Od kakvog je uticaja mraz na pritisak vazduha u gumama?

Kada obezbedimo da pritisak (najčešće) vazduha u pneumaticima bude precizno, i u skladu s instrukcijama proizvođača odmeren, kao nagradu ćemo imati automobil koji je predvidivog ponašanja na drumu, i na kom će gume biti trošene ravnomerno. Pritisak je veoma važan i u kontekstu energetske efikasnosti, odnosno težnje da se što manje goriva potroši za istu prevaljenu distancu. Pa opet, čak ni ova priča nije jednoobrazna, već u sebi krije i neke nijanse…

Iskusni i radoznali vozači znaju da je svaki proizvođač obezbedio nalepnicu montiranu s unutrašnje strane B stuba, blizu levog „buta pilota“. Na njoj su istaknuti željeni parametri vezani za pritisak vazduha u gumama, zavisno od dimenzije pneumatika koje su montirane na vozilu.

Poznato je da savremeni automobili predviđaju montažu točkova više različitih gabarita, zavisno već od preferencija i finansijske moći kupca. Zato je prvo što se treba ustanoviti da se uporede dimenzije guma na točkovima s onima iz nalepljene specifikacije preporuka. Nije redak slučaj da su različite dimenzije guma razbacane po osovinama, pa i preporučeni pritisak u gumi varira spram toga. To je posebno izraženo kod premijum proizvođača i njihovih moćnijih  modela. Međutim, sve i ako ste vlasnik nekog starijeg primerka, pa je vihor vremena učinio bledom slova i brojeve na nalepnici, Bogu hvala na globalnoj mreži, pa su informacije dostupne lako i brzo.

Takođe, svako ko se ikada našao iza obruča upravljača, sigurni smo da zna da će guma s niskim pritiskom ili čak i bez vazduha, izuzev ako se ne radi o ranflet pneumaticima koji omogućavaju kretanje u ograničenim uslovima (u smislu brzine kretanja i dužine distance), što je već neka druga tema, u trenutku doneti more nelagoda. Automobil tada troši više goriva, pneumatik se brže i neravnomerno troši…

Međutim, ono što je još daleko bitnije, automobil se osetno teže kontroliše, pa se u ekstremnim uslovima može dogoditi i pucanje strukture pneumatika ili čak i samog naplatka, što opet može imati dramatične posledice po bezbednost saobraćaja. U tom smislu, neodgovorni vozači koji ne brinu o stanju pritiska u gumama, bi se mogli sankcionisati, i da to bude razumno i smisleno kao ozbiljni prekršioci propisa, pa se kao neophodnost nameće konstantna potreba merenja pritiska vazduha u gumama, što posebno dobija na značaju tokom zimskih meseci, s velikim brojem dana kada živa u termometru ume da padne podebelo ispod nule.

Nasuprot dobroj praksi i željenom stanju stvari u saobraćaju, velika većina domaćih vozača nema u sebi čak ni toliko smisla i osećaja odgovornosti da bi s vremena na vreme izvadila manometar iz prtljažnika, ili svratila do benzinske pumpe, kako bi proverila stanje pritiska u gumama. Dešava se da se gume pumpaju prilikom sezonske zamene, a da se prva naredna provera vrši ponovo kod vulkanizera, kome tako poveravamo svoju bezbednost u mnogo većoj meri nego što je to razborito.

Ne samo što gume iz mnogo razloga mogu ispustiti (i ispuštaju) vazduh, već se i pritisak u pneumaticima menja zavisno od spoljne temperature vazduha. Mnogi ljudi zaboravljaju na jednostavnu, još uvek školsku, moglo bi se reći, zajedničku istinu: gas kojim se guma puni kompresuje se pod uticajem niskih temperatura, značajno smanjujući pritisak u istom. Veruje se da svaki pad temperature vazduha od pet stepeni Celzijusa na termometru, garantuje niži pritisak vazduha u gumi za oko 0,1 bar. Dakle, pre neki dan je na Kopaoniku bilo ispod -10 C, a u Beogradu dobrih petnaestak stepeni više. Da ne pominjemo razlike u temperaturi početkom aprila i u sred januara kada se dešava eventualno putovanje u najhladnije predele. Budite slobodni da svako izvede matematiku za sebe…

Na temperaturama koje su karakteristične za, recimo januar i februar, guma koja je poslednji put napumpana tokom leta, može izgledati čak i „probušeno“, iako to nije bio slučaj. Zato bi trebalo često meriti pritisak u gumama, na primer jednom mesečno i pre svakog daljeg putovanja. I to treba činiti nezavisno od sistema za nadzor pritiska u pneumaticima koji su postali svakodnevica u serijskoj opremi savremenih modela.

Čak i kod najmodernijih sistema koji prate stanje u svakom točku ponaosob, i s izmerenim pritiskom u svakom od njih, dolazi do kašnjenja u prenosu alarmno niskog pritiska, s jedne strane, a neki senzori su i nedovoljno osetljivi, kao oni na primer, na modelu Mitsubishi Pajero Sport, koji su se oglasili tek kada je pritisak u jednoj gumi pao na 1,3 do 1,4 bara, iako je propisani parametar trebalo da bude na nivou od 2,4 atmosfere, prenose ruski novinari. Pa čak i kada dobijete obaveštenje, upozorenje, koliko vas će momentalno rešiti problem, a koliko njih će pomisliti „može to ovako još koji dan“?

Sve u svemu, vožnja zimi je jedno vaskoliko iskušenje, kako za vozača tako i za našu mehanizaciju. Kako da umanjimo rizik od nezgode, briga je svakog vozača ponaosob, i u tom duhu ne propuštajte da redovno vršite kontrolu stanja guma na vašem automobilu. Pa ni vi ne obuvate mokre cipele ujutru, već nakon hoda po snegu, pri sledećem izlasku sigurno obratite pažnju da li je obuća u međuvremenu osušena, zar ne?

AutoRepublika

(4757)