Šveđani tek sada shvataju da su Kinezima prodali Volvo!

Vožnjom minibusa ulicama finansijske prestonice Narodne Republike Kine, te 2009. godine je započeo neformalni sastanak vođe radničkog sindikata švedskog Volvoa i „kineskog Henrija Forda“. Nešto kasnije, u jednom od najraskošnijih šangajskih hotela, palo je istorijsko rukovanje koje je označilo sklapanje neverovatnog dogovora, formiranje alijanse koja je za cilj imala spasenje posrnule marke Volvo, od činilo se neizbežnog stečaja.

Predsednik entiteta Geely Auto Group, Li Šufu, je obećao evropskoj strani da će im njegovo vlasništvo nad švedskom kompanijom doneti praktično neograničene novčane fondove, kao i slobodu u razvoju marke Volvo, ali i nezavisnost rukovodstva skandinavskog proizvođača. Od tog trenutka, kineska strana je uložila 10 milijardi američkih dolara u Volvo, a efekat je bio takav da je vrednost kompanije eksplodirala, to jest uvećala se za deset puta. Čak i u doba pandemije, prodaja Volvoa je bila čak i dobra, kada se pogledaju rezultati rivala.

“Uživali smo u skoro neograničenoj slobodi,” rekao je predstavnik sindikata, Magnus Sundemo, u nedavnom razgovoru s novinarima, koji je upriličen u njegovom domu u predgrađu Geteborga, gde je smeštena i centrala kompanije Volvo. “Počeli smo da verujemo u to da bismo mogli da se takmičimo s nemačkim markama: Audi, BMW i Mercedes. Vratilo nam se samopouzdanje.”

Međutim, granice slobode postaju sve očiglednije, baš kao što je to i uloga Švedske u napetom hipotetičkom serijalu „Saradnja država Evropske unije s Narodnom Republikom Kinom“. Politički i poslovni lideri Švedske se sve češće javno pitaju da nisu možda poletili „grlom u jagode“, tako što su nepromišljeno ušli u dublje ekonomske odnose s kineskim partnerima, imajući u vidu i narastajuće kontroverze iskustva s Volvoom.

Prebogati Li Šufu je ranije ove godine najavio planirano spajanje kompanija Volvo Cars i Zhejiang Geely Holding Group, koja kontroliše društvo Geely Automotive, stvarajući tako globalni konglomerat, koji bi tako nastupao kao jedinstvena celina. Možete misliti kakva je, na ovu najavu, reakcija bila u Švedskoj. Sama puka najava, bez preduzetih konkretnih koraka, bila je okidač za nacionalne debate.

Ali, naravno da još uvek nije jasno koje će se promene dogoditi ukoliko Volvou ne bude dozvoljeno da samostalno funkcioniše unutar veće kompanije. Šveđani deluju veoma brižno u odnosu čak i na puku mogućnost preseljenja centrale marke iz Skandinavije u Kinu, kao i u moguću selidbu akcija Volvoa na berzu u Hong Kongu.

Spokoju švedske javnosti ne doprinosi ni mogućnost da proizvodnja delova i komponenti za vozila bude jednostavno prevučena u Aziju, što bi automatski značilo i finansijske gubitke, ali i gubitke radnih mesta za Šveđane. Potpuno legitimnu mogućnost Šufua da promeni ime Volvoa u na primer Volvo – Geely, ili „ne daj Bože“ Geely-Volve, Šveđane je strah i u mislima da prihvate.

“Želimo da ostanemo lider u tehnološkim inovacijama,” kaže Ana Margitin Blomberg, rukovodilac odeljenja za inženering u kompaniji Volvo, a koja se priprema za razgovore s kineskim vlasnicima. “Hoćemo i da nastavimo tradiciju kritičke misli, koja je toliko karakteristična za oblast inženjeringa.”

Kako sama kaže, njena glavna briga postaje „to što će možda u hijararhiji sedeti neke persone s pravom da donose konačne odluke, a da tu neće sedeti i njeni zemljaci, odnosno da neće moći biti deo procesa u donošenju tih odluka.”

