Prevara preko Halo oglasa: Šišanje

Svi koji su odrasli devedestih godina prošlog veka, su sigurno čuli jednu pesmu iz tog vremena u kojoj jedan stih kaže „čovek napravi glupost zato što misli da je mnogo jak i da može da izdrži“. E, pa to baš i nije tako. Ponekad, čovek napravi glupost zato što bude umoran od svega i ne vidi laž čak iako ga ona udara posred nosa. Ovo je priča o tome i o tome kako lako možete da ostanete bez 2.500 evra.

Za vrhunsko jelo kuvaru trebaju vrhunski sastojci i isto takvo umeće. Za dobru prevaru – par beskrupuloznih ljudi i jedna budala. Tamo negde su se dvojica baš takvih sastala i razradila plan, a ja sam kao svaka dobra budala, samo naišao usput.

Pošto sam već dugo tražio sebi jedan BMW E60 to je počelo da mi liči kao na neku priču o čoveku koji ne zna šta hoće: ili bi automobil bio lom, ili bih ja u tom trenutku imao nešto drugo na šta bih potrošio novac, ili bi bilo nešto skroz treće. Dok sam gledao neke oglase, iskočio mi je predlog da pogledam šta ima u ponudi na Halo oglasima.

Halo oglasi?! Sećate se toga? Pre svih sada popularnih sajtova a između auto-pijace na Bubanj potoku i njih postojali su Halo oglasi. Ko nije nijednom nešto oglasio u njima, taj nije živeo u Srbiji. Ljudi su čekali u pola noći svoje primerke direktno ispred štamparije ne bi li našli nešto povoljnije.

U svakom slučaju, tu sam naleteo na jedan oglas gde se nudio automobil koji je imao baš sve što sam ja tražio (naslovna fotografija). Baš sa tim motorom koji sam želeo! Opa, pa ovo je odlično! Kliknem ja na „kontaktiraj prodavca“, i pošaljem upit o stanju vozila. Stiže odgovor o tome kako je to automobil koji se vodi na stranca koji je imao zemljište kod nas. Prodao je sve, samo je taj auto ostao i sad želi i njega da proda da više ne mora da dolazi ovde. Zato ga daje upola cene, samo da ode. Tu mi ništa nije bilo sumnjivo jer i ja svoje automobile uvek tako prodajem—budzašto, samo da ode…

Dobro, kažem ja da li može neki detalj više?  Pošto se som upecao sad ga valja lagano dovući do čamca. I sad tu naravno ide priča kako je čovek redovno održavao auto, kako je sve menjano, kako ima dva seta guma…sve kako treba. Čak mi na kraju daje i veb sajt njegove kuće u Grčkoj koju izdaje pa ako poželim na odmor mogu kod njega.

Dobro kako ja da pogledam auto? Kaže čovek kupiće kartu za avion pa dolazi da mi pokaže. Ih super, ja sav srećan. Međutim sutradan kaže da ima jedan zahtev. Koji sad? Pa pošto je već više puta dolazio a sve su to bili neki mangupi koji su ga zavlačili za pare koje nisu imali a da on čovek ne putuje 1000+ kilometara „za džabe“ da ja dokažem da imam 2.300 evra. Inače, cena je bila 2.500 evropsih novčanica, ali pošto to dokazivanje košta 150 evrića, eto to neka se odbije od njegovog dela pa da bude 2.300.

Kako to da uradim sad? Kaže on preko Moneygrama. Šta je sad pa to?! I tu mi se odmah nešto ne svidi. Ma, bez brige, kaže čovek. To je zaštićeno pinom od 8 cifara i ide na moje ime, tako da bez mene on ne može da dođe do tih para. Kao dokaz dobre volje, on meni prvo šalje jednu takvu uplatnicu da vidim kako to izgleda, kupljenu kartu i rezervaciju hotela u Beogradu. Jerbo je automobil u garaži u Beogradu. To mi opet nešto čudno: kako je automobil u garaži u Beogradu, ako je on zemlju prodao na severu zemlje, u Vojvodini? Ali, eto on je sve uradio i čekam se ja. Ako ne uradim, on će to sve da otkaže, i hotel i kartu.

U dogovoru sa bratom, on meni pošalje novac na moje ime za Grčku. Zašto tamo? Pa tamo on živi, i kad ja vidim da je sve OK sa kolima, umesto mene samo promenimo da je on primalac pomenutog novca i to je to. Pa dobro, što da ne. Na kraju krajeva, on je meni poslao tu transakciju gde se vidi taj pin od 8 cifara, eto garancije. Ali ja sam na snimku koji sam njemu poslao sakrio svoj pin. Da budem siguran.

