Zanimljivost dana: Prva „japanska“ Alfa je bila Arna

Alfa Romeo je proizvođač sa reputacijom ponude prelepog dizajna, uz izuzetno lošu pouzdanost. Dok je trend sa stilom započeo još u periodu pre Drugog svetskog rata, teško je znati kada je pouzdanost pala na toliko nizak nivo, da zbog toga italijanski gigant ispašta do današnjeg dana.

Neki će reći da je takav imidž stečen tokom sedamdesetih godina prošlog veka sa modelom Alfasud, koji je bio prvi manji primerak marke Alfa Romeo i takmičio se u klasi gde kompanija nikada ranije nije imala iskustva. Dok je Alfasud možda započeo negativnu reputaciju, model koji je dokrajčio, to jest zacementirao jeste sigurno Arna. Tokom samo pet godina proizvodnje Arna je toliko puno ocrniila celokupnu italijansku automobilsku industriju, dok je kao krivac je proglašena firma iz države koja je sinonim za pojam pouzdanosti.

Jasno, mislimo na Japan.

Tokom pedesetih godina prošlog veka marka Alfa Romeo se nalazila u ne baš zavidnoj situaciju i vlasništvo nad kompanijom su preuzeli političari. U narednih dvadesetak godina situacija se nije poboljšala, i državi je dosadilo da izdržava „rupu bez dna“, pa su razmatrane mnoge opcije.

Jedna od njih je bila saradnja sa inostranom kompanijom, čime bi se smanjili troškovi razvoja i proizvodnje, a u navedeno vreme takav potez i nije bio preterano popularan.

Naime, mnogi evropski proizvođači su „protestvovali“ protiv uvoznih proizvoda iz Japana, koji su imali prednost u dosta nižim troškovima proizvodnje na domaćem tržištu. Neke države, kao što je Francuska, su čak zabranile, ili kako to Tomasović, decenijama odvojen od maternjeg jezika, simpatično iz Milvokija piše, „banovale“ proizvode koji nisu proizvedeni na njenom tlu, pa se činilo da bi saradnja sa već proslavljenim firmama bila pobedonosni potez.

Iako u krizi, ime Alfa Romeo je još uvek relativno jako, a prodaja dovoljno visoka da bude zapažena u celoj Evropi. S druge strane, Nissanova prodaja je iznenada pala i učinilo se da bi dve firme mogle da pomognu jedna drugoj.

U oktobru 1980. godine predsednici obe strane (Takaši Isihara i Etore Masećesi) su potpisali ugovor o saradnji što je podrazumevalo osnivanje nove firme i fabrike pod imenom AR.N.A (Alfa Romeo Nissan Autoveicoli). Odluku su podržali i političari, a zajednička fabrika je izgrađena u okolini Napolija. U njoj su se trebali proizvoditi Nissan Pulsar kao i dodatni novi model Alfe pod imenom Arna. Dve firme su takođe razvile i komercijalni kombi koji se prodavao kao Alfa Romeo i Nissan Trade.

Novi model Arna je delio bazu sa Pulsarom i mnogi delovi su dopremljeni direktno iz Japana. To se pre svega odnosi na gotovo sve delove školjke i ogibljenje na zadnjoj osovini, ali su motori, menjačke kutije, kočnice i prednje ogibljenje bili italijanskog porekla. Nakon ogromne popularnosti Volkswagena Golfa, odluka je pala da će Arna takođe biti predstavljena u karoserijskoj konfiguraciji kompaktnog heča pošto je takva kategorija vozila bila najpopularnija u Evropi.

Sa mehaničke strane, problem je rešen tako što su svi agregati preuzeti iz većeg modela Alfasud. Oni su bili u bokser konfiguraciji, dok je zapremina motora iznosila 1,2; 1,4 i 1,5 litara. Najmoćniji od njih je razvijao 95 konjskih snaga i mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 175 km/h. Pored toga, kupci su mogli da biraju između modela sa troje i petoro vrata.

Nije trebalo proći dugo vremena pre nego što je Arna dobila reputaciju vozila koje „krasi“ izuzetno loš kvalitet. Dok su određeni mehanički problemi bili očekivani, tanka japanska limarija je rđala i pre nego što bi fabrička garancija istekla.

Arna se takođe nije ponašala na putu kao što su ljubitelji italijanskih automobila očekivali pa je uspeh očekivano izostao. Proizvodnja će se odvijati svega tri godine i u tom periodu, ukupno 53.047 primeraka će pronaći kupce. Neki od njih su završili i u Japanu pod Nissan Pulsar Milan oznakom.

Do 1987. godine italijanska vlada je izgubila strpljenje i stavila Alfu na prodaju. Nakon propalih pregovora sa Fordom, kompaniju je kupio Fiat i brzo ugasio svaku vezu sa Nissanom da bi zaštitio svoju reputaciju.

Kao zamena za Arnu je debitovao model 33, i on je imao veoma uspešnu karijeru. Japanci nisu bili previše razočarani pošto su već uveliko osnovali evropsku diviziju i izgradili fabriku u Velikoj Britaniji.

Kao što smo spomenuli, Alfa nikada nije imala reputaciju izvanredne pouzdanosti, ali tokom kratkih pet godina model Arna je ugled italijanske marke srozao na najniži mogući nivo, a to je išlo do te mere da italijanski gigant ispašta do današnjeg dana.

Zoran Tomasović

(1842)