Mercedes-Benz CLS zamenjen u pauzi druge trećine (čitaj: opet restilizovan)

Prošlog leta smo već izvestili o zatezanju bora ovog kupea s četvoro vrata. Tom prilikom je Mercedes CLS dobio moderni multimedijalni sistem MBUX koji inkorporira ekran osetljiv pod naletima prstiju, unapređen tempomat kao i koktel taze elektronskih pomagala.

Sada je došao red na popravni ispit u tom smislu, ili je možda bolje reći služeći se zdravstveno-pandemijskim rečnikom, da je CLS zahvatio drugi talas modernizacije, pa je kupe pretrpeo promene na spoljašnjosti, ali i u putničkoj kabini i gami upotrebljenih pogosnkih sklopova.

Čini se da je konstruktor bio najnežniji s izmenama eksterijera. Promene su umerene i nisu dotkle kompleskne sklopove koji uključuju svetlosnu signalizaciju, pa i panele na karoseriji.

Ažurirani Mercedes CLS se raspoznaje po preoblikovanom prednjem odbojniku i rešetki hladnjaka čija je madrica sačinjena od „bezbroj“ trokrakih zvezdica. Zadnji branik je takođe redefinisan, pa je tako dobio novi difuzor. Redizajnirane su i felne, dok je paleti dostupnih farbi dodata i, na fotografijama prikazana, nijansa metalik plave bolje boje.

Oči odmah ugledaj nov obruč upravljača kada pogled zađe u kabinski prostor. Na osnovnim verzijama je pričvršćen volan s tri paoka obložena materijalom visokog sjaja, dok je na vozilima s paketom AMG, montiran dvokraki obruč.

Revidiran je i koktel materijala upotrebljenih u završnoj obradi putničkog prostora, pa su tako dodati kupcima na izbor novi tipovi drvene mase. Njih krase otvorene pore, pa zato i deluju atraktivnije.

Novitet je dobio pojačanje palete pogonskih sklopova, pa se sada tako nudi ozbiljno dorađeni četvorocilindarski turbodizel s oznakom OM654M. Taj agregat pogoni varijaciju označenu sa CLS 300 d. Radna zapremina ovog bloka je uvećana na način što je produžen hod klipa, pa je umesto 1.950 kubika, u saobraćajnu dozvolu upisan podatak o 1.993 kubna centimetra zapremine.

Pritom je i pritisak pod kojim se nafta ubrizgava u sistem uvećan sa 2.500 na 2.700 bara. Upotrebljeni su i drugi klipovi s novorazvijenim kanalima za ulje. Kao rezultat ovih izmena je dobijena i veća snaga motora koja više nije 245, već 265 „konja“. Modifikacije su se odrazile i na najviši obrtni moment, koji je uzleteo sa 500 na 550 njutn metara.

Kome to nije dovoljno sreće u jednom Mercedesu, treba da zna da je verzija „300“ sada dobila i stalni pogon na sva četiri kraja karoserije i nosi oznaku 4Matic. Da kažemo da su do sada prodati primerci Mercedesa CLS-a posedovali samo zadnji pogon. Sve ove akrobatike su izvedene kako bi se Švabe, u što većoj tišini, ratosiljale šestocilindarske modifikacije  CLS 350 d 4Matic (286 ks). Iz kataloga su isključeni i CLS 220 d (2.0 l, 194 ks) i CLS 400 d 4Matic (2.9 l , 330 ks).

Vidimo da je ponuda dizela dobrano protresena, da ne kažemo stesana, ali su zato dostupni benzinci ostali isti. Tu je verzija sa zadnjim pogonskim točkova Mercedes CLS 350 (2.0 l, 299 ks), a ima i one s integralnim pogonom: CLS 450 4Matic (3.0 l, 367 ks). Sve modifikacije koriste identičan menjač. U pitanju je automatska devetostepena menjačka kutija komercijalnog naziva 9G-Tronic.

Vrhunac ponude čini model koji vidite malo niže u minijaturnoj galeriji. To je isti onaj od ranije i nosi nalepnicu Mercedes-AMG CLS 53 4Matic +. Koristi nabrijani redni šestak zapremine tri litre s 435 konjskih snaga. Svi točkovi su pogonski dok je spojnica na prednjoj osovini. Ovaj sedan poseduje karakterističnu masku hladnjaka i ubrzava iz mirovanja do 100 km/h za 4,5 sekundi, baš kao i karavan BMW M340i xDrive.

Za razliku od (niže pozicioniranog) bavarskog modela, Švaba poseduje režim vožnje podesan za drift, koji opet karakteriše prisilno otvorena spojnica. Ranije nikada nije bilo snažnijih verzija s oznakom AMG, a ovaj mali segment trenutno pripada liftbeku s petoro vrata, onom koji nosi naziv Mercedes-AMG GT.

Polovina verzija ovog modela namenjenog evropskim kupcima poseduje sistem lakog hibrida EQ-Boost koji radi na naponu od 48V.

Sada to više nije dodatak motoru, već se radi o sistemu, bićemo slobodni da kažemo, naredne generacije, to jest onom integrisanom u devetostepni automatski menjač, na koji način je smanjen broj dodatnih kablova i komunikacionih kanala. U benzinskim šestocilindarskim motorima ovaj električni sistem dodaje 22 konjske snage i 250 njutn metara obrtnog momenta, dok kod opisanog dizela OM654M, vozač računa na još 20 „konja“ i 200 Nm. Karakteristično, sistem puno znači u prvim sekundama ubrzanja i funkcioniše kao deo start-stop mehanizma.

Na ovu temu toplo preporučujemo da pročitate članak o stavovima ondašnjeg direktora odeljenja za razvoj BMW-a Klausa Frojliha, koji je u doba Haralda Krigera kao šefa bavarske kompanije, govorio o besmislenosti oslanjanja na prvu generaciju lakih hibrida i najavljivao primenu tehnologije blagih hibrida onda kada se usavrši sistem druge generacije, onaj koji predviđa montažu električnog motora u menjačku kutiju.

Kriger je kasnije smenjen, a Frojlih kao jedan od kandidata za naslednika nije prošao, pa je zahvaljujući novom direktoru Cipseu (bivšem šefu proizvodnje BMW-a, što je mesto koje trenutno upotpunjava naš Milan Nedeljković), BMW pribegao implementaciji prve generacije lakog hibrida, opet kaskajući za švapskom markom.

Bilo kako bilo, početak prodaje nanovo osveženog kupea s viškom jednog para vrata Mercedes CLS u Evropi će započeti po sred leta, to jest u julu. Da kažemo i da je od 2004. godine, na adrese imućnih kupaca svuda u svetu, isporučeno više od 450 hiljada primeraka Mercedesa CLS-a. Ne možemo da odolima a da ne kažemo da je najznačajnije tržište za CLS, u prošloj godini bilo kinesko.

Prava pikanterija se krije u podatku da tamošnji uvodni Mercedes CLS 260 koristi jednoipolitarski benzinski motor koji je osmišljen isključivo da se udovolji mušterijama sa te teritorije.

AutoRepublika

(1435)