Zvuči kao mnogo loš film zar ne? Verujte da i meni tako zvuči dok pišem, ne mogu da se sam sebi načudim, koliko sam praznoglavo stvorenje…

Stiže odgovor: super, odlično, hvala na razumevanju. Zatamnio si broj ali ako to je zbog tvoje sigurnosti, reče majstor. Samo još jedna mala stvar: da odem na sajt Moneygram-a i tu da izvršim proveru da li je transakcija aktivna, da ne bude da smo ga zeznuli. Samo uplatili pa povukli novac. Odradim i to, sve u redu. Ja krećem sutra, ništa ne brini kaže on. Odlično, ja zovem i zakazujem proveru automobila. Sutradan, u 22h uveče stiže poruka u stilu: „Ne mogu da dođem nema leta zbog korone“. Kako nema? Što se ne javi ranije… Sačekaće još sledeće nedelje let istog dana, ako do tad ta avio-kompanija ne krene da leti za Srbiju, promeniće prevoznika i dolazi sigurno.

Stiže i ta sledeća nedelja, a čovek se ne javlja. Dešavalo se i ranije, javiće se kasnije mislim se. Međutim, kad te večeri primetim da nema poziva ja odlučim da proverim stanje kako sam već ranije radio. Kad, tamo piše – novac je podignut.

Očajnik

Hladan znoj, panika, neverica.

Jutro nikako da dođe.

Odmah sam zvao brata da ode da proveri stanje. Kažu mu da je novac podignut. Očaj i tuga su brzo potisnuti od strane besa. Kako sam mogao da budem tako glup?! Kako sam mogao sebi da dozvolim ovako nešto?

Prosto je. Jednostavno, sve se namestilo baš kako ne treba. Već duže vremena, meni u životu na privatnom planu sve ide nizbrdo. I to ozbiljno nizbrdo. Ovo je bila moja slamka, nešto što mi je bilo preko potrebno da malo dođem do daha i da sebi dam odušak ispunjavanjem jedne želje koja je tu već dugo, dugo… Reč koju tražim: očajnik. E vidite, takvi ljudi prave ovakve greške. Inače sam osoba koja igra samo na sigurno. Ma bre ja na ekskurzijama kao dete nisam kupovao ništa jer sam se plašio da mi ne podvale „lošu paru“! Ali, kad se sve tako sklopi, svako od nas potone još dublje, toliko da čak i ne veruješ da može dotle da se ide…  A ljudi kao što su ovi žive od očajnika.

Da li je neko slučajno shvatio gde sam pogrešio? Posle dve neprospavane noći ja jesam. Onaj deo gde je tražio proveru da je transakcija aktivna, tu sam pao. Sve dotad je bilo ništa. Mogao je samo da gleda i duva u prste. Kad sam mu poslao onu sliku transakcije nije mogao ništa. Ali kad sam otišao na link za proveru tu sam pogrešio. Razlika između tog i pravog linka je mala u pisanju veb adrese da primetite razliku ali opet dovoljno velika da se pogreši.

PRAVI: www.secure.moneygram.com/embed/track

LAŽNI: www.tracktransfer-moneygram.com/index.php

Mislim da je to samo neki sajt koji u principu i jeste povezan na njihov (Moneygram) zvaničan sajt ali ima opciju da snimi i pošalje moje podatke njima. Tako su došli do pina. A posle su otišli do bilo koje Moneygram poslovnice i podigli novac. Iako je taj neko trebao da pokaže i moj pasoš recimo, očigledno je da je to uigrana šema. Onaj njegov transfer novca od žene njemu u Srbiju: lažan.

Za sve one koji se pitaju čemu ova naknadna pamet i za sve one koji kažu dobio je šta je tražio — ovo nije pisano za vas. Pisano je za dva čoveka:

-onog očajnika koji ne zna šta više da radi: trpi, bre. To je sve što možeš, I da jeste najteže ali jedino to je sigurno. Inače, možeš kao ja da se zakopaš tako duboko da to gde si sad izgleda kao neki vrh Alpa.

-onog od vas koji ovo čita, a neki drug ga je upravo pitao da mu pošalje neke pare negde kao dokaz: uhvatite ga za ruku, po potrebi lupite šamar ili dva i recite mu da se trgne jer sve što zvuči previše dobro da bi bilo istinito, uvek i bude samo obična laž…

Što se tiče redakcije AutoRepublike, smatramo da je nepojmljivo to što, uprkos saznanja iz priče sa oštećenim koji tvrdi da je obavestio uredništvo oglasnika o prevari, na šta su ovi reagovali sa „Opeeet…?!“, predmetni oglas nije bio momentalno uklonjen iz ponude, već je očito stajao u ponudi i dalje, pa je naposletku obrisan. Zatim nam nije ni jasno kako to da uredništvo oglasnika nije prijavilo policiji prevaru, jer neko je morao da postavi oglas i na taj način ostavi trag za sobom…

Jedan od nas s AutoRepublike

(29119)