Prodaje se prototip italijanskog Forda Falcona

Ford Falcon je po mnogim karakteristikama bio jedan od najvećih uspeha za američkog proizvođača vozila. Iako je najveću slavu stekao u Australiji, gde se proizvodio sve do nedavno, Falconova karijera je započeta u Americi, davne 1960. godine. To je bio prvi Fordov kompaktni automobil.

Već prve godine je prodato preko 435.000 primeraka, što je tada bio rekord za neki proizvod u premijernom dvanaestomesečnom periodu, a do današnjeg dana će ga oboriti samo jedan automobil, i to onaj koji je delio Falconovu platformu – Mustang. To ne znači da nije bio bez mane, pa su se mnogi žalili da je previše dosadan po pitanju stila, opreme i performansi, ali dok se dobro prodavao, niko nije obraćao pažnju na kritike.

Ipak, nakon što je počeo da gubi prodajni rat protiv modernijeg modela iz Chevroleta, koji se konfuzno zvao Chevy II, Ford je odobrio razvoj poželjnijih verzija, kao što su Sprint sa V8 motorom i nešto luksuzniji Futura. Jedan od primeraka je poslat i u Italiju u samostalnu dizajnersku kuću Carrozzeria Ghia i od njih zatraženo da primene „magiju“ koja bi učinila Falcon popularnijim.

Prototip takvog modela će se uskoro naći na aukciji koju organizuje čuvena kuća RM Sotheby, zajedno sa Chevrotetom Camarom, inače modifikovanim od strane još jedna italijanske stilske kuće Frua, o kojoj smo pisali ovde.

Ghia je uradila većinu posla 1964. godine, a prerađeni četvorotočkaš je debitovao na Salonu automobila u Torinu, održanom iste te godine. Italijani su iskoristili znanje stečeno na prethodnom modelu Fiata nazvanim 2300 Club, pa je konačan proizvod delovao izuzetno evropski i malo ko bi uspeo da primeti bilo kakvu sličnost sa američkim rođakom.

Prednji deo sa udvojenim farovima je veoma sličan onima koje ćemo kasnije videti na modelu Fiat Dino, dok je zadnji deo stilizovan sa veoma dugačkim krovom, tako da se konfiguracija može nazvati i kao „fastbek“ stil.

Mnoge fotografije pokazuju da je i Fordova bratska divizija Mercury radila na takvim dizajnerskim linijama na modelu Comet, ali nijedan od njih nije ugledao svetlost dana. Pretpostavićemo da se stil verovatno činio previše radikalnim, iako pogledom na priložene slike, dolazimo do zaključka da je zapremina prtljažnika bila impresivna.

Falcon je pokretao V8 motor zapremine 260 kubnih inča (4,3 litre) sa 164 konjske snage, a isti agregat će kasnije biti ponuđen i u serijskom Mustangu.

Ghia se nadala da bi se urađeni posao mogao dopasti Fordu i na taj način dobiti dodatne modele na razvoj. Iako je Ford odbio italijansku verziju Falcona, Ghijin rad je očigledno oduševio nekoga u Detroitu pošto su Amerikanci kupili ovu stilsku kuću 1970. godine i u njihovim rukama je do dašanjeg dana, iako više ne posluje pod tim imenom.

U svakom slučaju, nepoznato je zašto Ghia nije uništila ovaj prototip model nakon testiranja, a trag mu se izgubio sve do 2002. godine kada ga je na aukciji kupio čovek po imenu Denis Mitosinka. Automobil je i dalje u originalnom stanju i ne pokazuje mnogo znakova nepažnje, iako na satu stoji cifra od 73.389 milja (117.422 kilometara), mada se definitivno može primetiti da je star više od pet decenija.

Jedini deo na Falconu koji nije ugrađen direkno u fabrici jeste klima uređaj pa ćemo pretpostaviti da su nekom od prethodnih vlasnika dosadila vrela leta.

Nadmetanje na kom će RM Sotheby ponuditi ovog lepotana, se održava krajem meseca, a eksperti smatraju da će novi vlasnik morati izdvojiti oko 40.000 dolara za ovog italijanskog Amerikanca.

AutoRepublika

(231)