Zanimljivost dana: Japanski „Frankenštajn“ Mitsuoka

Japanska automobilska industrija je uvek bila specifična na svoj način, i razlikovala se od ostatka sveta. Kada kažemo tako nešto, ne mislimo samo na način na koji su proizvođači iz zemlje izlazećeg Sunca stekli ime i reputaciju po pitanju pouzdanosti ili kako su osvojili svet tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Takođe je nemoguće ne reći par reči na račun stila, pa mnogi smatraju da Honda ima „lice koje samo majka može da voli“, dok se Toyota plaši rizikovati i uvek baca sve karte na račun neutralnog dizajna koji će se dopasti starijim ljudima, mada s novim modelima i sve više liči na gore pomenutu Hondu.

Ali. Japan ima i svoju drugu stranu koju stranci verovatno ne vide. Tokom dana, ulice su prepravljene malenim kei automobilima i hibridima, a u noćnim satima domiiraju Nissan Skyline GT-R, Mazda RX-7 i Toyota Supra.

Takođe se mogu primeti i tjunirani kockasti modeli iz osamdesetih godina prošlog veka, performantni minivanovi i modeli firme kojoj posvećujemo ovu zanimljivost dana. Reč je o kompaniji Mitsuoka koja se već nekoliko decenija trudi da uspešno spoji klasični stil s modernom tehnologijom koju pozajmljuje od nekoliko različitih proizvođača.

Slično kao i svaka druga kompanija, Mitsuoku je osnovao čovek po čijem imenu firma i nosi ime, Susumu Mitsuoka. To se desilo 1968. godine u gradu Tojama, koji je udaljen oko 300 kilometara severoistočno od Tokija.

Kompanija je tokom prvih nekoliko decenija opstajala tako što je modifikovala i popravljala uvozne automobile. Čak i kada je popularnost japanskih četvorotočkaša eksplodirala tokom sedamdesetih godina, Susumu je nastavio da poštuje evropske luksuzne automobile, i to isključivo one iz Velike Britanije. Ukoliko pogledate priložene fotografije, videćete da većina modela Mitsuoke izuzetno liče na one sa Ostrva.

U svojoj dugogodišnjoj istoriji kompanija je isporučila svega 12.000 automobila, a najpopularniji od njih se zove Viewt. Reč je o malenoj limuzini koja se proizvodi na bazi Nissanovog modela March/Micra, ali je na prvi pogled jasno da je za dizajnersku inspiraciju poslužio Jaguar MkII. Doduše, tu se sličnost između dva modela završava pošto čak u najmoćnije izdanju Viewt isporučuje svega 98 konjskih snaga.

Spomenuti Susumu toliko poštuje Britance da je ova državala bila prva u kojoj je inostrani izvoz započeo 2016. godine i to maleni roudster na platformi Mazde MX-5.

Zanimljiv je i podatak da prema japanskom zakonu, da bi se neka kompanija smatrala proizvođačem, ona mora da samostalno razvije šasiju, a u slučaju Mitsuoke to se desilo tek 1996. godine. Tada je svetlost dana ugledao model Galue na bazi Nissana i iako je ponovo našao dizajnersku inspiraciju u Jaguaru, njegova mehanika je pravi „Frankenštajn“. Primera radi, Galue se može naručiti sa Nissanovim, Toyotinim, pa čak i Fordovim (i to V8) motorima. Svetlost dana je nedavno ugledao i model Buddy koji je po prvi put pozajmio stil od američkih terenaca i to konkretnije od Chevroleta Blazera. Pre nepunih pet meseci smo pisali o ovom radu.

Ipak, ako bi morali da tražimo jedan model koji je stavio Mitsuoku na mapu sveta, to je sigurno model Orochi. Proizvodio se na bazi Honde/Acure NSX u periodu od 2006. do 2014. godine, i mnogi su ga smatrali najružnijim svetskim superautomobilom. Potrebno je spomenuti da, iako je šasija bila Hondina, Orochi je pokretao Toyotin 3,3-litarski motor sa 225 konjskih snaga, dok je cena iznosila tek nešto više od 125 hiljada američkih dolara. Samo 400 jedinica je pronašlo vlasnike.

Bez obzira na sve kritike, Mitsuoka je trenutno deseti najveći japanski proizvođač i momentalno ima samo 45 radnika, dok je svaki model ručno sklapan. Čelnicima kompanije je jasno da će uvek postojati ona mala, ali verna grupa kupaca koja je spremna da potroši dodatne sume novca kako bi se razlikovala od ostatka sveta.

Slična situacija je i u Velikoj Britaniji koja je trenutno jedino inostrano tržište gde možete da kupite ovaj automobil. Za svaki automobil postoji dugačka lista čekanja, pošto ih Mitsuoka ne proizvodi sve dok ne dobije narudžbu, a čak i onda budući vlasnik može lično da izabere kakvu mehaniku želi.

Kao što smo spomenuli na početku priče, Japan može da bude veoma čudna država po pitanju voznog parka. Većina četvorotočkaša na putevima su domaće proizvodnje i potpuno predvidljivi po pitanju dizajna i mehanike, ali s vremena na vreme se pojavi neko ko deluje kao da je pao sa Marsa…

Zoran Tomasović

(12533)