U današnja vremena kada svaki ozbiljniji automobilski proizvođač pruža električne četvorotočkaše, ili barem aktivno radi na njima, često se pokreće pitanje čuvenog modela iz devedesetih godina prošlog veka EV1, razvijenog od strane General Motorsa. Čak i veliki Ilon Mask nije krio da mu je ovaj revolucionarni američki automobil bio inspiracija kada je osnovao Teslu, a o njemu smo pisali u nekoliko navrata.
Preporučujemo originalno izdanje gde smo detaljno analizirali razloge zašto nije zaživeo, a ukratko spomenućemo da je ključnu ulogu igralo to što su troškovi proizvodnje bili visoki, a tu je bio i spor razvoj baterija i slabo interesovanje publike u vreme kada je benzin „preko bare“ bio izuzetno jeftin.
U periodu od 1996. do 2002. godine, najveći američki proizvođač je na puteve plasirao 1.117 jedinica, a kada je projekat ugašen, gotovo svi su povučeni sa ulica i poslati pod presu. Oko dvadesetak primeraka je donirano raznim muzejima, institucijama i fakultetima za proučavanje tehnologije, dok se samo jedan nalazi u privatnim rukama.
U vreme kada je General Motors naredio povlačenje, taj konkretni EV1 se nalazio u posedu čuvenog reditelja Francisa Kopole, a danas pripada poznatom komičaru i novinaru Džeju Lenou. Pre nekoliko meseci smo pisali i da se jedan primerak nalazi u javnoj garaži u gradu Atlanti (savezna država Džordžija) i da je verovatno pripadao lokalnom fakultetu koji ga je zapostavio.
Na sajtu „Drive“ se nedavno pojavila priča o izuzetno očuvanom primerku koji se nalazi u hangaru nekog od fakulteta, ali novinar nije bio voljan da otkrije konkretnu lokaciju. U prošlosti bi takve modele mladi (m)učenici rastavljali da bi ih proučili, a zatim slali pod presu.
Nije bilo retkost ni da iz izvezu na javne puteve, pa je General Motors bio primoran da opozove neke primerke i zapravo ih oduzme, pošto nisu poštovani svi aspekti potpisanog ugovora. Ali, u ovom slučaju EV1 deluje kao da je tek sišao sa proizvodne trake i možemo pretpostaviti da je reč o jednom od poslednjih modela koji verovatno nije bio mnogo vožen.
Takođe nam se čini da učenici na fakultetima nisu provodili mnogo vremena analizirajući ga, mada je otvorena i mogućnost da je reč o nekoj uglednoj i privatnoj instituciji gde se više ceni kvalitet nego kvantitet. Osoba koja je uslikala fotografije radi za, nama nepoznati fakultet i kaže da ovaj automobil nije video Sunce poslednjih desetak godina, što verovatno objašnjava zašto je još uvek u fantastičnom stanju.
Nadamo se samo da će jednog dana biti doniran nekom muzeju ili instituciji gde će svi moći da uživaju u tome što ga vide uživo. Jer, zaista bi bilo šteta da tako redak četvorotočkaš skuplja prašinu u nekom hangaru.
AutoRepublika
(344)
