Zašto je perfekcionizam kontraproduktivan kod čišćenja zavejanog vozila?

Mi u gradovima ćemo uskoro i da zaboravimo kako to izgleda kada padne sneg, a spremamo se za „na put“. Neće to biti zbog toga što smo svi vlasnici garažnog prostora, već ponajpre iz razloga što onih pravih, radosnih i belih padavina nema, evo kao što vidimo, čak ni u januaru. Ali, oni srećniji imaju prilike da odu na planine gde sneg još uvek nije toliko redak da bi bio zakonom zaštićen, a samim tim i da se suoče sa potpuno zavejanim automobilom koji je nužno očistiti pre početka putovanja, ma koliko kratko ono bilo.

Odmah da kažemo, mada je jasno još počev od naslova: nemojte se truditi da zadnji gram snega skinete svojeručno s automobila. To nije neophodno, a na iole duži rok, može doneti i veće štete. Evo zašto.

Nećemo se posebno baviti time, ali možemo prvo da podsetimo da nije loše, zavisno od „debljine“ mraza i dužine vremena koje će naš automobil provesti napolju, da je važno startovati motor i omogućiti dopunu akumulatora, kako ne biste ostali i bez električne energije toliko neophodne za početak i posebno prve kilometre putovanja. Ali to je neka druga tema.

Većina vozača u svom ljubimcu već ima „uskladištenu“ neku spravu poput metlice, brisača, briska, nežne ili grublje četke koje su se pokazale kao „penicilin“ za sneg na karoseriji. Takođe, većina njih će svoje oružje upotrebiti na pravi način, i skinuti ogromnu glavninu snežnih naslaga s vozila, odlučnim ali i nežnim pokretima. Međutim, biće i onih koje će tri znoja obliti kako bi i poslednji gram smrznute vode skinuli s karoserije. Viđali smo takve „čistunce“ da su bezmalo boju skidali s vozila ne bi li se rešili i ideje da je nekada sneg bio tu.

Ne treba biti psihoterapeut, niti nešto posebno školovan kako bi se prepoznao Nadalov sindrom (šaljivo ime za opsesivno-kompulsivni poremećaj – svaka čast majstoru s reketom!), ali ti likovi potencijalno čine štetu svom automobilu. Suština je da je sneg, kao što rekosmo, ništa drugo do smrznuta, kristalizovana voda. Jeste, voda je, a voda nema tvrdoću jednog dijamanta. Pa ipak, ivice kristala, iako relativno meke, opet mogu biti dovoljno rigidne da bi nanele plitke ogrebotine farbi na vozilu.

Ako se ovaj eventualni opsesivno-kompulsivni poremećaj ne tretira na stručan način, nego se navika neandertalskog čišćenja snega nastavi, oštećenja boje na karoseriji se mogu nagomilati i postati vidljiva i golim okom posmatrano. Mikro ogrebotine se grupišu, a dalji uticaj atmosferskih prilika ih može učiniti dubljim i pogubnijim.

Pored toga što mikro ogrebotine slabe zaštitni sloj farbe na karoseriji, one dovode do toga i da boja na vozilu matira, pa ono onda poprimi neželjeni izgled oldtajmera, iako mu je krštenica (čitaj saobraćajna dozvola) s nekim baš taze datumom.

Dakle, izbor je na vama. Možete, ali i bolje nemojte da ofanzivno i preagresivno mlatarate metlom po karoseriji, kada i dočekamo jednog dana da padne sneg. Dovoljno je očistiti glavninu naslaga s vozila, a dozvoliti onim manjim, sitnim ostrvcima preostalog snega da se otope tokom vožnje ili da otpadnu sama s vozila. To nikako ne znači da treba dovoditi sebe i druge učesnike u saobraćaju u opasnost od „naknadnih padavina sa samog automobila“, ali ne treba ni težiti savršeno očišćenoj karoseriji.

Dakle, iako voda nikada ne može biti tako tvrda kao dragi kamen, ne zaboravite da narodna umotvorina, ne bez razloga glasi: „Tiha voda breg roni.“

AutoRepublika

(1637)