokom poslednje dve godine borbe. samo tri države su imale tenkove i to Velika Britanija, Francuska i Nemačka, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo pogledati interesantnu priču o nemačkom primerku nazvanom Mephisto, koji je ujedno jedini takav primerak na svetu.

Prvi pravi tenk na gusenicama, s oklopom i otvorima za oružje je bio prototip Little Willie i detaljno je testiran 1915. godine. O njemu smo ranije pisali i preporučujemo da pročitate detaljnu priču. Velika Britanija je takođe imala i prvi serijski tenk u akciji, i to u septembru 1916. godine kada je stigao legendarni Mark I, a oko šest meseci kasnije i Francuska se mogla pohvaliti sa modelom Schneider CA1.

Oba primerka su zapravo više služila za prevoz vojnika preko rovova nego za ispaljivanje projektila, a otvori za artiljeriju su tek kasnije dodati. Mark I i Schneider CA1 su se pokazali relativno uspešnima na zapadnom frontu, i to do te mere da su Nemci ubrzo osnovali novi odsek za razvoj prvog domaćeg tenka.

Tim je predvodio ugledni automobilski dizajner Džozef Folmer, a plan je zahtevao da tenk bude težak do 30 tona i da bude u stanju preći rovove širine do 1,5 metara. Takođe je morao da ima top napred i pozadi uz dodatne otvore za artiljeriju i maksimalnu brzinu od najmanje 12 km/h.

U navedenom periodu u susednoj Austro-Ugarskoj se nalazio američki traktor sa gusenicama Holt, pa je dizajner Folmer odlučio da ga precrta, odnosno iskopira. Kako se tim zvao „Allgemeines Kriegsdepartement, Abteilung 7 Verkehrswesen“ (Generalni vojni odsek, Sekcija 7, Transport) tako je i tenk dobio zvanični naziv A7V kao skraćenica tima koji ga je napravio.

Prvi primerci su bili spremni za testiranje krajem aprila 1917. godine. Za razliku od britanskog rivala nazvanog Mark I, koji je imao gusenice pored školjke i u visini samog tenka, A7V je postavio gusenice ispod školjke. Tokom testiranja je odlučeno da se top nalazi samo napred, i to kalibra 57 milimetara.

Dodatnih šest otvora je omoćavalo mašinskom oružju kalibra 7,9 mm da brani vozilo. Spomenućemo da je A7V bio dugačak 7,3 metra uz širinu od tri metra i visinu od 3,3 metra. Prednja zaštita je bila debljine 30 mm, a sa strane 20 mm. Zahtevao je 17 vojnika u punoj akciji, a nije bila retkost i da ih bude i 25.

Pokretala su ga dva Daimlerova benzinska motora sa po četiri cilindra i maksimalnih 200 konjskih snaga, što je bilo dovoljno za maksimalnu brzinu od 15 km/h i domet između 30 i 80 kilometara (zavisno od podloge) sa jednim punjenjem rezervoara od 500 litara. Eksperti će kasnije hvaliti brzinu, koja je bila značajno veća od konkurencije, ali istovremeno A7V je imao relativno visok klirens i često se prevrtao tokom terenske vožnje.

Nemačka vlada je naručila stotinu primeraka, od čega je njih dvadeset trebalo da budu ratni tenkovi, a preostalih osamdeset je trebalo doći u vidu oklopnih vozila za prevoz vojnika i opreme.

A7V je imao „vatreno krštenje“ 24. aprila 1918. godine na severu Francuske, a ova bitka je ujedno prva u istoriji gde je viđen duel dva tenka. Sudeći prema dostupnim informacijama, A7V i novi britanski Mark IV su naneli štetu jedan drugome, ali nisu uspeli da onesposobe neprijatelja.

Među njima je bio i primerak iz ove priče, koji se zove Mephisto. Nemci su imali običaj da daju imena po slavnim bićima iz mitologije, a uzor za Mephista je iz nekog razloga pao na istoimenog đavola. Da li je imao (ne)sreću na putu zaključite sami, ali u planiranoj bici nije mogao da učestvuje zbog mehaničkog kvara.

Iako su Nemci bili uspešni prvog dana, sutradan su saveznici uzvratili vatru i ispred Mephista je eksplodirao projektil koji je napravio poveliku rupu. Tenk je ostao zarobljen na istoj lokaciji kada se nemačka vojska povlačila pa je Mephisto završio Prvi svetski rat bez da je ispalio ijedan metak prema neprijatelju.

Do kraja rata, saveznici će uništiti samo dva primerka, a Nemci još tri, da isti ne bi dospeli u ruke protivnika. Većina onih koji su preživeli rat su prodati u staro gvožđe 1919. godine, sa izuzetkom jednog koji je ostao u Americi na testiranju sve do 1942. godine.

Nemci zapravo nisu imali visoko mišljenje o A7V i smatrali su ga previše skupim i velikim za upravljanje. Tokom poslednjih meseci je otvoren konkurs za njegovog naslednika, ali zbog poraza u ratu, to se nije desilo sa izuzetkom par ideja na papiru.

Ali Mephisto je posebna priča i uspeo je da preživi do dašanjeg dana zahvaljujući podatku da je u bici učestvovao veliki broj vojnika iz Australije koji su želeli su da ga pošalju kući kao ratni plen.

Posle kratke avanture u Velikoj Britaniji, gde je predstavljen na raznim skupovima iz istog razloga, Mephisto se urkcan na brod za Brizbejn u Australiji. Tokom godina ća promeniti nekoliko muzeja, ali se još uvek nalazi u državi kengura i veoma je popularna tema među turistima.

Jedna od većih izmena se desila 1986. godine, kada je detaljno osvežen (pre svega prefarban) posle više od šest decenija na otvorenom prostoru, a zatim je parkiran unutar muzeja, i staklenim zidovima zaštićen od turista. Ovaj potez je često hvaljen kao primer dobrog ponašanja usmerenog ka cilju da se sačuva deo bitne istorije, ali istovremeno su nestali razni natpisi koji su bili na tenku kada je zaplenjen od Nemaca, kao što su britanska i australijska zastava i imena vojnika.

S vedrije strane, na prednjem delu tenka su urezana imena trinaest australijskih vojnika koji su se borili u Francuskoj.

Mnogi će reći da je Nemačka tokom Drugog svetskog rata imala najbolje tenkove, koji su izgubili bitke samo zbog podatka da su saveznici bili bogatiji za prirodna resurse, a potrebno je prisetiti se da je sve započelo od A7V.

Zoran Tomasović

(6620)