Za neke švedske zvaničnike je uopšte upitno i to što je njihova država ušla u tako tesne veze s kineskom stranom, odnosno sama ta činjenica po njihovom mišljenju predstavlja osnov za strah u pogledu nacionalne bezbednosti, O ovoj temi smo pisali i ranije. Investitori iz Kine su pazarili više švedskih kompanija, a taj čin je omogućio da tehnologije koje koriste neke od njih, budu dostupne i kineskoj strani. Na taj način, indirektno čak i kineska vojska ima pristup tehnološkim biserima Skandinavije.

Geely nije bio „prvi muž“ Volvoa. Ranije je skandinavsku marku kontrolisao Ford koji je praktično izgladnjavao švedsku kompaniju, u finansijskom smislu, jašta.

Pa opet, Volvo je žila kucavica švedske ekonomije, posebno njenog zapadnog dela, gde zapošljava oko 19.000 radnika. U takvim uslovima, teško da je moguće preceniti uticaj Volvoa na nacionalni ponos, mitologiju i identitet, posebno nakon propasti marke Saab, koja je definitivno nastupila u 2011. godini. Kruti i pomalo sterilni, hladni i rezervisani, ali nadasve trajni… To je imidž, pojačan beskrajnom praktičnošću, koji Volvo neguje tokom decenija.

“Volvo je zaista bio sinonim Švedske. Mala država koja proizvodi najbezbednija vozila na svetu i prodaje ih širom zemaljske kugle,” priča Ole Vastberg, bivši diplomata i generalni direktor Švedskog Instituta.

Godinama unazad Švedska ponosno ističe svoje čelične veze sa Kinom, u pokušajima da ispromoviše turistički i poslovni potencijal saradnje, ali isto tako i demokratiju i visok stepen ljudskih prava.

Služba državne bezbednosti Švedske, ili narodski tajna policija (SAPO) je u martu izjavila da dve države predstavljaju najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti nordijske države. Dok su se Rusija i Švedska takmičile u uspostavljanju vojne kontrole, nadzora nad Baltičkim morem, dotle je interesovanje Kine bilo uglavnom samo ekonomske prirode.

Kineske kompanije su kupile ili pak samo delimično investirale u 65 švedskih kompanija, počev od 2002. godine, navodi se u izveštaju koji je krajem prošle godine publikovala švedska odbrambeno-istraživačka agencija (FOI), uključujući tu i ugovor vredan više milijardi evra, između kineske grupacije Zhejiang Geely i proizvođača automobila Volvo Cars. Tu je i kupovina akcija od strane Kineza u proizvođaču kamiona AB Volvo.

“Znamo da vlada Narodne Republike Kine koristi informacije koje prikupljaju kineske kompanije, i da se njima služi kako bi širila svoj uticaj u ostalim delovima sveta,” upozorava Vastberg.

Zato je u maju, švedska vlada predložila uvođenje novih pravila u vezi preuzimanja kontrole nad kompanijama, a što je pravdano opasnošću po nacionalnu bezbednost. Procenjeno je da Kinezi pokušavaju da izvrše uticaj i preko medija i preko političara, kako bi se ugrozila osnovna načela poštovanja ljudskih prava. Tako je protumačeno i hapšenje izdavača iz Hong Konga koji poseduje i švedski pasoš.

Pripajanje švedske marke kineskoj, kao najgora noćna mora

Ali, ništa nije moglo toliko da razbesni Šveđane kao najava potencijalnog pripajanja Volvoa kompaniji Geely.

Li je osnovao kompaniju Geely, i to je bio prvi kineski proizvođač automobila u privatnim rukama. To se zbilo 1997. godine. Puno je osmeha razmenjeno od strane predstavnika sindikata iz Švedske i Li Šufua, priseća se susreta iz 2009. godine Sundemo.

“On se često smeši, ali je zaista teško Šveđaninu da shvati šta se krije iza osmeha,” priča Sundemo.

Izvršno rukovodstvo marke Volvo, kao i predstavnici radničkog sindikata su dočekali Kineze raširenih ruku, skroz srećni što su okončali epizodu s američkim Fordom za koji veruju da je iskasapio imidž švedske marke, do te mere da je Kinez praktično bio jedan od zaista retkih interesenata za kupovinu. Li je čvrsto verovao u budućnost kompanije, nastavlja Sundemo.

