Zanimljivost dana: Prodat američki mlazni automobil iz šezdesetih godina

Period pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama je protekao u znaku takozvane „jet“ generacije. Nju su obeležili novi avioni i rakete na mlazni pogon. Sve što je bilo povezano sa svemirom i putovanjem letilicama je bilo moderno, pa se takav trend proširio i na automobilsku industriju.

Nije teško zaključiti da su mnogi četvorotočkaši izgledali kao da su došli iz svemira, ali je dizajn bio samo jedna od karakteristike džet ere. Neki proizvođači su otišli toliko daleko da su čak razvili i postavili na ulice vozila sa turbinskim motorima koji su se činili kao budućnost industrije.

Najpoznatiji od njih je Chrysler Turbine koji nas danas vraća u period jednog sasvim drugog života. Od 55 proizvedenih jedinica, preživelo je samo devet, od čega su dva komada u rukama fizičkih lica. Onda možete zamisliti kakva se prašina digla kada se jedan od njih nedavno pojavio u prodaji na sajtu Hemmings.

Zapravo, Chryslerov model nije bio prvi takav četvorotočkaš, jer su i ranije postojali slični napori, a Rover Jet 1 se čak pojavio na trci 24 sata LeMansa 1963. godine i uspeo da završi na osmom mestu. Chrysler Turbine je bitan za ovu priču iz razloga što je bio najveći pokušaj da se turbinski automobil pojavi i u serijskoj proizvodnji.

Rad na njima je započeo još krajem pedesetih godina, a prvi primerci su isporučeni kupcima 1963. godine. Od samog starta je najavljeno da „kupci“ zapravo ne poseduju Turbine već da ga praktično samo iznajmljuju na određeni period testiranja, a u naredne tri godine, oni će preći preko 1,6 miliona kilometara, i biće voženi od strane 203 vozača u 133 američka grada.

Turbine je pokretao 130 konjskih snaga moćan motor koji se vrteo na čak 36.000 „obrtaja“ i maksimalnih 576 Nm obrtnog momenta, dok je jedini menjač u izboru bio trostepeni automatski. Prema zvaničnim informacijama iz tog vremena, ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je iznosilo dvanaest sekundi uz maksimalnu brzinu od nešto manje od 200 km/h.

Oni koji su imali prilike da ga voze su hvalili izuzetno udobnu vožnju bez vibracija, zatim niske troškove održavanja i potencijalnih popravki (pošto turbinski motor ima oko 80% manje delova nego tradicionalni klipni), kao i podatak da su mogli da koriste razne vrste goriva. Motor se pokazao startnijim u svim vremenskim uslovima.

Dok je mehanika svakako bila karakteristika koja je stavila Turbine u centar pažnje, ni njegov stil nije mogao da prođe nezapaženo. Dizajiran je u Americi od strane legendarnog Elvuda Endžela, ali se proizvodnja obavila u Italiji od strane čuvene stilske kuće Ghia.

Ključni razlog zašto Turbine nije dobio zeleno svetlo za serijsku proizvodnju je ležao u visokim troškovima proizvodnje, prema kojima bi Chrysler bio primoran da prodaje svaki primerak za 55.000 američkih dolara (oko 453.000 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti dolara) samo da bi bio na „pozitivnoj nuli“.

Samo devet jedinica je sačuvano dok su ostali poslati pod presu. Čuveni američki komičar i novinar Džej Leno poseduje jednog od njih, a kupio ga je pre nekoliko godina kada se zatvorio muzej nazvan Walter Chrysler. To je ujedno jedan od samo dva slučaja da se Turbine nalazi u privatnim rukama, a preostali primerak pripada Frenku Kelptcu u američkoj saveznoj državi Indijani.

Njegova istorija je veoma zanimljiva i nakon što je program ugašen 1966. godine, automobil je poklonjen Vilijamu Hari, inače vlasniku hotela i kockarnica širom Amerike, a ovaj ga je preprodao dvanaest godina kasnije Tomu Monaganu (osnivaču Domino picerija).

U njegovim rukama je ostao sve dok ga spomenuti Kelc nije kupio. Automobil tada nije bio u voznom stanju, iako je Kelc dobio još jedan agregat, ali je uspeo od Chryslera dobije tehnička rešenja zahvaljujući kojima je ponovo vraćen na puteve stare slave. Sudeći prema fotografijama priloženim u oglasu, Turbine je do sada prešao 40.688 milja (65.100 kilometara).

Nepoznato nam je koliko je novi vlasnik morao da plati za ovo zadovoljstvo, pošto cena nije spomenuta u oglasu, ali nema sumnje da je dobio automobil koji spada među najređe na svetu i privlačiće pažnju samom svojom pojavom. Iako Turbine nije doneo željene rezultate, Chrysler je nastavio da radi na turbinskim motorima sve do kasnih sedamdesetih godina, mada nijedan od njih otišao dalje od prototip faze.

AutoRepublika

(7956)