Zanimljivost dana: Revolucionarni motocikl Honda CB750

Krajem šezdesetih godina prošlog veka japanski proizvodi još uvek nisu bili preterano poželjni u Americi. Ne samo što su bili ispod prosečnog kvaliteta već su takođe bili malih dimenzija i još manjih zapremina u državi gde još uvek vlada teorija „veće je uvek bolje“. Naravno, mnogim „Jenkijima“ je još uvek u mislima bila bitka iz Drugog svetskog rata, posebno ona koja se vodila za vojnu luku Perl Harbor na Havajima u kojoj je živote izgubilo preko 2.300 mornara.

Malo je reči ni da Japan nije preterano voleo Amerikance i njima su bile u sećanju bačene dve atomske bombe. Ali, dve države su brzo zaključile da mogu više pomoći jedna drugoj kao saveznici nego kao neprijatelji, pa su japanski proizvodi na američkom tržištu, počeli da niču kao pečurke. U početku su opstajali zahvaljujući niskim cenama, a onda je debitovao Hondin motocikl CB750 i pokazao da Japanci mogu biti i superiorni.

CB750 nije samo oduševio Amerikance već je to učinio publici u celom svetu, i veruje se da je imao veliki uticaj u svetu motocikala. Svet ga je opisao kao prvi svetski supermotocikl, dok su ga kupci prekrstili u jedini proizvod koji obavlja sve poslove bez greške. I pre toga, Honda je bila veoma uticajna firma u svetu motocikala u Americi, ali nikada ranije nije napala kategoriju koju su kontrolisale kompanije iz Amerike i Velike Britanije.

Raniji model CB450 je donekle ušao u klasu u kojoj se Honda nikada ranije nije takmičila, a inženjer Joširo Harada je izjavio da je japanski agregat zapremine 450 kubnih centimetara, bio prouzdaniji i pružao bolje performanse nego oni od 650 kubnih centimetara kod rivala Nortona i Triumpha. Dok je takva logika mogla proći u Japanu, među američkim vozačima je još uvek vladalo ono pravilo s početka teksta: „veće je bolje“.

Kada je Honda započela rad na modelu CB750, nijedan japanski proizvođač nije imao u serijskoj proizvodnji agregat veći od 650 kubnih centimetara. Posao je opet poveren spomenutom Haradi, a on je kupio, rastavio i proučio sve modele konkurenata pre nego što je napravio listu karakteristika koje bi CB750 morao da pruža.

Triumph je trebalo da debituje s novim motorom visokih performansi zapremine 750 kubnih centimetara, dok je Harley Davidson Shovelhead razvijao 66 konjskih snaga. Na osnovu toga, Harada je zaključio da Honda mora da nadmaši oba ova broja, ali to je bio tek početak liste zahteva. Motocikl je morao da pruža i četiri cilindra, četiri izduvne grane, sedište postavljeno visoko, veliku dozu udobnosti, visoku stabilnost pri brzinama većim od 160 km/h, ali opet se očekivalo i da bude dovoljno okretan za uličnu upotrebu u saobraćaju. Na kraju, zahtev je bio da motocikl postane lider u industrijskoj grani, po pitanjima pozdanosti i niskih troškova održavanja.

Da bi bili zadovoljni kvalitetom, agregat bi bio vožen 200 sati pri obrtajima od 6.000, a zatim još 20 sati pri obrtajima od 8.500. Nakon testa svaki od agregata je radio toliko mirno da bi vlasnik mogao da stavi kovani novčić na njega pri čemu bi ostao na mestu. Razvoj noviteta je počeo u februaru 1968. godine.

I pre nego što je CB750 debitovao, Honda je razmatrala kolika bi proizvodnja mogla biti. Rani plan je zahtevao godišnju isporuku od samo 1.500 jedinica, ali kada se pročula vest o performansama i ceni (koja je bila za oko 30-50% niža u poređenju sa britanskim rivalima) plan je prvo pomeren za 1.500 jedinica mesečno, a zatim i 3.000 primeraka na mesečnom nivou. Čak ni to nije bilo dovoljno, pa će proizvođač morati da otvori dodatne fabrike u Japanu i investira u moderniju tehnologiju.

CB750 će opstati u proizvodnji sve do 2003. godine, a najvredniji od njih su oni iz prvih godina. Zanimljivo je da tokom 34 godine istorije Honda nije želela potpuno novi motocikl već je vremenom osvežavala dobitnu formulu iz prošlosti i na taj način privlačila kupce. Preživela su i dva od ukupno proizvedena četiri prototip modela, od čega je jedan pronašao kupca 2018. godine za sumu od čak 233.550 dolara.

To ga čini najskupljim japanskim motociklom u istoriji, a drugo mesto drži takođe CB750 s cenom od 148.100 zelembaća.

Zoran Tomasović

(1625)