Nakon kupoprodaje kompanije koja se odigrala 2010. godine, švedske vlasti su učinile sve da novi vlasnik Volvoa uspešno započne biznis. Kada je kompanija želela da kupi zemljište za gradnju novog istraživačko-razvojnog centra u Geteborgu, vlasti drugog najvećeg grada u Švedskoj su prodale parcelu po bagatelnoj ceni. Istovremeno, da bi gradnja komercijalnog kompleksa bila moguća, vlasti su odustale od gradnje škole i na taj način pogurale dodatno Geely.

Imali su više nego dovoljno razloga da budu tako ljubazni.

“Geteborg je Volvo i Volvo je Geteborg,” ponosno kaže Danijel Bernmar, član opozicione levice.

Na međunarodnom aerodromu u Getenborgu se šepure novi modeli marke Volvo, u sektoru gde je usmeren dolazni saobraćaj. Čini se da je i svaki drugi automobil u gradu, opet marke Volvo. Gubitak Volvoa, nalik onome što je ranije snašlo Saab, bio bi apsolutno traumatičan događaj.

Uprkos bliskim poslovnim vezama ovog grada sa Kinom, Bernmar koji je kritičar statusa vladavine ljudskih prava u toj državi, predvodio je napore usmerene na prekid pobratimskih veza Geteborga i Šangaja, pozivajući se na otklon od diktatorskog stila vladavine koji karakteriše Peking, nakon preuzimanja vlasti od strane predsednika najmnogoljudnije države na svetu, Si Đinpinga.

“Pored razvoja poslovnih odnosa, malo toga je urađeno. Pre svega mislim na promociju demokratije,” kaže Bernmar.

Iako Bernmar nije bio uspešan u ovom gradu, tokom prethondnih godina je jedanaest švedskih gradova raskinulo bratske odnose s gradovima Kine, a kao razlog je po praviu bilo navedeno nepoštovanje ljudskih prava.“Kada sarađujete s poslovnim svetom Kine, ne možete a da ne sarađujete u isto vreme i sa državnim vlastima Kine,” navodi dalje Bernmar.

Upitan za komentar ovim povodom, glasnogovornik kompanije Geely Holding nije odgovorio direktno u vezi nezavisnost marke Volvo, a rekao je sledeće: “Geely Auto i Volvo Cars nastavljaju diskusiju o oblastima saradnje i zajedničkom stvaranju vrednosti koja bi mogla dovesti do potpunog spajanja kompanija.”

Volvo je odbio da se izjasni o predloženom spajanju, navodeći da se o pojedinostima još uvek raspravlja. Ali, mnogi Šveđani se plaše da je u toku potpuno preuzimanje kompanije od strane Kineza, što bi moglo da dovede do opšte erozije ugleda koji je uložen u cilju obnove marke.

“Mi smo zaljubljeni u Švedsku, a Volvo nam znači nešto veliko,” kaže Margitin, iz sindikata inženjera. “Želeli bismo da to tako i ostane.”

Sa naše strane, teško je odoleti a ne prokomentarisati koliko je samo cinično sa švedske strane pričati o obnovi ugleda brenda Volvo, koji su upravo oni i doveli na ivicu egzistencije, za razliku od Kineza koji su svojim kontinuiranim investicijama reanimirali marku. Isto tako, neverovatno zvuči to što švedske strukture osporavaju pravo vlasniku kapitala da njime raspolaže na način koji on smatra najcelishodnijim, a u skladu sa zakonom.

Pride, o poštovanju ljudskih prava i o Kini, uzalud je trošiti reči. Kina nije Evropa i nikada neće ni biti. Nažalost, ni mi to nismo, odnosno slična priča je i u Srbiji, Turskoj, Mađarskoj, Rusiji, Belorusiji… Sultan Sulejman je bio veći demokrata od vladara ovih država.

Sve su to Šveđani znali i ranije…

AutoRepublika

Izvor Bloomberg preko Economic Times India

Prepevao i prošarao: Zvezdan Božinović

(15371)