Zanimljivost dana: Porsche C88 – nepoznata limuzina za Kinu
Kina je danas najveće automobilsko tržište na svetu sa godišnjom isporukom vozila koja se približava cifri od čak 30 miliona jedinica. Gotovo svaki ozbiljniji proizvođač, pridaje ogroman značaj nastupu na istom i to čini preko sopstvenih divizija, kao i putem sklapanja partnerstskih odnosa, odnosno zajedničkih poduhvata s već poznatim kineskim kompanijama.
Međutim, pre tridesetak godina je najmnogoljudnija država na svetu bila još uvek ona u kojoj proizvođači nisu želeli da gube vreme. Početkom devedesetih godina prošlog veka, političari Kine su pozvali sve inostrane proizvođače da izlože svoje modele i obećali finansijsku asistenciju.
Pobednički automobil bi zatim ušao u serijsku proizvodnju od strane domaće kompanije First Automotive Works (FAW). Porsche je bio jedna od dvadeset kompanija koje su prihvatile izazov i u roku od četiri meseca je razvio prototip model C88. Prototip je dobio ime po slovu „C“ za Kinu („China“ na engleskom jeziku) i broju „88“ po oznaci za koju u Kini važi verovanje da priziva sreću.
C88 je delovao sasvim suprotno od onoga šta je publika očekivala od Porschea. Kompaktna limuzina je bila dugačka tek nešto više od četiri metra, a pokretao je 1,1-litarski motor sa 48 „konja“. Snaga se prenosila na prednje točkove preko četvorostepenog automatskog menjača. C88 je pružao sasvim očekivane performanse za takvu zapreminu, pa je ubrzanje do 100 km/h iznosilo 16 sekundi uz maksimalnu brzinu od 160 km/h.
Najveći šok je svakako bio u vezi sa dizajnom, pa je umesto sportskih linija, C88 je delovao kao jeftini proizvod iz istočne Evrope. Plastični crnci branici i 15-inčne felne su kompletirale impresiju, a po uzoru na tadašnji zakon Kine, koji je dozvoljavao samo jedno dete u porodici, Porscheov model je imao i jedno takvo sedište pozadi.
Potrebno je spomenuti da na sedanu C88 nije viđena niti jedna oznaka nemačke firme. Premijera je usledila u novembru 1994. godine na Salonu automobila u Pekingu.
Obraćajući se posetiocima na kineskom jeziku, predsednik kompanije Vendelin Vajdeking je izjavio da postoji i potencijal za heč, karavan, pa i manji krosover. Pored spomenutog motora s 48 konjskih snaga iz prototipa, ponuda bi se zasnivala i na moćnijoj verziji od 68 „grla“ kao i na većem 1,6-litarskim dizelom. C88 je pružao i ABS kočnice i vazdušne jastuke, što je u navedeno vreme bilo neverovatno za takav automobil.
Kineske vlasti su zatim preuzele automobil i sprovele višemesečno testiranje zajedno sa Porscheovim inženjerima. Iako je C88 dobio relativno dobre ocene, plan je na kraju otkazan zbog čega je oštećen, ne samo Porsche već i Mercedes, Ford, Chrysler i mnogi drugi proizvođači koji su debitovali sa sličnim modelima. C88 je vraćem Porscheu, a do današnjeg dana se nalazi u muzeju u Nemačkoj.
Ipak, ako pogledamo kako se kinesko tržište kasnije razvijalo, ne možemo da ne primetimo veliku ulogu Porschea u gotovo svakom automobilu. Možda C88 nije uspeo u svojoj nameri, ali nema sumnje da je nemačka firma igrala veliku ulogu u nastanku današnje imperije …
Zoran Tomasović
(3001)
Prednja svjetla veoma podsjećaju na Ford Fokus, zadnja na Lančiu Delta.Unutrašnjost opet naginje na Ford Ka. Čudan auto, veoma.?
Mislio si Lybru? Secam se ovog auta u vreme kada je predstavljen. Medjutim, interesantno je da je on predstavljen pre ijednog od ovih koje spominjes. Izgleda da je bio zanimljiviji drugim dizajnerima nego Kinezima.
Da.
Ovaj auto je predstavljen 1994. i bio je pokusaj evropljana da motorizuju Kinu i odvoje je od bicikla. A gde su sada Kinezi!!!
Jedan podatak: Shenzen je grad od 12,5 miliona ljudi (metro podrucje 23 miliona), jedan od tehnickih i tehnoloskih centara sveta. A 1980. je bio ribarsko naselje od 30,000 ljudi. Sa 30,000 na 12,5 miliona za 40 godina!!!
Ferdinand Pin je prilikom predstavljanja Santane za Kinu pocetkom devedesetih rekao:“Skinucemo Kineze sa bicikala!“Nemacka saradjuje sa Kinom i masno zaradjuje.Kada neko spomene Kineze u losem kontekstu,prvo u odbranu staju Nemacki politicari.
Lada
Slicnost nije slucajna ,Porsche je dobrih dve decenije imao saradnju sa Rusima.(Pro)davao im je i inzinjering i dizajn
Meni je ovde zanimljivo koliko je čist dizajn unutrašnjosti, i kako nema ni malo mesta za ostavljanje sitnica za na dohvat ruke. Mislim slažem se ja da mi sada imamo gomilu krša koji nosimo, ali mislim da i tada je trebalo mesta za ostavljanje stvari.
I majku mu šta je Zastava radila tih godina?
Zastava je placala Porscheu razvoj kabrio verzije, ali to je bilo mnogo ranije – osamdesetih godina, u isto vreme kada je Porsche razvijao komponente (ne secam se vise motor ili menjac ili oba) za Ladu Samaru i motore za originalnu Seat Ibizu. Pri cemu treba imati u vidu da Porsche ima odeljenje (Porsche Engineering) koje se bavi razvojem za druge. To odeljenje je izmedju ovih koje sam vec naveo i gore opisanog C88, radilo na razvoju motora za Volvo, Harley-Davidson, kompletnog vozila prve generacije Opel Zafire itd. A u vreme ovog Porschea (1994), pa vec znamo sta smo radili, cime… Pročitaj više »
Baš je lepa unutrašnjost!
Eh sad, pa da su mogli sami napraviti onda ne bi trazili od zapadnih proizvodjaca da im prave ovakve prototipe. Ako trazis od Porschea da ti napravi narodni auto sa niskom cenom – naravno da ce ti soliti pamet i debelo naplatiti za to.
Zanimljivo je da i dan-danas veliki broj firmi u Nemačkoj radi razvoj softvera za kinesku auto-industriju a vrednost tih poslova se meri milijardama dolara godišnje (koje Kinezi plaćaju Nemcima). U pitanju su recimo razni drajveri i upravljački programi za sisteme komforne elektronike-Kinezi mogu da razviju ili prekopiraju hardverski deo ECU, ali u softveru i dalje nemaju dovoljno dobre programere i odlučili su se da dok sami ne dostignu dovoljan nivo tu uslugu kupe tamo gde misle da se to radi najbolje u svetu-u Nemačkoj…
Kinezi su godinama privlacili strane firme i snimali njihovu tehnologiju.Kad su je osvojili i poceli da rade svoju onda mogu da ucenjuju ceo svet.Na autu samo promeni migavac i branik i zastiti kao svoj brend a pritom pogon za delove ostaje isti.Pametni ljudi misle na buducnost za razliku od nasih koji misle kolko vise da sebi nakradu