Cannonball Run ima novog rekordera

Sigurno smo svi čuli za legendarnu trku koja se nekada vozila od strane amaterskih vozača, i čija je ruta bila od jedne do druge obale u Sjedinjenim Američkim Državama. Čak i ako niste čuli za nju, onda ste sigurno gledali filmove iz osamdesetih godina prošlog veka, kao što su Cannonball Run i Gumball Rally, gde je praćena identična formula. Organizator ove trke je bio profesionalni novinar Brok Jets, a prvi put su takmičari krenuli u akciju, u maju 1971. godine.

Poslednja zvanična trka je vožena osam godina kasnije, a vremenom, pokušaje da se nadmaše drugi automobili je zamenilo trkanje sa vremenom. To znači da cilj više nije bio stići do željene lokacije pre drugih automobila, već nadmašiti ranije postavljeni vremenski rekord.

Kako stvari stoje, imamo nove šampione, a reč je o timu Arni Toman i Dag Tabat koji su prešli distancu dugačku 4.506 kilometara, i to od gradova Njujork do Los Anđelesa za 25 sati i 39 minuta. Dosadašnji zvanični rekord je držao čovek po imenu Fred Ašmor, a on je samostalno prešao istu distancu u iznajmljenom Fordu Mustangu za 25 sati i 55 minuta.

Ovo nije prvi put da Toman i Tabat ruše rekord, a prethodno su to uradili u novembru prošle godine, kada su se našli za volanom Mercedesa E63 AMG. Nemački sportista je u međuvremenu uništen pa je tim modifikovao Audi S6 pred novi poduhvat. Pored moćnijeg agregata, S6 je dobio i rezervoar zapremine 170 litara, a prednji branik i maska hladnjaka su podešeni da liče na Ford Taurus, inačne omiljeni izbor američkih policajaca. Na taj način, nemački sportista je iz daljine izgledao kao presretač na autoputu pa su mnogi automobili automatski usporavali kada bi ga videli u retrovizoru.

Iako se priča tek sada pročula u javnosti, rekord je postavljen još početkom meseca maja. Vožnja je započela od Red Ball garaže u centru Njujorka, inače tradicionalnom mestu okupljanja pred trku, tokom sedamdesetih godina prošlog veka, i trajala je do Portofino hotela u Los Anđelesu.

Priložena dokumenta pokazuju da je tim u jednom momentu dostigao maksimalnu brzinu od 280 km/h dok je prosek iznosio 179 km/h. Naravno, vožnja pri takvim brzinama je svakako protivzakonita, pa je tim morao da obori rekord u velikoj tajnosti. Šanse su velike da će ih i ovakvo hvaljenje po medijima skupo koštati, ali Tabat, koji inače poseduje izložbeno-prodajni salon egzotičnih automobila u američkoj saveznoj državi Ohajo, kaže da je ovo fantastičan marketing za biznis.

U svakom slučaju, tim je napustio Njujork u ranim jutarnjim satima da bi izbegao gužvu, a veliku „pomoć“ su imali u poznatoj epidemiji virusa korone zbog koje saobraćaj nije bio gust. Najveći problem ih je stigao u saveznoj državi Kolorado, kada su na policijskoj radio stanici čuli izveštaj o „Audiju koji juri velikom brzinom“.

Slično kao u starijim kaubojskim filmovima, kada odmetnici jure da pređu granicu sa Meksikom pre nego što ih „momci u plavom“ sustignu, tako su i Toman i Tabat i ovaj put ubrzali narednih 20 kilometara pre nego što su se dokopali prostora u saveznoj državi Juti.

Ostatak vožnje je protekao bez većih problema, pa kao u filmu „Need for Speed“, tim je nekoliko puta morao da silazi sa glavnog autoputa i koristi lokalne drumove, kada je postojala direktna i neposredna opasnost od radarske kontrole i saobraćajne policije.

Na kraju dana, sve se završilo na najbolji mogući način … do sledećeg puta.

AutoRepublika

(1078)