Električni automobili su odgovorni za značajno manju emisiju ugljen-dioksida nego što se verovalo

U poslednjih nekoliko godina postavlja se opravdano pitanje – koliko su zapravo električni automobili dobri kada je reč o emisiji štetnih gasova? Naravno, ovo su vozila sa nulta emisijom, ali su proces proizvodnje i materijali koji se koriste pre svega za baterije pravili nedoumice. 

Potražnja za električnim automobilima je sve veća, a kako se nekoliko evropskih država sprema da uveća subvencije za kupovinu baterijskih modela možemo očekivati ogroman rast prodaje istih. Šta više, to se posebno iščekuje u Nemačkoj, gde je vlada odobrila čak 10.000 evra finansijske podrške za kupovinu EV modela.

Studija konsultantske kuće PvC ukazuje da će električni automobili srednjeg dometa (oko 300 km), već od 2024. godine koštati koliko i njihovi tradicionalni SUS parnjaci. No, često se postavlja pitanje u vezi sa pravom količinom emisije ugljen-dioksida kod električnih vozila.

Tako je istraživanje Ifo instituta ukazalo da je Tesla Model 3 sa dva elektromotora imao veću emisiju CO2 od Mercedesa C220 sa dizel agregatom. Prema ovoj studiji Teslin automobil je emitovao između 150 i 180 grama po pređenom kilometru ugljen-dioksida, dok je Mercedesov model izbacivao 141 g/km ovog gasa.

No, ovo istraživanje poprilično je ignorisalo da je sve veći udeo električne energije iz obnovljivih izvora, kao i da se sve više vlasnika EV modela odlučuje za instaliranje solarnih ploča, a da se tako dobijena energija dalje koristi za punjenje električnog automobila.

Poslednja studija koju su uradili naučnici na Tehničkom univerzitetu u Ajndhovenu ukazuje da su električna vozila odgovorna za značajno manju emisiju ugljen-dioksida. Prema njihovim saznanjima, EV modeli tokom celog svog života, uključujući i proces proizvodnje baterija, emituju značajno manje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Tako se iznosi podatak da je Tesla Model 3 odgovoran za 91 gram CO2 po pređenom kilometru, dok je Mercedes C220d ubeležio čak 260 g/km. U prevodu, ovaj električni sedan emituje čak 65% manje pomenutog gasa od nemačkog automobila.

Studija je uključila proizvodnju oba modela (čak i baterije). Prema istraživanju, proizvodni proces električnog vozila je značajno štetniji po okolinu nego kod tradicionalnih automobila, ali je Tesla Model 3 sve to anulirao nakon 30.000 pređenih kilometara zbog nulta emisije štetnih gasova prilikom eksploatacije.

Tako je i sa manjim modelima. Naučnici sa Tehničkog univerziteta iz Ajndhovena ustanovili su da Volkswagen e-Golf emituje 78 g/km CO2, dok hibridna Toyota Prius beleži čak 168 g/km. Tako je prema njihovim zaključcima, električni Golf potpuno poništio kompletnu emisiju gasova koja je nastala tokom njegove proizvodnje već nakon 28.000 pređenih kilometara.

Autori ovog istraživanja ukazuju na drugačiji pristup ovom problemu, jer su dosadašnje studije uzimale za bazu podatke švedskih naučnika iz 2017. godine koji su tvrdili da se za proizvodnju jednog kWh kapaciteta baterije utroši 175 kilograma CO2! Istraživači iz Ajndhovena veruju da su ovi podaci zastareli i da je proces proizvodnje baterija otada značajno napredovao.

Šveđani su ponovo izvršili istraživanje prošle godine i zaključili da je potrebno 85 kg CO2 za proizvodnju jednog kWh kapaciteta baterije. Šta više, poslednji podaci ukazuju da je moguće da je ta brojka pala na 75 kg pomenutog gasa po kWh.

Električni automobili će trajati duže, obnovljivi izvori energije sve bitniji za baterijska vozila

Autori pretpostavljaju da će vozila sa nulta emisijom štetnih gasova sada imati duži radni vek, uključujući i baterije. Nekadašnja istraživanja navodila su da će baterija imati rok trajanja od nekih 150.000 pređenih kilometara, no naučnici iz Ajndhovena uvereni su da će moderne baterije bez većih problema izdržati i 250.000 kilometara. Naravno, dugotrajnost jednog automobila zavisi od mnogo faktora, a isto se odnosi i na bateriju, odnosno na način kako se ona puni.

Istraživanje ukazuje da će ekološka vrednost električnih automobila biti još veća u bliskoj budućnosti, kada i energija iz obnovljivih izvora bude zauzimala veći udeo. U narednim decenijama zemlje članice EU polako će okretati leđa termoelektranama, dok će biti sve više električne energije koja će se dobijati od vetra i Sunca.

Jasno je da se stvaraju novi uslovi, te da će tehnologija punjenja baterija električnih vozila, kao i proces proizvodnje iste napredovati u bliskoj budućnosti. Velike promene u automobilskoj industriji se upravo dešavaju.

AutoRepublika 

(860)