Zanimljivost dana: Da li ste znali da je i Chevrolet imao svoj Cadet?

Ili koji je prvi automobil s Mekfersnom na prednjoj osovini?

Opel Kadett je bez sumnje izuzetno velika ikona automobilske industrije. Daleko od toga da je doneo neku revoluciju ili da je modernizovao industriju, ali u 35 godina postojanja je pronašao preko 24 miliona, rekli bismo uglavnom zadovoljnih kupaca. Njegovo glavno tržište je naravno ono na evropskom kontinentu, a krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka se takođe prodavao i u Americi preko izložbeno-prodajnih salona marke Buick.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na Chevroletov pokušaj da napravi sopstvenog Kadetta. Pošto su oba brenda stizala iz General Motorsa, očekivanja se verovatno kreću u smeru da su „Jenkiji“ samo preuzeli nemački model i na njega stavili svoju značku, zajedno sa engleskim natpisom za kadete (to bi bio Cadet), ali kao što ćemo videti u ostatku priče američki Cadet je doneo tehnologiju koju mnogi koriste do današnjeg dana.

Chevrolet je dočekao Drugi svetski rat u relativno dobroj poziciji. U poslednjoj punoj godini proizvodnje (1941.) kompanija je prodala preko milion automobila, što je bilo najviše među 130 proizvođača koji su poslovali u tom momentu „preko bare“, ali je novi rat zaustavio civilnu isporuku, nakon što su političari naredili svima da se koncentrišu samo na vojnu opremu.

Dok su muškarci uglavnom ratovali na obe strane sveta, žene su odjednom postale ključna radna snaga i po prvi put počele da primaju platu. Neki od čelnika Chevroleta su došli do zaključka da, ne samo što će postojati velika potražnja za novih automobilima kada završi rat, već da će i pripadnice lepšeg pola igrati veliku ulogu u tome. To bi označilo da bi tipična američka porodica po prvi put imala više od jednog četvorotočkaša, ali istraživanja među ženama su rekla da one ne žele velike i glomazne proizvode već one kompaktnijih dimenzija koji su lakši za vožnju i parking.

Tokom tridesetih godina prošlog veka, neki automobilski proizvođači su već nudili male gradske automobile, ali uglavnom bez većeg uspeha. Pričamo o brendovima kao što su Crosley i American Bantam koji će brzo nestati sa tržišta. Ali sa spomenutim izmenama kod tipične američke porodice Chevrolet je zaključio da bi se razvoj kompaktnog automobila isplatio.

Rad na njemu je započeo još tokom ratnih godina od strane onih koji su ostali kod kuće. Među njima je bio i inženjer po imenu Erl Mekferson koji će da razvije čuvenu MacPherson opružnu nogu. Kao što je poznato, svaki točak se oslanja na vodeće, elastične i prigušne elemente, a Mekferson je bio prvi koji ih je sve spojio u jedan skup. Kasnije će takav sistem postati standard u automobilskoj insutriji, ali sredinom četrdesetih godina, kada je Chevrolet odobrio razvoj prototipa Cadeta, je još uvek bio novina.

Razvoj će trajati sve do 1947. godine. Pošto je tradicionalni Chevrolet iz navedenog perioda bio dugačak oko pet metara, novi Cadet nije smeo da pređe brojku od četiri metra dok bi ga cena od 1.000 američkih dolara (oko 14.466 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti) učinila jednim od najjeftinijih novih automobila u Americi.

Pokretao ga je 2,1-litarski benzinac u konfiguraciji sa šest linijskih cilindara koji je razvijao 65 konjskih snaga i omogućavao maksimalnu brzinu od zadovoljavajućih 120 km/h zahvaljujući težini od svega 900 kilograma. Jedini menjač u izboru je bio trostepeni manuelni.

Chevrolet je eksperimentisao i sa pogonom na prednje točkove, kao i sa motorom postavljenim pozadi, ali se na kraju odlučio za tradicionalnu konfiguraciju iz navedenog perioda, s pogonom na zadnje točkove uz motor postavljen napred. Iako je bio manji od tradicionalnih Chevroleta, Cadet je bio značajno udobniji i bolje se ponašao na putu zahvaljujući nezavisnom ogibljenju. Dizajn je takođe bio revolucionaran za svoj period i ostatak industrije će ga pratiti tek desetak godina kasnije.

General Motorsova analiza je pokazala da bi Chevrolet bio u stanju da godišnje proda oko 300 hiljada primeraka, ali kada je ideja došla do čelnika kompanije oni su je odbili. Ključni razlog je bio onaj da bi proizvodnja Cadeta koštala isto koliko i sklapanje većih automobila, a na njemu bi profit bio značajno manji zahvaljujući niskoj ceni.

Odluka se na kraju ipak pokazala ispravnom pošto je prodaja Chevroleta eksplodirala nakon što su debitovali prvi posleratni novi modeli. Istu odluku su donela i preostala dva američka giganta Forda i Chrysler, pa su svoje planirane kompaktne modele ugasili, i pre nego što su videli svetlost dana. Spomenuti Mekferson je napustio Chevrolet 1947. godine i prešao u Ford, a njegova tehnologija će prvi put biti viđena dve godine kasnije na modelu Ford Vedette za francusko tržište.

„Jenkiji“ će zavoleti kompaktne automobile tek krajem pedesetih godina, i to nakon prve veće recesije od ratnih godina. Veliku ulogu u tome je imao prvi takav moderni automobil Nash Rambler, koji je debitovao 1950. godine, a u naredenih desetak godina, tržište će se proširiti modelima kao što su Ford Falcon, Chevrolet Corvair, Plymouth Valiant, Studebaker Lark, Hudson Jet i mnogim drugim.

Posebno je zanimljiva priča spomenutog Corvaira, o kome smo ranije pisali, a sa bokser motorom postavljenim pozadi je bio jako inovantan i mnogi će reći da je nastao kao duševni naslednik Cadeta. Mada je potrebno reći da je bio dugačak 4,6 metara, čime je bio značajno veći od Cadeta, ali američki standardi o kategorijama automobila su uvek bili drugačiji od onih iz ostatka sveta. Chevrolet će takođe podržati prototip Cadeta sve do 1968. godine, kada je uništen iz nepoznatog razloga.

Teško je zaključiti prema današnjoj situaciji, ali General Motors je nekada bio među najinovantnijim kompanijama na svetu, i priča o ovome zanimljivom prototipu to potvrđuje. S druge strane, jedna stvar se nije promenila kod najvećeg američkog proizvođača, a to je podatak da je profit uvek bio na prvom mestu.

Zoran Tomasović

(450)