Da li se sećate doba u kom je Opel bio u „vrh vrhova“?

Ne želim da uvredim kolegu Grozdana, iako je često kritičan prema mom omiljenom brendu Fordu, ali Opel danas proizvodi neverovatno dosadne automobile. Ne sumnjam da su pouzdani, možda i dizajnerski privlačni, ali ruku na srce mora se priznati da nijedan od njih neće privući pažnju svima onima kojima „benzin teče kroz vene“. Sećate se one priče kako „Ford postoji samo da Opel ne bi bio najgori auto“? E, pa Ford se barem može pohvaliti Mustangom, Raptorom, GT-om, Focusom ST i mnogim drugima modelima visokih performansi.

Hajde da priznamo još jednu bolnu istinu, a to je podatak da je Opel prolazio kroz najbolje periode u svojoj istoriji kada je nad njim gazdovao General Motors. Na sajt AutoRepublike uskoro stiže priča o triju modela iz šezdesetih godina sa V8 motorom, a ako želite nešto modernije, samo pogledajte limuzinu sa priloženih fotografija.

Da li će Peugeot-Citroen grupacija ikada odobriti da jedan Lotus modifikuje neki model Opela s četvoro vrata, i to na takav način da bi ovaj dostigo maksimalnu brzinu od 283 km/h?

Ok, mislim da sam dovoljno „pecnuo“ kolegu Grozdana da se možemo vratiti priči o samom automobilu. Prodavao se pod nekoliko različitih oznaka, od čega su najpoznatije Opel Lotus Omega, Vauxhall Lotus Carlton, Lotus Omega i na kraju Lotus Carlton, ali generalna ideja je ista.

Reč je o Opelu Omegi prve generacije koji se takođe u Velikoj Britaniji prodavao kao Vauxhall Carlton, a zatim je usledila lista modifikacija sa ciljem da se napravi jedna od najbržih limuzina na svetu. Ključna izmena se odigrala ispod haube, gde su britanski inženjeri povećali zapreminu sa 3,0 na 3,6 litara, a zahvaljujući turbo punjaču snaga je skočila na čak 377 „konja“ i maksimalnih 568 Nm obrtnog momenta.

Jedini menjač u izboru je bio šestostepeni manuelni preuzet iz modela Chevrolet Corvette ZR1 koji je prenosio snagu na zadnje točkove. Carlton se u svoje vreme mogao pohvaliti impresivnim performansama, pa je ubrzavao iz mirovanja do 100 km/h za 5,1 sekundu uz maksimalnu brzinu od 283 km/h. Naravno, Lotus je modifikovao i kočnice, šasiju i ogibljenje i Carlton se pokazao izuzetno, ne samo na pravcu već i u vožnji na stazama.

Međutim, iako je dobio fantastične ocene medija, cena od čak 106 hiljada nemačkih maraka u vreme recesije se pokazala previsokom. Od 1990. do 1992. godine, Lotus će modifikati samo 950 jedinica i to 650 od strane Opela i preostalih 320 od Vauxhalla.

Ovaj konkretan primerak koji možete da vidite na priloženim fotografijama je tek drugi proizveden za nemačko tržište. Aukcijska kuća Bonhams kaže da je broj šasije 0002D (slovo „D“ označava Deutschland, to jest Nemačku) i da je proizveden u junu 1990. godine.

Tokom prve dve godine je uglavnom korišćen za promocije, uključujući i pojavljivanje na Salonu automobila u Parizu, a prvog privatnog vlasnika, Carlton je pronašao tek 1993. godine. Bio je to nemački građanin Herbert Šnajder i u njegovom vlasništvu je proveo desetak godina. Zatim se na kratko nalazio u Francuskoj, a u poslednjih 12 godina je u Belgiji. Na satu trenutno stoji brojka od 103.000 kilometara.

Carlton je danas izuzetno poželjan automobil, a rana proizvodnja ovog primerka ga čini još vrednijim. Eksperti smatraju da će novi vlasnik morati da plati između 60 i 80 hiljada evra.

I tako, bio jednom jedan Opel…

Zoran Tomasović

(20658)